Латковић за обустављање поступка

Судија Миодраг Латковић предложио је да Уставни суд Црне Горе покрене поступак за оцјену уставности Закона о Уставном суду и нареди Скупштини и предсједнику државе да до коначне одлуке те институције обуставе радње за избор нових судија тог суда, јавља агенција Мина.

Адвокат Предраг Мугоша поднио је иницијативу за оцјену уставности Закона о Уставном суду Црне Горе због, како се наводи, недоречености у вези са престанком мандата, односно правног положаја судија тог суда, док је предсједник Филип Вујановић расписао јавни позив за избор двоје судија Уставног Суда.

Латковић, судија извјештилац у овом предмету,који је доставио предлог о овом предмету, наводи да су Уставом прописани услови за престанак функције предсједнику и судији Уставног суда прије истека времена на које су изабрани.

Прописано је да предсједнику и судији Уставног суда престаје функција прије истека времена на које је изабран ако то сам затражи, кад испуни услове за старосну пензију или ако је осуђен на безусловну казну затвора. Предвиђено је да се разрјешавају дужности ако је осуђен за дјело које га чини недостојним за вршење функције, ако трајно изгуби способност за вршење функције или јавно испољава политичка увјерења.

Уставом је, како се наводи, прописано да о наступању разлога за престанак функције или разрјешење утврђује Уставни суд на сједници и о томе обавјештава Скупштину. „Поступак за престанак функције предсједника и судије Уставног суда прописан је и одредбама Закона о Уставном суду Црне Горе“.

Наведена уставна норма је, како се објашњава у предложеном рјешењу, у функцији његове независности од свих сегмената власти и све док је она на снази не постоји никаква друга могућност престанка функције судије.

„Та могућност се не може прописивати ни уставним законом за спровођење устава или амандмана, нити законом или било којим другим правним актом. Она је експлицитна у свом садржају, непосредно се примјењује и није јој потребно додатно тумачење да би свакоме било јасно да без њоме прописаних услова и процедуре нема могућности престанка функције судије Уставног суда“, мишљење је Латковића.

„Оваквим прописивањем законодавац је оспореном одредбом прекорачио границе уставних овлашћења јер је законом на другачији начин уредио уставом прописане услове и поступак за престанак функције судије Уставног суда прије истека времена на које је изабран“, сматра Латковић.

Полазећи од тога да Устав искључује могућност да се било којим актом нижим од Устава па ни законом мијења уставним положај Уставног суда, оцјењује се да оспорена одредба није у сагласност са највишим правним актом.

„Оспорена одредба је нејасна, непрецизна и непримјењива, јер се не може са сигурношћу тврдити шта значи прописано да ,,до избора свих судија Уставног суда, односно потребног броја судија Уставног суда за одлучивање у складу са Уставом и овим законом’’ и што значи да ,,предсједник и судије Уставног суда настављају са радом’’, са аспекта уставних норми о престанку функције судије Уставног суда прописаних Уставом“, наводи Латковић.

Према његовој оцјени, није исто ,,свих судија’’, и ,,потребног броја’’ па се у иницијативи с разлогом поставља питање: који је то потребан број судија које би требало изабрати да би досадашњим судијама престао мандат прије истека времена на које су изабрани.

„Тај број није шест судија, јер се не би могла доносити одлука код резултата гласања 3:3, то није пет судија јер се не би могла доносити одлука код резултата гласања 3:2, то нијесу ни четири судије, јер се не би могла донијети одлука ако гласање није једногласно, то нијесу ни три судије, јер оне могу одлучивати само по уставним жалбама и то само у случају једногласног одлучивања“, наводи Латковић.

Он оцјењује нејасним како је законодавац оспореном нормом могао прописати да досадашњи ,,предсједник и судије Уставног суда настављају са радом’’ до ,,избора свих судија Уставног суда, односно потребног броја судија Уставног суда за одлучивање’’.

„Да би досадашње судије, ,,наставиле са радом’’ и да би се извршио ,,избор свих судија Уставног суда, односно потребног броја судија’’, претходно би било потребно испунити Уставом прописане услове, односно утврдити да је досадашњим судијама престала функција из уставних разлога. Садашњим шест судијама Уставног суда није престала функција по наведеној одредби Устава па је нејасно како ће се оспореном одредбом извршити избор нових судија Уставног суда и како ће садашње судије у функцији ,,наставити са радом’“, каже се у предлогу Латковића.

Он оцјењује да поступајући по оспореној одредби Закона о Уставном суду, Скупштина и предсједник Црне Горе предузимају конкретне активности и радње за нови избор свих судија Уставног суда, иако се за то нијесу испунили уставни услови.

„Избором нових судија, без претходног Уставом прописаног престанака функција или разрјешења садашњих судија, могле би наступити неотклоњиве штетне посљедице по садашње судије Уставног суда, а исто тако по правну сигурност и владавину права у Црној Гори. Стога Суд сматра да има мјеста наредби да Скупштина и предсједник Црне Горе до коначне одлуке у овом случају обуставе радње за избор нових судија прописане Законом о Уставном суду“, каже се у предложеном рјешењу Латковића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: