Ковић: Вријеме ради за нас
Милош Ковић
Пише: Милош Ковић
У 2018. години, коју остављамо за собом, потврдиле су се, као тачне, вести из 2016. Тада је, победом присталица Брегзита на британском референдуму и Доналда Трампа на америчким председничким изборима, англосаксонски свет ушао у доба превирања и колебања. Брегзит је био најјачи у низу удараца који су до ивице пропасти довели и Европску унију. Моћ Запада, дакле, незадрживо опада.
САД и ЕУ, међутим, новом хладноратовском пропагандом и гомилањем трупа на границама Русије и Кине, вуку цео свет у велики војни сукоб. За разлику од цара Тројана, који се, пошто су свирале од зове разгласиле да има козје уши, помирио са судбином, ове две империје на заласку и даље покушавају да одстреле све нежељене сведоке.
Земље Запада заиста су изгледале моћно, када су, пре скоро 30 година, тријумфовале у Хладном рату. Сигурне у себе и своје вредности, стајале су на рушевинама Берлинског зида, погледа уперених ка Истоку, баш онако као што је пре 200 година Наполеоново Царство кретало у поход на средњу и источну Европу. Као пре два века, данашња освајања правдају се убедљивим, универзалним идејама, суштински блиским људској природи: слободом, разумом и науком, људским правима, индивидуализмом, равноправношћу и достојанством, материјалним благостањем.
Усрећитељски походи Наполеона, у име разума и модерности, завршили су се, међутим, победом осећања и традиције и сломом његовог Царства. Под притиском просветитељске Француске, пробудили су се романтичарски национализми и обновиле религијске припадности. Изнутра подривено побуном нација, Наполеоново царство кренуло је у свој последњи, погубни поход на Исток.
Не смеши ли се слична судбина и данашњим освајачима? ЕУ, којом влада Немачка, суочена са сопственим проблемима, одавно личи на трули, избушени брод. Француско Царство из 1812, у поређењу са Немачким Царством из 2018, изгледа као најсолиднија суперсила. Ратнички походи Запада, од уништења Југославије до разарања Сирије, учинили су да идеје са којима се 1989. кренуло на Исток сада звуче лажно и потрошено. Нације које живе унутар Царства изнова су откриле оно што су, у време хладноратовског сукоба између комунизма и либералне демократије, заборавили. Либерализам и демократија нису исто. Њихови путеви данас су се разишли, баш као у добу између Француске револуције и „Пролећа народа“ 1848. године.
На делу је, дакле, сукоб између необузданог, елитистичког индивидуализма либерала и суверених права грађана и нација. Либерали имају новац, медије и средства принуде. Они не поништавају само референдумску вољу Македонаца. У САД руше демократски изабраног председника, док у Британији оспоравају резултате референдума о Брегзиту. Берни Сандерс не понавља случајно да никада у историји САД није било оволике разлике између богатих и сиромашних. Западни медији само су средства либералних елита и зато линчују дословно свакога ко им се нађе на путу – председника САД, председника Русије, или вођу највеће опозиционе странке у Великој Британији. Њихове телевизије нас снабдевају информацијама, а Холивуд сновима. Та отужна пропаганда представља све што је преостало од некада тако велике привлачности и убеђивачке моћи Запада.
Широм европске империје, на делу је побуна народа – Брегзит у Британији, победа популиста у Мађарској и Италији, жути прслуци у Француској, јачање и левих и десних популиста у Француској, Британији, Немачкој и осталим земљама. За њих гласају млади људи, који више нису аполитични. Појмови „левице“ и „деснице“ су, уосталом, изгубили стара значења. Социјалдемократи командују освајачким НАТО походима (Блер, Солана, Шредер), док се десни популисти залажу за „директну демократију“, екологију, права и достојанство малог човека (Конте, Салвини, Ле Пен).
Да би се сакрили стварни проблеми, у име потрошених либералних принципа и заглупљујуће „политичке коректности“, покрећу се нови крсташки походи. Започели су походом на Југославију, да би се наставили разарањем Авганистана, Ирака, Либије, Сирије и, данас, Србије. Главни прелом и почетак „ратова за вредности“, који је отрезнио Русију, али и Кину, одиграо се на Косову 1999. године. Велики поход на Исток најављен је антисрпском пропагандом, која је, како се данас види, била само припрема за данашњу антируску и сутрашњу антикинеску хистерију. Све, на жалост, мирише на нови, велики рат. Нама остаје само да се надамо да ће бити вођен конвенционалним средствима.
