Лауреaт награде „Слава Србину“ академик Коста Чавошки

Поводом Дана уједињења Црне Горе и Србије 1. децембра 1918. године Српски национални савјет Црне Горе утемељио је Повељу за хуманост и науку др Божидар Бојовић – СЛАВА СРБИНУ.

Поводом дана Уједињења Црне Горе и Србије добитник је академик Коста Чавошки.

У име Српског националног савјета Црне Горе награду ће уручити др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе.

Награда се састоји од Повеље и вриједног златника са ликом Светог Саве, и биће уручена у Београду, у простријама Удружења књижевника Србије, улица Француска 7, у оквиру ванредне трибине Удружења. Петак 24. 11. 2023. године у 18.00 часова. Уредник и водитељ трибине Видак М. Масловарић.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Проф. др Божидар Бојовић био је љекар и научник велике домаће и међународне репутације. Формирао је прво Одјељење дјечје ендокринологије, у Дјечјој болници у Подгорици. Један је од оснивача Медицинског факултета у Подгорици. Био је гостујући професор на Медицинском факултету у Крагујевцу. Осим што је објавио преко 250 научних радова у земљи и иностранству, аутор је 13, а коаутор седам монографија и два универзитетска уџбеника. Међутим, проф. др Божидар Бојовић је био и велики хуманиста и интелектуалац, који се није ограничавао на област медицине, већ је своја интересовања усмјеравао и на друга поља дјелатности, дајући примјер часног и одважног борца за српски народ у цјелини, а нарочито у Црној Гори, гдје се деценијама спроводила системска дискриминација Срба.

Имајући у виду његово богато дјело и часни живот, у знаку хуманизма и славе Србину, Српски национални савјет Црне Горе је утемељио награду која ће трајно да чува успомену на заслужног човјека нашег народа, доктора Божидара Бојовића.

Комисија Српског националног савјета Црне Горе одлучила је да ове године Повеља припадне академику Кости Чавошком.

Опредијелили смо се за проф. др Косту Чавошког, изузетног српског научника и хуманисту, због његових великих заслуга у области правне и политичке филозофије и патриотског ангажмана на пољу одбране српског народа од свјетских и историјских неправди, које врхуне у међународној окупацији Косова и Метохије.

Академик Коста Чавошки је радио у Институту за упоредно право; Институту за филозофију и друштвену теорију и на Правном факултету у Београду, чији је био редовни професор.

Чавошки је редовни члан Српске академије наука и уметности, секретар Одељења друштвених наука САНУ, члан Одбора за проучавање Косова и Метохије и члан Крунског савета. Чавошки је дисидент из времена комунистичке Југославије и бивши члан Сената Републике Српске.

У вријеме студентских демонстрација писао је оштре критичке текстове о комунистичком режиму, чиме се сврстао уз присталице професора Михаила Ђурића. Оптужен је за ширење непријатељске пропаганде. Марта 1973. године осуђен је на пет мјесеци затвора, условно на двије године. Потом је 1975. године, због морално-политичке неподобности, отпуштен са Правног факултета. Враћен је на Факултет тек 1991. године, у својству редовног професора.

Коста Чавошки је као дисидент, заједно са Добрицом Ћосићем, основао и написао програм Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања, чији чланови су, између осталих, били и академици Матија Бећковић, Љубомир Тадић, Мића Поповић, Димитрије Богдановић, Никола Милошевић, Радомир Самарџић, Драгослав Срејовић и Борислав Михајловић Михиз. Ћосић је у Пишчевим записима забиљежио о Чавошком да је: „Најхрабрији и највреднији опозиционар из наше групе, јака и морална личност и способан правник“.

Академик Коста Чавошки је објавио преко 50 књига. Тешко их је и побројати, камоли издвојити неку од њих. Ипак ћемо за ову прилику истаћи дјела у којима се највећма испољавају особености и високи интелектуални, морални и научни домети Косте Чавошког. Његова књига О непријатељу (1989), као што и сам наслов сугерише, посвећена је феномену непријатеља кроз историју. Сем примарног и традиционалног тумачења овог термина, који означава антагонизам између држава и народа, Чавошки посебно истражује нововремену категорију тзв. унутрашњег непријатеља, карактеристичну за тоталитарне системе. Такав статус је емпиријски истражио и на сопственом искуству. Овом пољу интересовања припада и капитално дјело Макијавели, у коме је Чавошки свеобухватно протумачио једног од највећих политичких мислилаца свих времена, Никола Макијавелија (1469 – 1527). О италијанском утемељивачу модерне политичке мисли у нас је објавио оглед 1907. године Слободан Јовановић. Али, књига Косте Чавошког је овог аутора сврстала у ред највећих европских тумача Макијавелијевог дјела. У њему, по ријечима Мила Ломпара, Коста Чавошки „показује да његово разумевање духовних феномена има филозофско-антрополошки темељ, да оно доноси битне увиде у природу културних феномена, истовремено остављајући разуђени и упечатљиви језички и стилски печат“.

Из круга националних тема, које се у најширем значењу односе на српско питање, издвојили бисмо књиге: „Затирање Српства“ (1996); „Хаг против правде“ (1998); „Расрбљавање“ (2011), а нарочито „Српско питање“ (2011) и „Косово стожер Српства“ (2018), које су објављене у Књижевној задрузи Српског националног савјета Црне Горе, у Подгорици.

Ове двије књиге академика Косте Чавошког по нашем увјерењу представљају круну његовог рада, посвећеног самој судбини српског народа. Стога ћемо ово кратко образложење за додјелу Повеље за хуманост и науку др Божидар Бојовић – СЛАВА СРБИНУ академику Кости Чавошком завршити цитатом из његове књиге „Косово стожер Српства“. Он пише: „Судбину Косова и Метохије требало би размотрити имајући на уму будућност и сам опстанак српског народа. Историјски гледано, Срби се као народ тешко могу замислити, а камоли опстати, без Косова. Поред језика, заједничког порекла и потоњег, највећма расутог, историјског бивствовања, само су две битне одреднице српског националног идентитета: светосавље и косовски мит. Ако би се изгубило ово друго, српски народ би тешко могао бити оно што је био, што јесте и што би ваљало да и даље буде“.

Овим ријечима нема шта да се дода, сем да се захвалимо академику Кости Чавошком што нам је подарио своје велико дјело. Стога му и као пријатељу Српског националног савјета Црне Горе с радошћу додјељујемо ово високо признање.

Предсједник Српског националног савјета Црне Горе,

др Момчило Вуксановић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: