Крупна звијер – ситна ловина

Некадашњи Агрокомбинат „13. јул“, а данас АД „Плантаже“ једна од ријетких, ако не и једина компанија у Црној Гори која није уништена и приватизована, чека своју већ познату судбину државних фирми и „здравих приватизација“ која ће у наредне двије године и те како изаћи на видјело!

Менаџментом компаније иначе уско-везаном првом фамилијом од доласка Веселина Вукотића и Верице Мараш са јасним циљем продаје и опустошења компаније, поучени из врха владе и „државним интересима“ како би се брат, кум или рођак домогли једног значајног ресурса који је заштитни знак Црне Горе.

У прилог овој тврдњи говоре подаци да је компанија за 15,8 милиона евра кредита заложила милион и по квадрата земљишта. На питање због чега се „Плантаже“ које одлично послују, кредитно задужују и када су ти кредити подизани Верица Мараш и даље нема одговор.

Деградирањем стручних лица и људи који су радили за добробит фирме које су политички прогонили зарад „виших“ циљева, слали их у пензију, остављали без посла, дошли су до позиције у којој се тренутно налазе – пред стечајем.

Да ли правим и заиста неопходним?

Стварањем лажне финансијске слике и губицима, спремањем очигледне фарсе за јавност на добром су путу продаје опет неком странцу који је обичан послушник врха власти и још један измишљени лик из бајке ДПС-а.

Додатно черупање овог највећег европског гиганта из сфере виноградарства треба очекивати у наредним данима. Наиме, стварањем општине Тузи, која је дио постизборног пакета Душка Марковића који је спаковао са мањинским странкама, сасвим изгледно је да ће „Плантаже“ територијално изгубити 20 до 30 одсто површине винограда .

Очигледно је да ће Душко Марковић завршити задатак који је његов газда давно започео.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: