Ковид и нековид медицина

Пише: др Батрић Бабовић

Кад се погледа у календар и закључи се да је прошло 2020 година, онда се без дипломатије и скривања чињеница може недвосмислено закључити до које тачке развоја су дошли свијет и његов научни, технолошки и културни развој. Морал, духовност, етику, економију и неке сегменте који се не помињу у овом набрајању препуштамо неком новом тексту и бољим временима. Од нулте године календара па до појаве вируса корона под кодним именом КОВИД 19 прошло је више од 2019. година.

Његова појава у односу на шпанску грозницу заузима календарску интервалну ширину од 100 година док на САРС И МЕРС своди опсег појаве на зону од 10 година. У тренутку писања овог текста од инфекције ковидом 19 обољело је 96.960.206, док број умрлих износи 2.077.146. Број излијечених људи износи 53.474.292. Неконзистентна и дјелимично поуздана игра бројева и слова. А да ли је то заиста тако и зашто је уопште тако покушаћемо да објаснимо у редовима који слиједе. Може ли ико повјеровати да је у земљама Арапског Прољећа проведена валидна статистичка обрада и евиденција заражених инфекцијом коронавирусом? Или да ли може вјеровати да се у Јемену, Судану, Сирији, Ираку, Либији и другим подручјима рата доминантно умире од инфекције коронавирусом?

У јулу 2020 године био је познат податак о 23 милиона абортуса, 4.5 милиона онколошких смрти и око 700 хиљада погинулих у саобраћају на свјетском нивоу. Такви подаци нису ажурирани у моменту настајања овог текста. Остало је покривено да у вријеме корона похаре на самом почетку Италијани и Французи нису имали вишкове антисептика и дезинфицијенаса, нити фабрике и производне погоне за базичну производњу медицинских средстава.

У односу на прве дане у Вухану промијенило се више десетина протокола за лијечење глобалне свјетске немани, приступа у заштити особља и спречавању ширења инфекција и процјена валидности тестова за доказивање присуства инфекције. Готово да нико не говори о могућностима лажно позитивних или негативних резултата, о степенима специфичности и сензитивности тестова за детекцију болести и могућностима да се под велом анализа поткраду сличне групе болести, да постоје могућа преклапања са другим сојевима сродних вируса… Ко може помислити да су на територијама САД, РФ, С.Арабије, Индије, Кине, Пакистана, Афганистана, бивших република на постсовјетском простору, Турској, земљама ЕУ и трећег свијета прецизно детектовани сви случајеви инфекција коронавирусом? Готово нико. И шта ту може бити чудно? Важи ли заправо исто правило за азијске,афричке и аустралијско-новозеландске регионе и критеријумске корона стандарде?

Наравно да важи. Важно је примијетити да о природи вируса готово нико не говори. Измијењени и допуњени протоколи објашњавају његове путање и јасније препознавање и лијечење токова болести, али се мудро ћути да ли је КОВИД 19 вјештачки продукт кровних научних института свјетске молекуларне науке. Ако је то заиста тако може ли се вјеровати у постојање само једног соја или да постоје десетине,стотине, хиљаде, милиони или милијарде варијетета или рекомбнованих форми?

Опет питање које је за свакога битно, било да се ради о лаику или експерту треба ли имати помисао да све то што истовремено може бити реалност,сумња или хипотеза са могућностима различитог степена поузданости оставља исте последице на све људе на планети или се ради о разликама унутар географских ширина, расних, етничких или осталих популационих група? Логично наравно увијек не мора бити тачно али таутолошки елиминише софизам који је наметнут као категорија фиксног мишљења. Морал и етика постали су естетика на полицама историје широм свијета.

Узбуркани идеолошки океани и уски политички проводници произведене каше „Нових принципа,мишљења и дјелања“ стављају под сензор свевидећег бирократског планетарног ока ради једноставније контроле људске свијести и раскринкавања интегративних смјерница осталих психичких функција.

Централни нервни систем људског рода одавно је постао интернет подијум на коме касна научна открића и суптилни деривати научног опуса Тесле и Пупина зидају „ Нови Вавилон „ старих историјских процеса који за сваку цивилизацију и њен рок трајања никада нису окончани. Можда би за нековид медицину било јасније да обзнани када ће почети проучавања штетних дејстава информација и дезинформација по људско здравље. Нековид систем истраживања ово би требао да уврсти у приоритете и поред смртности од абортуса, саобраћајног трауматизма,заразних болести, маларије, глади,ратова,климатских непознаница, нуклеарних и атомских процеса, 5Г технологија,малигних ,кардиоваскуларних, плућних, бубрећних, хематолошких, ендокринолошких болести и последичних стања са свим неименованим и ненабројаним исходима јасно оцрта и одијели од „ природности“ процеса операције корона под кодним именом КОВИД 19.

