• Политика

Лаковић напушта ПЕС ако се усвоји овакав закон о полицији?

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Миодраг Лаковић (Фото: РТЦГ)

Посланик и члан Главног одбора Покрета Европа сад Миодраг Лаковић најавио је страначким колегама, укључујући шефа партије и премијера Милојка Спајића, да ће поднијети оставку на све партијске функције, ако измјене Закона о унутрашњим пословима буду усвојене у сада предложеној форми, сазнају “Вијести”.

Извори “Вијести” рекли су да је Лаковић саопштио да би, у том случају, поднио оставку на мјесто предсједника скупштинског Одбора за безбједност и одбрану, члана Одбора за антикорупцију и делегације у Парламентарној скупштини НАТО-а и иступио из посланичког клуба ПЕС-а, али би остао у парламенту као независни посланик.

Међутим, након што су из Делегације ЕУ у Подгорици јуче рекли да измјене овог закона и нови закон о Агенцији за националну безбједност (АНБ) нијесу усклађене са правном тековином ЕУ, неизвјесно је хоће ли и у каквој форми бити усвојени ови прописи.

Измјене Закона о унутрашњим пословима и закон о Агенцији за националну безбједност (АНБ) су прошле седмице изазвале буру у Скупштини јер је опозиција тврдила да се “гурају испод радара”, да Европска комисија још нема завршно мишљење и да посланици нијесу благовремено добили сав материјал. Током расправе дио опозиционих посланика је ометао рад, уз оптужбе да се јавност обмањује око договора и процедуре.

Измјенама закона о АНБ-у и унутрашњим пословима предвиђена су шира овлашћења за тајну службу, појачана заштита оперативаца и тајних сарадника, отказ полицајцима за које се утврде неке безбједносне сметње, укључујући и ретроактивну примјену тих одредби…

Опозиција је тражила јасан став Европске комисије о усклађености рјешења са европским стандардима прије усвајања.

О тим прописима је расправљано на ванредној сједници Скупштине у петак, али је након негодовања опозиције, гласање одложено за 6. март када ће се на редовном засједању, како је најављено, о њима прво расправљати, па онда гласати. Према информацијама “Вијести”, у договору да се о та два спорна закона не гласа прошле седмице, посредовао је шеф делегације Европске уније у Црној Гори Јохан Сатлер.

Претходно, на сједници Одбора за политички систем у петак, посланици ПЕС-а нијесу подржали пет амандмана партијског колеге Лаковића на Предлог измјена закона о унутрашњим пословима, којима се суштински мијењају одредбе које је предложила Влада.

Током вечери, у парламент је стигао и лидер ПЕС-а и премијер Милојко Спајић, као и извршни директор странке Владе Бојовић који су, према незваничним информацијама, присуствовали састанку Посланичког клуба партије.

Лаковић је у уторак у емисији Рефлектор на Телевизији Вијести рекао да остаје при ставу да не подржава измјене Закона о унутрашњим пословима у предложеном формату.

Он је казао да се не слаже с “безбједносним сметњама” као основом за прекид радног односа, а чије увођење је једна од кључних новина у закону.

“Заиста имам оштро противљење у односу на то, али политика није оно што један човјек мисли, него се увијек мора тражити неко рјешење које је за заједницу добро, у овом случају за сектор безбједности. Ако га не нађемо по неким мојим критеријумима, ја ћу имати јасан став у односу на то”, поручио је Лаковић. На питање да ли ће поднијети оставку, није одговорио.

Он је казао да је Европска комисија дала усмено мишљење на предлоге тих закона.

Измјенама закона о унутрашњим пословима предвиђено је увођење обавезних периодичних провјера безбједносних сметњи, односно сваких пет година за све полицијске службенике. До сада се ова провјера обављала само на основу захтјева непосредног руководиоца за полицијске службенике на које се захтјев односи.

Предвиђено је да утврђивање безбједносних сметњи сада представија основ за престанак радног односа по сили закона, “без потребе за дуготрајним дисциплинским поступцима, у којима су могуће и бројне процесне злоупотребе, које иду у правцу избјегавања одговомости и немогућности доношења одлуке о дисциплинској одговорности и изрицања дисциплинске мјере, што је до сад био случај”.

“У прилог томе је и чињеница да до овог тренутка није окончан ни један дисцплински поступак за тежу повреду службене дужности – постојање безбједносне сметње за даљи рад”, пише у образложењу измјена Закона.

Предлаже се и да чланови Комисије за провјеру безбједносних сметњи прије именовања морају и сами проћи провјеру безбједносих сметњи од стране посебне ад хоц комисије коју образује министар и прецизирају се евиденције на основу којих се утврђује постојање безбједносих сметњи.

Лаковић је амандманима предлагао да се у састав комисије за провјеру безбједносних сметњи укључе по један представник институције Омбудсмана и Адвокатске коморе, како би се “обезбиједио додатни степен непристрасности и објективности у поступку одлучивања”.

Предложио је и амандман који подразумијева обавезу да се полицијски службеници обавјештавају о разлозима, чињеницама и доказима на основу којих је утврђено постојање безбједносне сметње, осим у дијелу у којем би то угрозило националну безбједност.

Амандманима је тражио и да се избришу одредбе по којима безбједносне сметње нијесу тежа повреда службене дужности и које предвиђају аутоматски престанак радног односа полицајцу ако дође на посао под дејством алкохола или дрога, конзумира их током радног времена или одбије тестирање. Такође је предложио да се за полицајце код којих су безбједносне сметње утврђене раније, а против њих до ступања закона на снагу није покренут дисциплински поступак, примјењују одредбе старог закона.

Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: