Имајући у виду неспорну чињеницу да је у Црној Гори криминал на интернету у озбљном и сталном порасту, Савјет за грађанску контролу рада полиције је препоручио директору Управе полиције, министру унутрашњих послова и Влади Црне Горе да се хитно, без даљих одлагања, приступи јачању капацитета Групе за сузбијање кривичних дјела високотехнолошког криминала у склопу досадашњег Сектора за борбу против организованог криминала и корупције формирана Управе полиције.
С тим у вези Савјет је позвао директора Управа полиције и Министра унутрашњих послова да хитно иницирају, покрену и заврше поступак додатне измјене и допуне систематизације радних мјеста у циљу повећања броја извршилаца у Групи за сузбијање кривичних дјела високотехнолошког криминала.
Савјет очекује повратну информацију о односу према овој препоруци и њеној имплементацији.
Због интереса јавности Савјет за грађанску контролу рада полиције се код Управе полиције интересовао: гдје је граница капацитета и могућности полиције у успјешном суочавању са изазовима откривања идентитета лица која шире говор мржње, најављују насиље, шире панику и лажне вијести или угрожавају сигурност других лица а то раде прикривањем сопственог идентитета (са лажних профила).
Такође, интересовало их је да ли је држава Црна Гора односно Управа полиције или неки други државни орган до сада комуницирали са компанијом Фацебоок, или да ли се о томе у Управи полиције размишља, како би указало на проблем постојања фарми ботова које посебно дјелују пред изборе и да ли стручњаци у Управи полиције сматрају да је потребно иницирати допуне законске регулативе, и на који начин, како би се црногорско друштво и надлежне институције дјелотворније носиле са овим негативним појавама и успјешније их процесуирало.
Управа полиције је информисала да је у Сектору за борбу против организованог криминала и корупције формирана Група за сузбијање кривичних дјела високотехнолошког криминала, која од 2019. године броји пет службеника, од којих два раде искључиво на претресима и изузимању електронских доказа са дигиталних уређаја уз помоћ софистицираних намјенских алата, док руководилац Групе и два инспектора раде на рефератима вођења истрага, анализе доказа, саслушавању лица, и сарадње са домаћим и страним приватним и јавним службама, да су током 2020. године запримили и отворили преко 250 предмета који имају везе са кривичним дјелима извршеним уз помоћ и против информационих техноИогија (ИТ).
“Они су током 2020. извршили претрес преко 200 дигиталних уређаја, поднијели 19 кривичних пријава према надлежним тужилаштвима, а током 2019. године Група је започела око 105 предмета, много мање у односу на 2020. годину што указује на драстичан раст наведених кривичних дјела”, наводи се у одгпворима Управе полиције Савјету.
У вези са капацитетима службеника Управе полиције у циљу откривања починилаца кривичних дјела и прекршаја на Интернету, истакнуто је да се суочавају са разним изазовима, попут алата за пружање анонимности на интернету (ВПН, ПРОXY и сл.), разних врста енкрипције мобилних телефона и рачунара, те немогућности интернет сервиса провајдера да пруже тачне податке о власницима ИП адреса.
Велики изазов, такође, представљају и друштвене мреже, односно правила и процедуре у циљу достављања ИП адреса за кориснике, које посједују различите процедуре и правила поступања.
“Потребно је имати у виду и чињеницу с тим у вези, да се подаци које грађани остављају на друштвеним мрежама као и мреже које користе не налазе на територији Црне Горе, и да наша држава нема овлашћење нити контроле над њима те да само од представника друштвених мрежа зависи да ли ће их добровољно доставити”, наводе.
Управа полиције је навела и примјер најпопуларнијих друштвених мрежа у Црној Гори Фацебоок-а, Тwиттер-а и Тик Ток-а, од којих Фацебоок и Инстаграм, сходно њиховим интерним процедурама, на захтјев полиције и уз претходну сагласност и квалификацију кривичног дјела од стране надлежног тужиоца, могу доставити податке о ИП адресама и бројевима телефона са којих су налози отворени, док компаније Тwиттер и Тик Ток податке достављају само у случају да се ради о непосредној и тренутној пријетњи смрћу или самоубиству, или случајевима тероризма и дјечије порнографије, док за друго захтијевају достављање Замолнице за међународну правну помоћ у кривично правним стварима, који процес неријетко траје између три и шест мјесеци.
Управа полиције је указала Савјету и на проблем ширења лажних вијести, говора мржње, тероризма и дјечије порнографије, не само на друштвеним мрежама већ и путем средстава за комуникацију а који се односи на немогућност блокирања садржаја од стране интернет сервис провајдера, односно непостојање правне регулативе нити надлежног тијела које би захтјевало од провајдера поступање у случају када се са одређене адресе врше наведена кривична дјела, као и да у КЗ Црне Горе не постоји кривично дјело креирање и ширење Иажних вијести, која чињеница лимитира могућности државних институција.
“Како у Црној Гори постоји преко 350 000 Фацебоок корисника, а поред тога и осталих друштвених мрежа, и не постоји могућност да се сав садржај на друштвеним мрежама обухвати и прегледа, службеници Управе полиције, сходно могућностима, ручно врше претрагу налога, што представља преобиман и непотпун посао. Зато је повећање броја извршилаца у наведеној групи неопходно, како би могли адекватно одговорити могућим изазовима на пољу злоупотреба ИТ”, истичу у полицији.
Примјера ради јединице које третирају ову проблематику у земљама окружења у претходном периоду формирале су засебне Одсјеке који дјелују у оквиру Управе/Сектора за борбу против организованог криминала, попут Републике Србије гдје је планирано 45 службеника а досадашњи број је био 25, Републике Сјеверне Македоније 22 службеника у оквиру чијег Одсјека је и Група која се бави дигиталном анализом и претресом мобилних телефона и рачунара, Републике Хрватске гдје се Одсјек за борбу против ВТК подијелио на жупаније, гдје свака броји више службеника, Републике Косова гдје је предвиђено око 20 службеника, а Републике Словенија која има преко 60 систематизованих радних мјеста за ову сврху.
Управа полиције је истакла да је неопходно организовати радне посјете у државе попоут Холадније, Њемачке, Аустрије и других, ради упознавања са рјешењима, алатима и програмима које користе тамошње полиције.
Савјет је одлучио и да се непосредно обрати одборима за безбједност и одбрану и за политички систем, правосуђе и управу Скупштине Црне Горе, Агенцији за електронске медије и Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија у циљу иницирања потребних активности на које је указала Управа полиције а односе се на неопходне измјене Закона о електронским комуникацијама у погледу могућности блокирања и филтрирања садржаја који долазе у Црну Гору, односно дефинисања институције која може извршити блокирање и филтрирање садржаја на интернету, а како у Црној Гори постоји више интернет сервис провајдера (ИСП) односно више чворишта за излаз на интернет потребно је опредијелити надлежно тијело, које би у константној сарадњи са ИСП блокирало и филтрирало садржај, те измијене Кривиног законика у циљу имплементирања кривичног дјела које би у себи имало опис ширења и креирања лажних вијести и дезинформација, имајући у виду да су до сада грађани Црне Горе своја права могли тражити само кроз грађанску парницу, уколико су били оштећени.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
