Лакић Барфус: Неки од кандидата за амбасадоре нијесу били на линији вањскополитичке агенде, неки имали двојна држављанства

Предсједник Црне Горе једини који је обавио разговоре са свим кандидатима од којих неки нијесу ни били на линији прокламоване вањскополитичке агенде, док су неки имали и двојна држављанства, казала је савјетница Предсједника Црне Горе за вањску политику Марија Лакић Барфус у реаговању на наводе министра вањских послова Филипа Ивановића поводом именовања амбасадора.

Наводи да је Кабинет предсједника добио приједлог Владе за именовања седам амбасадора, од чега су, како каже, “чак четири политичко-партијска именовања, а три су из реда каријерних дипломата, иако је дио политичких постављења и проценат од 30 посто постављен законом”.

“Кабинет предсједника је у одговору на питања медија – изнио замјерке које се тичу суштине процеса именовања кандидата за амбасадоре, квалитета појединих кандидата, са посебним нагласком на резон њиховог одабира за поједина ДКП – а не на техничко административна питања која се третирају у одговору министра Ивановића. Ако је нека институција у Црној Гори у протеклом периоду показала посвећеност вањскополитичкој агенди, јачању кредибилности Црне Горе као НАТО чланице, као и унапређењу односа Црне Горе са сусједима, јачању улоге Црне Горе у мултилатералним оквирима, суштинском убрзању европске интеграције Црне Горе, то је Предсједник Црне Горе”, навела је Лакић Барфус у реаговању достављеном медијима.

Исто, каже, важи за одговоран приступ свакој теми која је дошла на ред.

“Па и онима из вањскополитичке агенде, водећи се државничком политиком, меритократским и одговорним приступом, а не популистичким конструкцијама, политиканством и партитократијом, које скрећу пажњу са суштине на периферне ствари. Такође, предсједник Црне Горе је посљедња особа којој се може спочитати неажурност и кашњење када се ради о темама од државног интереса. А питање постављања амбасадора јесте таква тема. Понављамо да је Предсједник Црне Горе једини који је обавио разговоре са свим кандидатима од којих неки нијесу ни били на линији прокламоване вањскополитичке агенде, док су неки имали и двојна држављанства”, додала је Лакић Барфус.

Ако је МВП приступио темељно процесу, наводи да поставља се питање “како је могуће да неки од потенцијалних кандидата нијесу ни испуњавали законске услове за именовање”?

“Разумијемо динамику коју намећу партијски договори, али приједлог не долази од политичких партија већ од Владе, од које се очекује да предложи кандидате који испуњавају законске услове, и који разумију вањскополитичке циљеве наше земље, и који ће спроводити не партијске, него државне интересе. Већ раније је Предсједник Милатовић исказао своје незадовољство приступом у одабиру приједлога, како самом процедуром (чињеницом да са потенцијалним кандидатима нису обављене консултације), тако и потенцирањем партијских постављења на уштрб каријерних дипломата, и то на најважнијим мјестима”, додала је она.

Понавља да је политизација дипломатске мреже “додатно проблематизована кроз призму именовања политичких амбасадора у центрима које посматрају као матицу”.

“До сада, у Кабинет предсједника смо добили приједлог Владе за именовања седам амбасадора, од чега су чак четири политичко-партијска именовања, а три су из реда каријерних дипломата, иако је дио политичких постављења и проценат од 30 посто постављен законом. Такодје, забрињава чињеница да Влада још увијек није предложила кандидата за амбасадора при НАТО, имајући у виду да је већ одавно то мјесто упражњено, а да је један од главних спољнополитичких приоритета јачање кредибилитета унутар НАТО савеза”, истакла је Лакић Барфус.

На важност хитног именовања амбасадора при НАТО, према њеним ријечима, “нам је добронамјерно указивано и од стране савезника”.

“Надаље, још увијек немамо приједлог ни за сталног представника при Уједињеним нацијама у Њујорку, имајући у виду нашу кандидатуру за несталну чланицу СБУН 2026- 2027. И ово именовање је требало да буде приоритет, будући да је јачање улоге Црне Горе у мултилатералним оквирима вањскополитички приоритет Црне Горе. Истовремено, иако се често говори о јачању односа са сусједима, Влада није предложила ни амбасадора у Хрватској, Босни и Херцеговини и Албанији. Коначно, иако вањскополитичке консултације нису обавеза прописана Уставом или законом, оне су неопходне и обављају се у свакој демократској држави, па се не може говорити о нечијој доброј вољи”, закључила је Лакић Барфус.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: