• Култура

,,Лавиринти Игора Васиљева”: Умјетникова страст за бескрајном слободом

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Није лако снимати филмове о истинитим личностима које су ишле, готово трчале испред свог времена и биле прве у нечему што ће се тек касније препознати као суштинска и права вредност. Такви људи уносе светлост у живот својих ближњих, породице, пријатеља, сарадника, а с друге стране надвијају облаке сумње над оне чија ускогрудост и недостатак визије не дозвољавају постојање различитости и слободе изражавања у свом окружењу.

Аутопортрет Игора Васиљева (Фото: Продуцентска кућа Фикс фокус)

Пише: Дубравка Лакић

Није лако снимати филмове о истинитим личностима које су ишле, готово трчале испред свог времена и биле прве у нечему што ће се тек касније препознати као суштинска и права вредност. Такви људи уносе светлост у живот својих ближњих, породице, пријатеља, сарадника, а с друге стране надвијају облаке сумње над оне чија ускогрудост и недостатак визије не дозвољавају постојање различитости и слободе изражавања у свом окружењу.

Још када је јунак филма од јавности занемаривани трагични уметник, а тако чудесно интензивне стваралачке и личне биографије, на аутора се сручи читав прегршт и изазова и одговорности.

Са свим тим суочили су се аутори дугометражног документарног филма „Лавиринти Игора Васиљева” – Сања Домазет Даничић и редитељи (и косценаристи) Андрија Димитријевић и Мирослав Бата Петровић – и подарили биоскопском гледалишту истиниту и узбудљиву причу о сликару Игору Васиљеву (1928–1954) и његовом богатом стваралачком опусу за кратког, интензивно живљеног и трагично скончаног живота. И то су учинили одговорно и са пуно пијетета.

Пред гледаоцима је филм који није само портрет уметника и његовог дела, већ и слика руске емигрантске породице и њених потомака у Србији који су на овом нашем тлу, у Београду, оставили дубок траг у култури и уметности. И слика свих оних промена у југословенском друштву тик пред, током и после Другог светског рата, које су се одражавале и на свакодневицу и на стваралаштво уметника.

Ово је и филм пун љубави и дирљивих сећања. И драгоцених сведочења о разбарушеном плавооком и плавокосом Игору Алексејевичу Васиљеву са душом великом као Русија, о његовом животу дугом свега 26 година.

Сведочења о великом сликару „ђаволске вештине” који као да је у себи „спајао личности Сергеја Јесењина и Џемса Дина”, претечи „сликарства суровости и катастрофе”, родоначелнику магичне фигурације и фантастике али и сликару пророку, који је насликао будуће личне трагичне догађаје.

Аутори филма – уз помоћ свих својих актера међу којима су и недавно преминули архитекта и уметник Предраг Пеђа Ристић, Миомир Радовић, Андреас Рот, Никола и Јован Шуица, али и друга Игорова супруга Љубица Ковачевић, као и млађа ћерка, сликарка Марија Васиљев (Игор је из свог првог брака са школском другарицом имао и ћерку Светлану, такође сликарку), као и уз помоћ цитата сликаревих савременика и пријатеља Борислава Михајловића Михиза, Борислава Пекића и Светлане Беце Ненадовић-Међак, уз коришћење архивских снимака, инсерата из низа старих руских филмова и повременом употребом игране форме (у малим играним деловима у улози Игора видимо Матију Муњизу Петровића) – воде гледаоце управо кроз лавиринте сликареве необуздане, бунтовне, ризицима склоне и високо емотивне природе.

С друге стране осветљавају и живот његових родитеља, уметнице Валентине Коваљскаје Јустинове и архитекте Алексеја Алексејевича Васиљева и њихову безграничну љубав и посвећеност сину којег су васпитали да буде племенит и слободан. И у мислима и у делима. С оне треће стране, отвара се и простор за размишљање о јасно подељеним и у послератној Југославији једино признатим сликарским правцима – социјалистички реализам и социјалистички модернизам – у шта се Игор Васиљев по својем уметничком хабитусу није уклапао. Он је био уметнички дисидент.

По својој храбрости, „уметничком безобразлуку” , склоности ка гротески он је био претеча, можда чак и ембрион „Медијале”… У сложеном и свеобухватном филмском садржају осветљавају се и разлози Игоровог одласка у затвор „због непријатељске делатности”, као и могуће теорије његове изненадне, трагичне и никада до краја осветљене смрти – испадања из воза у покрету током студентске екскурзије у манастир Раваницу…

Документарни филм „Лавиринти Игора Васиљева” са Димитријевићевим и Петровићевим редитељским потписом нуди и емотивно путовање и кроз сликарску чаролију, јер је гледалац у прилици да на једном месту, на великом филмском платну, види готово сва Игорова дела која се иначе чувају у музејима и у приватним колекцијама. Љубитељи културе и уметности у њему ће силно уживати.

Можда ће се наћи и неко ко би се после гледања овог документарца одважио да према лику Игора Алексејевича Васиљева сними и целовечерњи играни филм. Из ове данашње, модерне филмске перспективе, то би био пун погодак.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: