Лаик
Стрелице ка катастрофи
*
Грађанин свијета је друго име за Туристу који је путујући (професионални) конзумент мулитикултуралноцентричног западног система, те је тако више идеална роба и коректна разлика и хибридни субјект, него што је човјек који се препушта авантуризму у потрази за смислом који утемељује укупно искуство ове цивилизације.
*
Крај било каквом могућем националном концепту највљује се кроз све транспарентнију (суверену) моћ и стварност Тржишта, те немјерљиве машинерије којом управља један „Језик“, онај који технолошки одређује границе пољима дјеловања у којима је све игра фиктивног, антизнаковног, потенцијалног и неодређеног. Уосталом, све је ствар квоте а не јасног и чврстог именовања ствари.
*
Распада Југославије, између осталог, био је очекиван јер нико није био расположен прихватити крајње анационалан те тиме и апсолутно антиполитички поглед на ствари из којег се нужно рађа производ какав нам је недавно покушан подметнути а који је инсталиран у Сарајеву кроз Декларацију о некаквом „Заједничком језику“ (протези), који је, опет, ништа друго до љевичарски концепт којег су осмислили (као) прозападно удружени истомишљеници, што не значи да због тога није мање искључив па и насилан кодиран идиом. Уз то, само на мутној површини Језик је „заједнички“, у стварности, он је, увијек већ, екстремно појединачан и тек настајући, ако за идеју има да буде субверзиван и стварајући.
*
Кад Ернст Јингер напише: „Технологија је наша униформа“, онда, аутоматски, разумијемо: свијет је слика преко које клизамо листајући се на екрану, и никакво – путовати се није изводљиво, док се све окреће око нас, одвија за себе и смјењује на паноу који емитује статичну стварност ствари.
*
Никакав политички програм није остварљив и већ тиме је свако политичко обраћање јавности (а шта је јавност до позорница монолога) упаковао у дискурзивно носталгичну форму. Циљ је идеалност док је стварност пад у релативизовање катастрофе.
*
Информација је разградила и најбезазленији концепт ствари и зато се одвија тако нападно, брзо, сукцесивно… Њен сусрет са свијетом и нама увијек је смртно опасан и отуд заводљив.