Од првог вируса до првог „ природног „ или суспектног вјештачког вируса прошло је више од два миленијума. Цивилизација на чијем терену се десило зачеће овог микрона као и она за коју се тврди да је са старијом од себе ово радила у свом пуном научном и политичком обиму настављају да редовном процедуром обављају прерасподјеле геополитичке моћи. Пет хиљада година записа и петнаести вијек спектакуларног открића нове земље преко велике воде данас заједно плове и пливају у свим океанима и космосима ковид и нековид медицина.

Интереси су вјечни рекао је поодавно британски премијер Винстон Черчил. На брдовитом Балкану скоро све болнице и клинички центри су изграђени у доба СФРЈ. У неким државама је више од 80 или 90% болница стављено у службу збрињавања ковид болесника. Један Медицински Факултет у тој регији произвео је близу 1000 готових љекара, са просјечном оцјеном вишом од 8,5 евидентирано је више од 80% свршених чланова академске заједнице. Нико од људи са те високошколске институције није произведен у звање доцента на матичном факултету. Проблеми у оцјени или накнадној процјени? Памет и потенцијал готових кадрова нису упитни. Снага тог потенцијала је преточена у праксу и валоризована кроз свакодневни рад. Оцјењивачи су изгледа постали звиждачи нарастајућем егоизму који хипертрофира приближавању сивој зони старосне доби. А можда се и ради о зависти као ендемској страсти.

Са друге стране, у вријеме опште харанге око вируса и вакцина, елитна блискоисточна телевизијска станица емитује емисије о рату у Авганистану, стотинама хиљада мртвих и трошковима од 100 милијарди годишње за војну индустрију САД на годишњем нивоу. Зато постоје принципи рата и нужности примирја. Партнерства су (не)обавезујућа категорија а статусни симболи хегемона имају право на све врсте бескомпромисности и компромиса. Наравно, све оне који се усклађују са митом о несаломивости. Ту се могу видјети нови пакети унутар семитских супротности, нова позиција и природа Арапске Лиге, како Кина скраћује пут од Шангаја до Ормуског Мореуза и шта Турска жели у Источном Медитерану, колики је проценат младих на Блиском Истоку, да ли Палестинци имају стабилну државотворну стратегију, хоће ли Иран ући у нуклеарни програм, зашто није дошло до демократизације држава које је поломило Арапско Прољеће и како Израел склапа савезе са појединим арапским државама упркос отпору 88% Арапа да се тако нешто уради… Опет да подсјетимо-све у доба експанзије вируса.

Кад је вакцина у питању прва четири мјеста у броју вакцинисаних на 100 становника по јануарској статистици заузмају Израел, УАЕ, Бахреин и Велика Британија. САД су на петом, Италија заузима осмо, Шпанија десето и Канада једанаесто мјесто по броју вакцинисаних. Даљим праћењем ове анализе долази се до Њемачке која заузима тринаесто, Кине, Русије и С.Арабије које заузимају од деветнаесте до двадесетпрве позиције вакцинисаних.

По истом истраживању Мексико је последње на листи док су Словенија и Хрватска на високој деветој и петнаестој позицији успјешности. Од 14 кинеских вакцина само 5 је добило употребну дозволу, руске вакцине споро пробијају бирократске европске баријере заједно са 200 тв канала и 20 медија забрављених одлукама интернет моћника.

Палестинци су се одлучили заједно са Венецуелом и неким државама да Спутњик Ве буде ковид заштитник и повјерилац највишег степена. Бројеви вакцина, дистрибуција на тржишту и степен успјешности зависиће од бројних фактора-квалитета производа, кампање за и против, политичких расуђивања и одлучивања.

Једна шаљива прича каже чему вакцина ако се морају носити маске,ако се не зна о стицању имунитета готово ишта и да ли престајемо бити заразни за друге. У исто вријеме, ако све ово не мијења укупан планетарни ковид режим живота и не постоје сигурносни механизми за контролу вакцине као и одговорност држава и произвођача за штетне ефекте вакцинисања написао је неко уман чему све ово. Заиста је задивљујуће размишљање ове приче која личи на шалу.

Опет се поставља питање ако је вирус вјештачки шта може урадити вакцина као продукт за његову деструкцију и контролу? Може ли се рећи да су вирусологија и имунологија непостојећа штива? Зашто се оволико помиње КОВИД 19 а не помињу све остале пандемије а нарочито шпанска грозница која је однијела 50 милиона људских живота?

Милијарде гладних, жедних и без канализације умиру са или без короне и истовремено са вакцинацијом и без вакцинације. Култура живљења умире, наталитет опада, миграције не јењавају…

Једно је сигурно: Ковид медицина је маћеха нековид медицине. А да ли је епрувета са молекуларним обрасцем мајка короне биће познато кад се бројке и слова глобализма преведу у зону деглобализације. До тада ће вируси и вакцине, страхови и сумње бити само пуко оружје креатора свих тренутних поредака и система ради остваривања примирја на Титанику чије је име Земља а пут тог брода дубина самопорицања култура,цивилизација и држава.

Избор озбиљне музике уозбиљиће неподношљиве лакоће умирања нација и држава.

Она дубока је и даље на чекању. А паметни кажу да ко чека тај и дочека…Зато, пазите кога и шта чекате!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: