Кустурица и ја смо браћа по оружју!

Моје мисли о Србији су увек исте и овде сам увек међу пријатељима. Ја волим Србију! И зато стално понављам како би било добро кад би Срби волели једни друге као што воле Русе и како би било добро кад би Руси живели један за другог онолико колико их воле Срби – каже Никита Михалков.

Чувени руски уметник на Мокрој гори је трећи пут. Овога пута стигао је на фестивал Кустендорф са пет Златних орлова, што је руска верзија Оскара, које је у Москви добио за филм „Сунчаница“, чија је светска премијера одржана у Београду.
– Постоје места на свету створена не за одбрану од глобализма, већ за напад! Овде препознајем једно такво место. Одавде треба кренути у напад!

За вас и Емира Кустурицу често кажу да сте браћа по оружју. Колико је снаге потребно за борбу против глобализма и да ли је имате?
– Управо сам због тога – то што смо нас двојица браћа по оружју – и дошао овде. Не верујем баш увек људима који кажу да имају снаге, ја верујем у снагу људи који о томе ћуте. Данас је толико очигледно шта се дешава у свету да ми је више него чудно што неки људи то не разумеју. С Русијом хоће да ураде оно што су већ урадили с Југославијом, са Украјином… И то је истина коју многи не желе да чују, истина коју ширимо.

Дуго сте размишљали да почнете снимање „Сунчанице“. Испоставило се да је данас тај филм више него актуелан.
– Нисам га снимио раније зато што је Буњин био забрањен. Почео сам да радим кад су се у мени сјединиле две његове приче „Сунчаница“ и „Проклети дани“. Касније се испоставило да је филм веома актуелан, да уметност, као и обично, иде испред времена. Нисам мислио да ће филм тако брзо постати актуелан. Филм смо снимали у Одеси, а данас то већ не би било могуће.

Једна од порука „Сунчанице“ јесте да је дошло време да се Русија и Руси окрену себи. Окреће ли се Русија себи?
– Сада да. Нажалост, у Русији, у словенском свету то је тако, кад нас мазе, гладе по глави, ми се опустимо, а кад дођу проблеми, следи потпуно другачија реакција. Ми реагујемо тек на притисак. Па ево, Други светски рат је ујединио читаву Русију. Требало је да се нешто тако деси да бисмо се ми ујединили. Некад мислим да су нам заиста потребне такве катаклизме да бисмо се ми ујединили и одговорили на изазове.

Бојите ли се за Русију под санкцијама?
– Ако Русија не издржи санкције, може се сматрати да је човечанство пропало, боље речено, пропашће словенски свет. Има, наравно, још делова човечанства, Кина, Индија, они су иза леђа… Постоји у Русији једна стара пословица која каже – Надај се бољем, али увек буди спреман на горе! Много тога је руски народ спреман да издржи, и то они који креирају санкције морају знати.

Која је била ваша прва реакција кад сте сазнали да је Крим припојен Русији?
– Крим никад није ни био неруски!

Све је више оних који говоре да се човечанство налази пред трећим светским ратом, неки чак и да је тај рат почео.
– Он се никад није ни прекидао. Илузија је да је Хладни рат у једном тренутку био завршен. У свету данас нема жеље да се чује истина. Западни свет живи по принципу сицилијанске мафије: ништа видео, ништа чуо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: