Специјални изасланик Европске уније за дијалог Србије и Косова Мирослав Лајчак истакао је данас да Заједница српских општина мора бити успостављена, и то на основу договора из 2013. и 2015.године, а модели које је предложио у Приштини, каже, имају за циљ да покажу да нема потребе за страхом од Заједнице.
Лајчак је, у емисији “Око” РТС-а, указао да је циљ његовог мандата да помогне нормализацији односа Косова и Србије и да ради на томе.
“Сам назив моје функције говори да односи нису нормални, а желим да се успоставе односи у којима људи могу слободно да се крећу, студирају, послују, и то у интересу свих”, објаснио је он.
Лајчак је подсетио да је одржан састанак на високом нивоу 27. фебруара у Бриселу, и да је договорено да нема више потребе да се разговара о тексту предлога који је постао јаван.
“Међутим, да би се тај текст остварио треба да се договоримо о редоследу корака, ко треба шта да уради и када. Ниво поверења на обе стране је веома низак и и једна и друга страна траже гаранције. А циљ моје посете у Београду и Приштини је управо то”, додао је он.
Казао је да је боравио у Приштини да би добио мишљење у вези са анексом за имплементацију споразума.
Навео је да је значајан део споразума успостављање ЗСО.
“То је договорено 2013. и 2015. од када се није десило ништа, а мора да се деси, и то на основу онога што је договорено. Предложили смо анализу 15 постојећих модела као инспирацију, не као алтернативу, јер можда два споразума из 2013. и 2015. Можда неће дати одговоре на сва питања”, објаснио је он.
Рекао је да ЗСО мора да буде успостављена на основу договореног модела 2013. и 2015. године.
Моделе које је пренео Приштини, објашњава, треба да покажу да нико не треба да се плаши Заједнице.
“У Европи постоје модели самоуправе мањиске групе или народа. Није то ништа опасно, нико не треба да се плаши тога. Нормално је у Европи да имамо правну гаранцију, правила, да се мањинска заједница осећа безбедно”, додао је Лајчак.
На питање да ли ће ЗСО имати извршна овлашћења рекао је да ЗСО данас не постоји, а шта ће имати то треба да се договоре Београд и Приштина у оквиру дијалога, али на основу тога што је већ прихваћено и потписано.
Указао је да треба да се предложи Статут и постоћи договор о томе.
“За нас је важно да се испуни све што је договорено. Десет година није испуњено, али ће бити овог пута. Нећемо имати договор без ЗСО и гаранције да ће бити успостављена. Инспирација је потребна јер се многи на Косову плаше ЗСО, да ће нанети штету функционисању система. Али у Европи има пуно модела који показују да није тако”, објаснио је он.
Лајчак је подсетио да је у фабруару Европски савет, као највиши орган ЕУ, усвојио закључке у којима су три члана посвећена дијалогу, а један од њих је управо да ЗСО мора да буде успостављена.
„ЕУ и САД јасно и изричито говоре да ЗСО мора да буде успостављена. Члан 7 предлога каже да мора да буде успостављена. Мора и биће“, рекао је Лајчак, а на питање како ће бити успостављена сада, када није већ 10 година, одоговорио је: „Сачекајте, видећете“.
Додао је да став ЕУ и САД никада није био толико јасан, а Унија никад толико уједињена, са Великом Британијом и Америком, да ЗСО мора да се формира и да то мора свако да поштује.
На питање у вези са предстојећим разговорима на Охриду, рекао је председник Србије Александар Вучић треба да иде на Охрид, да је то у интересу Србије, те да је важно да се наставе разговори.
„Циљ моје мисије у Београду и Приштини је да припремим позиције и приближим позиције две стране, да припремимо предлог који би требало да послужи као основа разговора у Охриду“, рекао је Лајчак.
На питање да ли свака страна може да изабере о чему жели да разговара, подсећа да је предлог прихваћен у целини, али да се треба договарати о имплементацији.
„Наш циљ је да се договоримо о пуној примени предлога. ЗСО је постала кључно питање и дошло је време да, ако нема ЗСО, нема договора, ни нормализације. Али, не верујем да би то могло да се седи. Очекивање ЕУ је толико јасно и изричито речено да за мене није питање да ли ће бити, него како ће бити формирана“, рекао је Лајчак.
На констатацију да се чини да неравномрено притиска једну и другу страну, каже да већ три године слуша у Србији да даје подршку Косову, а на Косову да даје подршку Србији, што је за њега показатељ да је неутралан, јер само жели да помогне да се реши проблем.
На питање да ли је у јануару донео ултиматум у Београд, одговара да ЕУ не користи језик ултиматума, већ да се разговарало о томе какве су алтернативе, а да је Вучић јасно рекао да алтернатива одбијању предлога, не би била добра за Србију.
Упитан да ли је за њега, као словачког дипломату, Косово саставни део Србије или га сматра независним, одговара да се више од 20 година бави овим регионом, добро га познаје, и види колики потенцијал и жељу има Балкан да постане део ЕУ.
„Прошлост кочи напредак ка будућности. Моје је да помогнем да се реши проблем, али не у смислу да неко победи, а неко изгуби, већ да буде ‘вин-вин’ ситуација, да помогнемо и отворимо европска врата“, рекао је Лајчак.
Коментаришући ниску подршку Унији у региону, каже да има више разлога, те да су се грађани у региону изгубии поверење у ЕУ по питању чланства овог подручја.
Каже да је ЕУ од избијања рата у Украјини променила став и да озбиљна је, те су сада врата ЕУ поново отворена, и питање је само да ли земље региона могу да искористе ту прилику.
„Балкан ће бити сигуран само када земље региона постану пуноправне чланице ЕУ“, рекао је Лајчак.
На питање како веровати Бриселу, ако се има у виду пример Северне Македоније, која је и име променила, а није далеко одмакла у процесу придруживања, Лајчак је рекао да се атмосфера у Бриселу променила и да сви знају да циљ просеца треба да буде чланство ових земаља, те да то није политичла одлука, већ је везана за испуњавање техничких услова.
„Зато је важно да се мобилишу све проевропске снаге у Србији и региону, јер врата неће бити отворена заувек“, напоменуо је Лајчак.
Истакао је да европски предлог говори о нормализацији, а не о некој капитулацији.
„Треба да смо свесни тога и верујем да је предлог фер и да је корист за Србију и регион“, рекао је Лајчак.
Додао је да није ту да мења историју, већ да помогне да будућност буде боља, европска, јер из персепктиве своје земље зна колико ће доброг то донети грађанима.
„Имам мандат 27 земаља чланица, и мој мандат је да помогнем нормализацији и то радим. То није капитулација“, рекао је Лајчак.
На питање да ли је то признање, одговорио је о томе Србија и Косово треба да се договоре, и да ЕУ неће о томе да одлучује.
Упитан да ли може у Охриду да се дође до задовољавајућег плана, или на неком следећем састанку, као и да ли је могуће решити косовско питање за годину дана како то кажу САД, Лајчак је одговорио да једног дана мора да се заврши то питање, јер се не може живети у прошлости.
“Треба да тражимо решење. Залажем се да тражимо фер решење и за једнину и другу страну. Не може прошлост да нас кочи на путу ка будућности. Тражимо решење којим би се отворио европски пут и да грађани Србије могу да верују да њихова европска будућност није питање деценија, већ најближе будућности. Састанак у Охриду има за циљ постизање договора око испуњавања споразума, који има такву подршку у ЕУ какве се не сећам да је била у прошлости. Сви желимо да ово подручје не постане тло за дестабилизацију”, објаснио је он.
Упитан за став о РС у БиХ, казао је да је Република Српска архитектура која је одлучена у Дејтону, где је главни циљ био да се заустави рат.
“То треба да се поштује. Успело се у томе, али ми данас нисмо у рату. Не треба да тражимо ратна решења, него функционална решења. БиХ није узор функционалности државе. Данас тражимо решења која ће убрзати европски пут овог региона. То је главна разлика. Зато не треба да тражимо инспирацију у ратним моделима“, указао је Лајчак.
Рекао је да је РС решење донето 1995., а да се данас тражи европско решење, које ће убрзати европски пут.
Истакао је да је поносан на своје службовање у Сарајаву, јер је БиХ тада потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, што је, сматра, највзначајији документ, значајнији и од добијања статуса кандидата.
Међутим, каже да у БиХ постоји стална дискусија око надлежности, и да се мора наћи решење које је европско, ко даје коме надлежности ентитети држави, или држава ентитетима.
“То је главна дилема БиХ око којег постоји једно мишљење у Сарајеву, а друго у Бања Луци”, рекао је он.
Указао је да сада, када није у Сарајеву, гледа са дистанце, и да не држи страну ни једнима ни другима, већ жели само да охрабри на проналажење решења јер је то кључно за БиХ.
Што се Црне Горе тиче рекао је да је та земља највише напредовала на европском путу, али да је чињеница да је после избора 2020.дошло до застоја, односно држава се бавила више сама собом него демократским реформама.
“Врло мало напретка је било на европском путу. Дошло је до институционалне кризе. Нисмо имали функционални уставни суд. Верујем да смо сада на путу повратка нормалности. Имамо председничке изборе и после тога очекујем решење око мандата владе”, поручио је он.
На крају, упитан да ли после дијалога очекује да ће имати за шта да га награде Београд и Приштина, рекао је да је ту да помогне фер процесу и нуди своје знање из региона и знање из ЕУ да помогне Србији и читавом региону на европском путу.
“Ја сам ту да помогнем фер процесу, нудим своја искуства и искуства ЕУ како би помогао Србији и целом региону на путу у ЕУ. Верујем у европски пут, европска решења. А то да је мој начин деловање је фер о томе ће историја да суди“, нагласио је он.
Извор: Косово Онлајн
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
прво да се окупатори повуку па онда да причамо о “нормализацији”…