Лакушић: Климатске промјене и људски фактор озбиљно угрожавају водоснабдијевање црногорског приморја

На Међународној научној конференцији МАК 2026, одржаној од 29. јануара до 1. фебруара у хотелу „Гранд“ на Копаонику, предсједник Одбора директора ДОО „Регионални водовод Црногорско приморје“, Зоран Лакушић, говорио је о утицају климатских промјена и антропогених фактора на стабилност регионалног система водоснабдијевања црногорског приморја, са посебним освртом на извориште Боље сестре и слив ријеке Мораче.

У излагању је истакнуто да климатске промјене у региону већ производе конкретне и мјерљиве посљедице, нестабилан режим падавина, пораст просјечних температура, продужене сушне периоде и све учесталије екстремне временске појаве. Ови процеси директно утичу на количину и квалитет расположивих водних ресурса, а нарочито погађају карстне хидролошке системе, какав је систем изворишта Боље сестре, који зависи од природне инфилтрације падавина и подземних токова, а не од великих акумулација.
Извориште Боље сестре представља кључни ресурс регионалног система водоснабдијевања црногорског приморја. Климатске промјене узрокују сезонску неуједначеност дотока, пад нивоа подземних вода током дуготрајних сушних периода и све непоузданију природну допуну изворишта, посебно у љетњим мјесецима када је потрошња воде највећа.

Међутим, током излагања је јасно наглашено да климатске промјене нијесу једини, нити главни непосредни узрок драстичног смањења издашности овог изворишта. Према стручним анализама и расположивим подацима, највећи пад издашности посљедица је дугогодишњих антропогених утицаја, прије свега нелегалне и неконтролисане експлоатације шљунка и пијеска из корита ријеке Мораче. Ове активности довеле су до измјене ријечног корита, снижавања нивоа подземних вода и нарушавања природне хидрогеолошке функције тла.
Издашност изворишта, која је раније износила око 2.600 литара у секунди, током 2022. године пала је на историјски минимум од свега 265 литара у секунди. Иако климатске промјене додатно повећавају рањивост система, стручне анализе потврђују да је људски фактор био главни непосредни узрок овако драстичног пада.

Комбинација климатских промјена и неодговорног људског дјеловања има директне посљедице по црногорско приморје. Смањен доток воде из изворишта ограничава капацитет регионалног система и повећава ризик од поремећаја у снабдијевању, нарочито током туристичке сезоне, када су потребе за водом највеће.
Наглашено је да дугорочна сигурност водоснабдијевања може бити обезбијеђена једино кроз одлучну заштиту изворишта, санитарних зона и сливова, уз примјену савремених система мониторинга, управљања и рационалне дистрибуције воде. Посебно је истакнуто да је заустављање деградирајућих активности у кориту ријеке Мораче био један од кључних предуслова за очување изворишта Боље сестре.
Захваљујући одлучним институционалним мјерама, појачаном надзору и континуираној борби против нелегалних активности, нелегална експлоатација у сливу ријеке Мораче је заустављена и сведена на најмању мјеру. Тиме је значајно смањен притисак на извориште Боље сестре и створен важан предуслов за стабилизацију регионалног система водоснабдијевања.
Упркос снажним климатским притисцима и бројним наслијеђеним изазовима, Регионални водовод је показао висок степен професионалности, организованости и отпорности система. Снабдијевање црногорског приморја одвијало се уредно и без прекида, а остварени су и историјски резултати, током претходне године испоручиване су рекордне количине воде, у просјеку од 1.030 литара у секунди. Ови резултати потврђују да се одговорним управљањем, правовременим одлукама и одлучном борбом против штетних пракси могу постићи врхунски домети чак и у условима изражених климатских изазова.
Током конференције представљена је и монографија о Регионалном водоводу Црногорско приморје, која документује развој система, кључне инфраструктурне пројекте и изазове управљања водним ресурсима у условима климатских промјена и појачаног људског притиска.
Закључено је да климатске промјене дестабилизују природни водни режим изворишта и подземних вода од којих зависи регионални систем водоснабдијевања црногорског приморја, али да се њихове посљедице могу значајно ублажити одговорним управљањем и досљедном заштитом ресурса. Без јасне институционалне одговорности и трајне контроле људских активности, били би угрожени не само доток питке воде, већ и економска стабилност црногорског приморја.
Досадашњи резултати руководства Регионалног водовода, јасно показују да је правац дјеловања исправан и да се истрајним и одговорним приступом могу очувати водни ресурси од стратешког значаја.