Како су почели крсташки ратови
1 min read
Крсташки рат
На данашњи дан, 18. новембра 1095. године на црквеном сабору у Клермону, у Француској, папа Урбан II позвао је црквене великодостојнике и владаре на вјерски рат против турског племена Селџука, које је заузело Свету земљу у Палестини.
Тиме је почела епоха крсташких ратова. Крсташки ратови представљају низ ратова које су хришћани западне и средње Европе под утицајем папа водили од краја XI до друге половине XIII века против Селџука, Фатимида и других исламских династија и држава за ослобођење светих мјеста у Палестини, посебно Христовог гроба у Јерусалиму, из руку муслимана.
Ти су ратови започели у доба када је Католичка црква, са папом на челу, настојала да оствари превласт у хришћанском свијету. На црквеном сабору у Клермону 1095. године Папа Урбан II позвао је на рат против муслимана за ослобођење Јерусалима, обећавши учесницима опраштање свих гријехова, при чему ће убијање, пљачка, освајање нових посједа бити у потпуности прихватљиви, јер ће жртве свега тога бити невјерници који боље ни не заслужују. Папин позив, као и жарко проповиједање занесењака, нпр. француског монаха Петра Пустињака, били су дочекани с великим полетом и одушевљењем, и то због више разлога.
Премда је у XI вијеку у Европи почело раздобље опште демографске, државне и политичке обнове, нижи друштвени слојеви су проживљавали тешко економско стање и глад, а европске земље је захватила непозната епидемија (вјероватно куга), па је покушај бијега из такве стварности био сасвим разумљив.
Економско стање је било додатно отежано јер су Турци Селџуци и египатски Фатимиди кочили трговину малоазијског и сјеверноафричког простора са хришћанском Европом. Значајну улогу у покретању ратова имала је и замисао о заштити многобројних ходочасника на путу у Свету земљу од насиља и самовоље блискоисточних моћника. Од рата против исламског Истока сви су очекивали користи: вјерски појединци – мјесто у рају, великаши – нове велике посједе, сељаци – ослобођење од личне зависности, а сви учесници плијен од пљачке. У разним дјеловима Француске, Њемачке и Италије на хиљаде витезова и кметова почињу да се окупљају за ратни поход, стављају на своју одјећу велики црвени крст и одлазе у рат за ослобађање Христовог гроба. Католичка црква је у овим ратовима видјела прилику да успостави духовну доминацију над земљама Источног Римског Царства, а ритери и феудалци били су вођени економским мотивима (освајање нових посједа, ратни плијен).
Први крсташки рат повели су нормански, фландријски и холандски ритери. Освојили су Јерусалим и створили неколико грофовија и Јерусалимску краљевину.
Други крсташки рат под вођством француског и њемачког краља завршио се без резултата.
U 8 .VJEKU VATIKAN TADA 100% PRAVOSLAVNI U DOGMATIMA KANONIMA TJ. NI JEDNU JERES NIJE PRIHVATIO DO TADA A ZBOG KOJIH JERESI 7 PUTA VASELJENSKI SABORI BILI …ZBOG JERESI IKONOBORSTVA KOJE ZAHVATILO CARA ROMEJSKOG U KONSTANTINOPOLJU TJ. NA SRBSKOM CARIGRADU …A KOJI CAR BIO VLAST U RAVENI I GARANT ODBRANE VATIKANA I RIMA I IZ RAVENE VOJSKU POSLAO DA UNISTI SVE IKONE U RIMU …POZVAO PAPA PRAVOSLAVNI TAD DA GERMANI LANGOBARDI S SEVERA DODJU I BRANE RIM OD CARA ROMEJA JERETIKA …I ODBRANIO TAKO IKONE …ALI VLAST GERMANI NAD RIMOM I VATIKANOM UZELI …A USKORO KARLO UBICA I IZDAJNIK GOSPODARA SVOJIH MEROVINGA POD UTICAJEM JERESI IZ OKOLINE LIONA PROMENIO SIMBOL VERE U DELU O FILIOKVI TJ.ISHODJENJU DUHA SVETOGA OD OCA …DODAVSI DA I OD SINA ISHODI …I TAKO VERUJUCI DA CE URAZUMIT GERMANE NISU SE U TOM MOMENTU U VATIKANU JAVNO I JAKO SUPROTSTAVILI …A ONDA GERMANI PREUZELI VLAST S NEUKIM I NEHRISCANSKIM PAPAMA BISKUPIMA …A POSLE CARA ROMEJA IZ DINASTIJE MAKEDONACA TJ.VASILIJA MAKEDONCA KOME HERCEGOVCI U PISMIMA PISALI DA NJIHOV RODJAK …I U KONSTANTINOPOLJ NEHRISCANSKI PATRIJARH TJ.GORODOLJUBIV SLASTOLJUBIV DODJE …I TUK NA UTUK …KO OVNA DVA NA BRVNU …IZGUBI ZAPAD HRISCANSTVO A KONSTANTINOPOLJ VLAST ZEMALJSKU …A KRSTASKI RATOVI POSLEDICA ODRICANJA OD VERE HRISCANSKE …TJ.KARLA VELIKOG KOJI UBIJAO MASOVNO I ISTREBLJIVAO SLOVENE …KOJI PROGRAM I DANAS SPROVODI SE …