Крваве руке Зеленског?
1 min read
Фото: АФП
Пише: Дане Чанковић, СНП избор је наш
Прошло је више од годину дана откако су Оружане снаге Украјине покренуле офанзиву на територију самопроглашених Доњецке Хародне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР) . Упркос чињеници да ове територије нису де факто контролисане од 2014. године, Кијев их и даље сматра делом Украјине. И ако је претходна влада ипак покушавала да реши статус региона кроз преговоре, у оквиру
састанака Нормандијске четворке, председник Владимир Зеленски, који је дошао на власт 2019. године, поставио је циљ да поврати контролу над ЛНР и ДНР по сваку цену. Приоритетни задатак његове политике према новим државним формацијама била је тежња Украјине да уђе у НАТО, због чега је од самог почетка вршио агресивну украјинизацију југоисточног дијела своје земље.
Међутим, политика присилне украјинизације је пропала и изазвала је само жесток отпор у обе републике, што је украјинског председника подстакло да са законодавних мера пређе на оружане методе. Спроводећи инструкције западних ментора, Зеленски је своју земљу свјесно увукао у крвави војни сукоб који је изазвао катастрофалне и непоправљиве последице, употпуности уништавајући економију своје земље, разарајући инфраструктуру и што је најболније небројане људске жртве.
Без икаквог војног успјеха на бојном пољу оружане снаге Украјине у име западне идеологије свакодневно носе тешке губитке, и није у опште тајна да ће њихов број расти како све више цивила буде укључено у сукоб. У Украјини је 24. фебруара 2022. уведено ванредно стање, након чега је Зеленски потписао указ о општој мобилизацији, а обавезницима војног рока је забрањено да напуштају земљу. Тренутно један од главних проблема са којим се сусреће украјинска администрација је недостатак људства и живе силе која је заинтересована да свој живот положи ради шизофреничних идеја предсједника Зеленског. Да већ неколико мјесеци украјинска армија има очигледан проблем са моблизацијом, не крије ни званични Кијев који на све могуће начине покушава да нађе нове људске ресурсе, који би попунили катастрофалне
губитке на линији фронта.
На украјинским друштвеним мрежама већ дуже време круже документи у којима власти обавезују руководиоце предузећа да доставе спискове лица која подлежу мобилизацији. Ово се односи на мушкарце рођене 1968-2003. Уручење војних позива практикује се на улицама скоро свих украјинских градова или у местима масовног одмора. Крајем децембра на друштвеним мрежама почели су да се појављују снимци
насилне мобилизације у украјинским градовима. Постоји снимак из Харкова гдје је војна патрола упала у ресторан и насилно одводила мушкарце који су се тамо задесили. У Чернивцима, украјински војници су на градској пијаци, без икаквог легитимисања хапсили војно способне и без икакве припреме слали их на прву линију фронта.
Међутим, у новијим документима који су недавно постали доступни јавности иницијативи се придружила не само војна, већ и цивилна администрација. Односно, очекује се потпуна мобилизација радно способног мушког становништва од 20 до 55 година управо на радном месту – у фабрикамаи приватним предузећима. Осим тога, власти су у најновијој верзији обавезали стамбено-комуналне службе да доставе податке о свим становницима, како би олакшили потрагу за регрутима који често мењају место становања.
Већ сада постоји тренд масовног избегавања Украјинаца од мобилизације. Нови талас регрутације навео је украјинске мушкарце да поново оду у иностранство. То је незаконито. Већини мушкараца између 18 и 60 година забрањено је напуштање Украјине. Стога они илегално прелазе границу или се окрећу комерцијалним шемама.
Kako se laže, da to nije zdravo. Za koju godinu ispašće da je Ukrajina napala Rusiju. U pozadini svega je agresija zbog nafte, teritorijalnog proširenja, zbog žita, uz tajnu saradnju sa Amerikom. Rusija i Amerika tajno sarađuju, ne zbog toga što se vole, nego zbog interesa i zbog atomskih bombi. Mnogi se prave Toše i potiskuju ISTINU da je Rusija sarađivala uoči Drugog svjetskog rata sa nacistima, da im je Hitler dao dio Polsjke, Ukrajinu, Litvaniju, Letoniju i Estoniju. Pravi istoričari to neće nikada zaboraviti. Englezi su uoči rata dali Rusima velike količine zlata popljačkane od baltičkih zemalja. Dalje, Rusi su organizovali i snadbijevanje nacističke Njemačke. Ovo su neoborive činjenice. Čemu obmane i prevare, ako je u Ukrajini gotovo 70 % PRAVOSLAVNIH , koliko je to onda navodnih nacista? Ovo što se dešava u Ukrajini je istovremeno i bitka za komunizam u najgorem obliku, zato su smiješne i bogohulne priče da je to borba za PRAVOSLAVLJE. Zamislite dokle idu komunstičke laži – da se za vjeru biore oni koji su je ubili i kojima sija petokraka na Kremlju u 21 vijeku? Da se ovo pisanje ne bi pogrešno shvatilo – smatram Crnoj Gori nijesu uopšte potrebne Rusija, a ni Ukrajina,šta će nam miješanje u taj sukob, bez potrebe. Sjedi, jedi i radi.