Зоран Лазовић, бивши високи полицијски функционер, је у судници дао емотивну изјаву о свом сину Петру, оптуженом за сарадњу с кавачким кланом. Уверено је тврдио: „Петар није криминалац, није био имућан, није имао ништа.“ И, наравно, никад није користио крипто-телефон.
„Мој Петар није криминалац“ – или га ја не знам баш најбоље?
Додуше, овакве тврдње делују топло и очински, али – као што је често случај са породичним уверењима – стварност некако не прати причу. Посебно када се у ту стварност умешају европске истражне агенције, хиљаде страница SKY преписке и не баш скроман животни стил сина „који нема ништа“.
Крипто-непознавање: „Он не зна шта је SKY ЕCC?“
Један од најупечатљивијих момената у Зорановом сведочењу био је покушај негирања употребе криптованих телефона, иако је управо из тих уређаја изашло више од 7000 преписки Петра Лазовића с мафијашима. SKY телефон, који користи искључиво криминални свет, у његовој причи не постоји.
Истовремено, у преписци између Петра Лазовића и припадника кавачког клана, он себе назива „командосом“, шаље фотографије батинања, као и слике људи под присмотром. Делује да је био веома активан – барем у тој паралелној, криптованој стварности о којој отац „није знао ништа“.
“Сироти“ полицајац са станом у центру, хотелом у Тивту и „Rolexom“ на зглобу
Када је Зоран Лазовић рекао да његов син „није био имућан и није имао ништа“, вероватно није рачунао на јавне евиденције, финансијске извештаје и чињеницу да крипто-компаније не воде баш традиционалне рачуне у „теткинском“ стилу.
Наиме, према доступним информацијама из истраге, Петар Лазовић је:
Поседовао стан у Подгорици, у елитном делу града, чија вредност премашује неколико стотина хиљада евра. Занимљиво је да је стан купљен док је Петар био на платној листи МУП-а, са примањима просечног полицајца.
Суфинансирао изградњу хотела у Тивту, на самој обали мора, што је у Црној Гори озбиљна инвестиција, резервисана углавном за стране бизнисмене и људе са дубоким везама у привредно-криминалном сектору.
Имао луксузна возила и носио скупе сатове, попут „Rolexa“, који није чест избор скромног државног службеника.
Поседовао готовину у девизама, што је констатовано приликом претреса – суме које превазилазе неколико годишњих плата у МУП-у.
Имао приступ крипто-финансијама, преко особа повезаних са кавачким кланом, што је додатно компликовало праћење порекла имовине.
Све то Зоран Лазовић очигледно није примећивао. Ни скупи аутомобили у дворишту, ни путовања, ни некретнине – ништа од тога, бар по његовим речима, није будило сумњу.
Можда ипак није знао – али је морао
У једној држави у којој је институција „провере имовине полицајаца“ само мисаона именица, могло би се и поверовати да један отац није приметио луксуз у ком живи његов син. Али када је тај отац уједно био један од челника тајне полиције и Сектора за борбу против организованог криминала, онда то више није породична драма, већ институционални пораз.
Или, како би неко у народу рекао – „да му је тата дао“.
Док Зоран Лазовић наводи да нема појма о активностима сина и тврди да се ради о монтираном процесу, нови докази из истраге говоре сасвим другачије. Утврђено је да је Петар користио крипто-телефоне и да се налази у директној комуникацији с врхом организованог криминала. Осим тога, у судници су изношени и подаци о финансијским токовима и животном стилу несразмерном званичним примањима.
Породична слепила или институционално прикривање?
Цео случај поставља и дубље питање: да ли Зоран Лазовић заиста није знао шта ради његов син, или је дугогодишње поверење у полицијске структуре замаглило границу између оца и функционера?
И, што је још важније – ако један од најмоћнијих људи у безбедносном систему Црне Горе тврди да није знао да му син води паралелни живот, шта онда можемо очекивати од обичног грађанина?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
OTAC KOJI SINA NE POZNAJE A CG BIO PRVI BEZBEDNJAK ….