• Издвојено
• Поглед

Кућа за кукавичје јаје (Први чин)

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Фото: Журнал.ме

Пише: Ранко Рајковић

 

За пар дана ће се обновити суђење за такозвани државни удар. Овим текстом подсјећам јавност да смо пуне двије године сваког радног дана на телевизији Црне Горе могли уживо пратити пренос о рошомонијади државни удар. Држава никада није имала толико директних свједока сопствене савремене историје. Нити је икада исплатила толико дневница за пуни радни учинак. На оптуженичкој клупи нашла се група људи из воза на релацији Београд Бар која је дан прије такозваног државног удара допутовала у Подгорицу с оскудним ручним пртљагом. Путници из вагона друге класе представљени су нам као терористи који у поспаном стању дођоше да нам сруше државу. Та група снуждених, престрашених пензионера, керамичара, водоинсталатера, молера, хроничних болесника брзо је постала дио наше свакодневнице коју је фактографски записивала црногорска савремена историја. Требало их је доживјети као љуте и злокобне непријатеље наше државности. Код здравомислећих људи тај епитет се теже примао. То што су банули голоруки с мизерним парама у џепу није било довољно да изазове нашу сумњу. Због тога им је основана сумња била унапријед припремљена од Специјалног државног тужилаштва. Основана сумња их је чекала у једној кући на Старом аеродрому. Тамо им је Специјани државни тужилац обезбиједио оружје као неопходан алат за спровођење тероризма у дјело.

Уз имена терориста и самој кући намијењеној тероризму указала се прилика да се упише на листу наших будућих историјских прича и државних знаменитости. У научнофантастичној верзији будуће историје Црне Горе замишљам ту кућу и спомен плоча на њој с натписом о томе како се у њој одбранио миленијум једне државности пред јуришницима који су јој на опскуран начин континуитет државности покушали поништити. Оно што несвјесно данас потцјењујемо као обичност, већ сјутра добија шансу да постане важан историјски извор. У том смислу прилажем следећу причу о кући на Старом аеродрому која је изнајмљена да би се у њој подметнуло оружје у виду кукавичјег јајета за акт тероризма против једне од најмлађих држава уједињених нација.

Међутим из ко зна којег разлога кућа као актер такозваног државног удара није изазвала никакву пажњу јавности. Овим текстом желим се одужити кући као незнаном јунаку односно учеснику великог догађаја који спашава историју од заборава. На Старом аеродрому, недалеко од мог стана отпочео је 2016. године један, за савремену црногорску историју, занимљив догађај. Светској и домаћој јавности представљен је као покушај државног удара на Црну Гору. Послије бомбашке афере из далеке1905. године Црна Гора је напокон добила покушај новог државног удара. Само због тога догађај заслужује да се опише оком случајног посматрача.

Кренућу од куће у којој је све почело јер се за углавном за куће везују историјски догађаји који у будућим временима те куће претварају у историјске споменике. Дакле не даље од сто метара од мјеста мог становања налази се кућа замишљена као почетна станица или одскочна даска државног удара. У тој кући налазило се оружје потребно за извођење државног удара. Читавој црногорској и свјетској политичкој јавности представљено је у филмским записима црногорске телевизије. Уствари то оружје је подметнуто као замјена за неко друго оружје, никад виђено оружје, оружје за које важи прича да је потопљено у једном мистериозном језеру… Сви елементи научнофантастичног трилера су ту. И Индијана Џонс који се нашироко интересује и прича о потпољеном оружју је ту, пред филмским камерама. Машти остаје да догађаје повеже.

Дакле, тог турбулентног дана када је Црна Гора изашла на преломне парламентарне изборе на телевизији Црне Горе много пута је на телевизији приказано оружје узето на реверс из Министарства унутрашњих послова Црне Горе којим се требало напасти и побиједити то исто Министарство унутрашњих послова и срушити држава Црна Гора. Мало ко је обраћао пажњу на кућу у којој је оружје подметнуто. Мене је заинтересовала кућа као мјесто злочина и будући доказ о кривичном дјелу високог тероризма. Разлог је што се кућа налази у мом најближем комшилику. Свакодневно пролазим поред ње више пута, што да купим хлеб и новине, што да одем до пијаце за неке друге потребштине.

Кућа је одавно пуста, неусељена, запуштена, с двориштом обраслим у коров. На балкону јој пише “Издаје се”. Годинама сам гледао тај натпис и размишљао која ли јој је цијена. Директно преко пута те куће налази се лијепо уређена кућа у којој је смјештана “Бошњачка странка”. Дистанца између двије куће је ширина улице. Не дијагонална ширина већ управна ширина. Растојање износи неких 6 до 8 метара. “Бошњачка странка” је политички репрезент мањинског народа политички веома утицајног и културно изузетно важног за државу Црну Гору.

Једни преко пута других на растојању не већем од осам метара у ноћи државног удара могли су се сучелити придошли и од стране МУП-а преусмјерени терористи и руководство једног од мањинских народа у Црној Гори. На тако малом растојању терористи су могли напасти најближи комшилук чак и праћкама да не спомињемо друга, много убитачнија оружја која им је на располагање ставио Специјални државни тужилац. Могла се догодити катастрофа. Како би је окарактерисали. Планирана катастрофа. Манипулитавина катастрофа. Случајна катастрофа. Хаос у Црној Гори.
Питам се ко је дошао на идеју да изабере кућу преко пута сједишта “Бошњачке странке” за сценарио државног удара. Поред десетине хиљада кућа у Црној Гори изабрана је баш кућа преко пута руководства “Бошњачке странке”. Лако се досјетити зашто. Онемоћалим пензионерима, керамичарима, молерима, сакупљачима шумских плодова, водоинстлатерима, љубитељима датума из националних историја осим плана за убиство нашег предсједника и рушења државе требало је приписати и напад на мултиетнчку Црну Гору.

Сада вам је ваљда јасније зашто се Специјални државни тужилац опредијелило да у циљу прикупљања доказа закупи баш кућу преко пута централе “Бошњачке странке” и у њој депонује оружје потребно за државни удар. Много је текстова написано о црногорском мултикултурализму. Има и оних који разобличавају симулиране, фингиране фразе и опасно преварне флоскуле о црногорском мултикултурализму. Ниједна ме није изненадила својим подмуклостима као ова на Старом аеродрому.

Државни органи доносе и складиште калашњикове преко пута изборног штаба “Бошњачке странке” којем су током изборног дана дужни обезбиједити највећи степен сигурност и заштитити га од сваког узнемиравања и напада. Складиштење калашњикова поред штаба “Бошњачке странке” на дан парламентарних избора опасно је кривично ђело невезано од кога је потекло. Повремено сам на ТВ-у пратио преносе суђења за државни удар. Чудио сам се да ниједан од адвоката особа оптужених за државни удар није обишао терен, упознао се са мјестом предвиђеног злочина и његовим непосредним окружењем. Баратао би важном чињеницом о креаторима сценарија државни удар. Зачудо да нико није запазио сучељеност куће магазина оружја за терористе са штабом “Бошњачке странке”. Помислио сам да на сличан начин и историји често измакну неке мале, ситне, најобичније ствари које дубоко описују суштину великих историјских догађаја.

Наставиће се…

Извор: Журнал.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: