• Издвојено

Крај краја историје: Северна Кореја је била у праву

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Либијски лидер Муамер Гадафи, године 2003, пристао је да демонтира свој програм нуклеарног оружја у замену за обећања Запада о ублажавању санкција и интеграцији у међународну заједницу. Мање од деценије касније, 2011. године либијски побуњеници које подржава НАТО, претукли су га и погубили пред светом.

У Пјонгјангу, Ким Џонг Ун је хватао белешке. Током 1990-их и почетком 2000-их, Запад је третирао Ким Џонг Уновог оца, Ким Џонг Ила, као негативца из стрипа: лудака који пије коњак и који је наводно тврдио да је изумео хамбургер. Нарација о вођи култа у сафари оделу била је удобна за Запад: омогућила му је да га одбаци као реликт прошлости, човека заглављеног у времену са гладним становништвом предодређеним да га свргне.

Та удобност је сада нестала. Династија Ким је „освећена“ – не морално, не етички, већ стратешки, пише за „Америкен пурпос“ обавештајни аналитичар и стручњак Шон Луис.

Како се глобална безбедносна архитектура постхладноратовске ере ломи под теретом ратова и амбиција великих сила, апсолутно одбијање Кимових да се денуклеаризују изгледа све разумније из дана у дан.

Ирачки лидер Садам Хусеин покушао је да следи нуклеарни приступ, али је његов програм у настајању систематски демонтиран страним нападима и Међународном агенцијом за атомску енергију. Остао је изложен када је Америка извршила инвазију 2003. године и убијен је 2006. Гадафи је предао своје оружје 2003. године, а убијен је 2011. године. Кијев је 1994. године потписао Будимпештански меморандум, предајући трећи највећи нуклеарни арсенал на свету у замену за безбедносне гаранције Сједињених Држава, Уједињеног Краљевства и Русије.

И Иран је такође пристао да обустави свој нуклеарни програм 2015. године, а затим су се три године касније Сједињене Државе повукле из споразума, касније бомбардовале иранске нуклеарне објекте и сада дрско воде рат за промену режима. Николас Мадуро никада није имао нуклеарно оружје и сада се вероватно пита, из своје затворске ћелије у Њујорку, како би ствари ишле да јесте. Можда његови наследници у Каракасу размишљају о томе да ли би могли да га добију сада. Куба зна да је следећа – шта ће учинити да осигура свој суверенитет?

Велика трагедија 21. века је, пише Луис, то што је успех Пјонгјанга показао да, иако је цена покушаја стицања нуклеарног оружја висока, цена неуспеха, као што се видело у Багдаду, Триполију и Кијеву, је егзистенцијална.

Велики изједначивач снага

Династија Ким разуме нешто што је измицало архитектама либералног поретка заснованог на правилима и њиховим аутократским непријатељима: У свету закона и норми, нема боље гаранције безбедности од нуклеарног оружја.

Конвенционална снага је игра „јачи је у праву“, али је нуклеарно оружје велики изједначивач. Пјонгјанг је то схватио пре остатка света и платио језиву цену да то докаже.

Династија Ким, са недостатком новца и мало могућности да стекне више, одлучила је да плати људским животима.

Кимови су користили севернокорејски народ као храну за одржавање сопственог топа, издубљујући језгро своје земље како би ојачали зидове. Претворили су 26 милиона људи у жртву, а 21. век их је за то наградио.

Трагедија није у томе што су Кимови чудовишта – њих има свуда. Трагедија је у томе што је међународни поредак, наводно осмишљен да нуклеарно оружје учини непотребним, пропао тако спектакуларно да су чудовишта на крају била у праву.

Деведесетих година прошлог века, Ким Џонг Ил је био предмет подсмеха целом свету. Године 2026, његов син изгледа као код куће. Не зато што је он окренуо нови лист, већ зато што је свет то урадио. Лидери Сједињених Држава, Кине и Русије сви се слажу са његовим погледом на свет; Европа је превише подељена да би говорила једним гласом.

Породица Ким се кладила против цивилизације. А од данас, цивилизација губи, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: