Кривица
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Русија, ко би други? Знало се и прије него се „утврдило” да су владине сајтове и њену електронску документацију хаковали руски, (читај: мрски непријатељи) хакери из тајних служби. Опште је познато да су хакери ововремени хајдуци и да баш и немају домовину, да су њихови мотиви најчећше исказивање и доказивање надмоћи над креаторима криптозаштите разних система, војних нарочито. Али, наравно, има и оних организованих у разне облике криминалних група са циљем да пљачкају и присвајају материјална добра.
Посебан вид хаковања представља његово организовање, финансирање и сакривање у дубоку позадину државних јавних и тајних организација, са циљем да се проваљује у тајне непријатељских и конкурентских држава и наношење им штете. Тиме располажу и тиме се баве све моћније и организиваније државе, суперсиле поготово, па и Русија, наравно.
Чињеница је да су руски хакери, били државно организовани или не, могли да упадну у електронски систем Владе Црне Горе јер им ни много софистициранији системи и њихова заштита нијесу препрека. Али, поставља се питање како су службе електронске заштите у Влади Црне Горе, службе које нијесу мјесецима биле у стању да открију адресе са којих су стизале дојаве о бомбама постављеним у школама, тако брзо и тако ефикасно успјеле да „адресирају” нападаче?
Осим, наравно, уколико операцију откривања није предводио онај електронски маг, Предраг Бољевић, који се, по Катнићевим упуствима, онако славно показао у вјештачењу података током суђења актерима наводног „државног удара”.
Наравно, владиним „стручњацима” решење је дошапнуто зна се одакле и од кога, јер се игра плашења Црне Горе од „погубног утицаја Русије” наставља без краја и конца. А Црној Гори, Рашку Коњевићу и Ранку Кривокапићу, једини спас од сјенке „руског медведа” је, наравно, под НАТО кишобраном и у америчко – бриселском крилу.
Има, међутим, и једна друга димензија овог случаја која се намјерно прећуткује, а то је чињеница да је Русија Црну Гору, након три вијека блиских, братских и заштитничких односа, ставила на списак такозваних „непријатељских” држава. А непријатеље хакују, зар не? Не вјерујем да је интезитет тог „непријатељства” толики да су руске тајне службе и њихови хакерски тимови Владу Црне Горе ставили у врх својих приоритета, али да Црна Гора више не ужива руску благонаклоност више је него јасно.
Хакерски напади и игра жмурке између „нападача” и „бранитеља” су инцидентне природе, што значи да су повремени и периодични. Али је зато непријатељство много трајнијег карактера, нарочито кад је фиктивно и служи за унутрашње потребе. А Црној Гори су спољни непријатељи насушна потреба којом се правдају све спољнополитичке глупости и пузајући потези, као и унутрашња неспособност управљања политичком и економском кризом које државу дрмају из темеља. Ти „непријатељи” су јој издиктирани и наметнути да би одржали привид оправданости приклањања западном систему, не толико вриједности колико организацији силе и насиља. То су, прије свих, Русија, затим Србија и, наравно, круцијални диндушманин – Српска православна црква.
Русија је, дакле, доказана, фали још само да Драгиња пронађе оне калашњикове у манастирским катакомбама па да се беспоговорно докаже да СПЦ планира окупацију Црне Горе, а Србија и њен државни врх су ту, увијек при руци, као адут у партији карата у којој се зна чије је задње вучење.
Наравно, списак би био некомплетан ако му се не би придодали овдашњи Срби, провјерене експозитуре, шпијуни и извршиоци радова горепоменутих душмана који упорно Црну Гору вуку уназад, у клерикализам, четништво и мрак прошлости. Сва је срећа да ови који су њихова искривљена слика у огледалу немају довољно трактора, иначе би Драгиња и друштво бар тај проблем очас ријешили.
Дакле, кривица непријатељске Русије је „недвосмислено” доказана јер кад то кажу провјерени истинољупци из Вашингтона – поговора нема. Домаћи стручњаци су ту само да понове речено и присвоје заслуге за стручност и ефикасност. Још ако је онај Бољевић утврђивао кривицу, нема тога суда на којем Руси не би били проглашени кривим. Осим, можда, оног Сузаниног, који се испоставио судом божанске правде. А кривице и кривци се множе јер су потребни у мјери у којој се гомилају унутрашњи проблеми којих је толико да ни на списак не могу да стану. Зато, за сваки случај, ако зафали кривих… има нас довољно за сва ваша а наша сагрешења. Па, изволите.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E Emilo, rođo, javljam ti se preko ove redakcije više puta, ali nikako da objave, bogami ko da te nešto napadam, a samo sam zaturio neđe tvoj telefonski broj i to ti je to. Ja te samo zovem da dođeš u naš Šekular, da se družino, prošetamo, pomezimo i koju gucnemo, i podšetimo se đe smo čuvali zajedno ovce i goveda. Što to neće da objave ne znam. Ako i ovo ne objave probaću preko strine ti da dobijem broj, ako dođe u selo.
Nemaju Rusi trenutno pametnijeg posla, no da se bakću sa našim malim Montenegrom… 🙂
Ne budi naivan, znam da nisi.
Ovo je Sprdnja od zemlje .Nekad ponosna Crna Gora .Sto docekasmo Draginju Raskovica Ibrahimovica Ranka Boskovic Gazdu da ne pominjemo Nepomenik Treba sacuvati pokradeno opljackano Pih .E Labudovicu svaka ti je sveta.Sto docekasmo
Ne brini se moj Emilo, kada je pomenuta nomenklatura u pitanju. Biće veći rusi nego što misliš. Trenutak preobraćenja je poslednji dan rata u Ukrajini. Tada nastupa “mrtva trka” izmedju Bugarske, Hrvatske i Monte Negra u ljubavi ka Rusiji! Već se više puta dešavalo pa ostade zapisano u istorijskim dokumentima. Za neupućene 1918, 1945, 1991, 1999, 2006…
…i sa sesirom i bez sesira bratski ratni huskac je go ka pistolj….
Tacno tako.
Stra (ha) ne, a obraza ne…
A Vama g. Labudovicu, je
SVAKA SVETA, kao sto rece
@ Stari Crnogorac