За Србију која, са Косовом и Метохијом, само брани своје право на постојање, у таквим условима биће довољно само да сачека развој догађаја и да се припрема за све што би будућност могла да јој донесе. Упркос опадању, моћ Запада не сме се пребрзо и олако потцењивати.
Нема потребе за исхитреним корацима. Не постоји, дакле, ни један разуман разлог због кога би Србија требало да тргује животима сопствених грађана и да се „разграничава“ са сопственом територијом. Страхове и поразе из деведесетих треба коначно оставити иза себе. Ако будемо паметни, време ће радити за нас.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Prijatelju, sve zavisi od drustvenog sistema. Ako je taj sistem zasnovan na Bozjoj Pravdi, onda totalno suprotne strane, totalno razliciti psih. tipovi mogu da koegzistiraju, udruzeni za opste dobro.
Ne znam da li ti je poznato da su u ICTY-Hag sasvim pristojno koegzistirali Milosevic, Gotovina, Sheshelj, Oric, Shljivanchanin, Ljimaj… Jedan HR general je kuvao najbolju pasulj sa rebrima chorbu, igrali su karte, shah, fudbal i kosarku zajedno… Kad je Milosevic umro, izdali su umrlicu, koju su potpisali svi pomenuti…. Neko ce reci da su svi bili primorani da budu zajedno, sto je tacno. Medjutim, ja smatram da taj detalj nije bio bitan, vec je sva stvar u PRAVEDNOSTI. Ako su ih primorali da zive zajedno (do tada su jedan drugom vadili ochi), onda ih niko nije bio po ushima da zajednicki potpishu umrlicu povodom smrti Balkanskog Kasapina, kako ga je PR na Zapadu zvao. Tu nije bilo hushkanja „MZ“ (4 drzave) da ih zavade pa da vladaju, nije bilo nikakve protekcije, monopola, favorizovanja, piona, poslushnika, izdajnika, Soroshevih NGO, laznih PR, sverca cigareta, droge, etnickog chishenja, stvaranja laznih udruzenja-drzava… Dakle nije bilo nicega od ovoga, sto je postojalo ranije i dalje postoji van Haskog zatvora.
Tako je i sa US. AS Pravo je verovao ili ne, zasnovano na 10 Bozjih Zapovesti. Ta Bozja Pravda garantuje uspeh US drustva i sada i u buducnosti (Sasvim druga je prica da je spoljna politika US zasnovana ne na Bozjoj Pravdi vec na svojim sebicnim interesima, pod chime mozes svasta da podrazumevash). Praoci US su bazirali svoja ubedjenja na tezama Cicera (Cicerona), koji je smatrao da smo svi rodjeni sa prirodnim, neotudjivim pravima, koje nam ne daje covek, vec Bog direktno. To Prirodno Pravo cini osnovu US Ustava, koji stvara stalnu samokorekciju US drustva.
U US niko nije shef drzave. Svi se uzajamno chekiraju. Sudije nizih sudova se biraju na lokalnim izborima. Ako ne dele pravdu, narod ih nece ponovo birati. Sudije vishih sudova predlaze izvrsna vlast a odobrava predstavnicka-zakonodavna vlast. Federalne sudije se postavljaju na dozivotnu funkciju; Ne moze nikoji kapriciozni politicar da ih smeni. Malo ljudi znaju da US Predsednik moze sam da pishe izvesne zakone. On vodi izvrsnu vlast i spoljnu politiku. Kongres izglasava zakone i odobrava predlozen budzet. Predsednik potpisuje sve zakone. Ako nece da potpise neki zakon onda je potrebna 2/3 vecina da zakon prodje. Najvazniji zakoni, kao i promena Ustava zahtevaju promenljivu vecunu za usvajanje. Praoci US su dosli iz Evrope. Pobegli su od svih ovih nepravdi, koje i danas postoje u Evropi (monopoli, velekorupcija, nepotizam, klasne podele, etnicke, rasne podele, raznorazne diskriminacije i neslobode). Sve su uradili da Ustav US (koliko je to moguce kroz zakonske mere) spreci da se bilo ko OSILI i prigrabi ili svu ili skoro svu vlast u svoje ruke, da se obezbedi sistem OBAVEZNE PROMENLJIVOSTI VLASTI.
„Sistem u US je samokorigujuci i uvek ce triumfovati.“
I ja sam Srdjane dugo u USA, ali u ovo nijesam siguran. USA je duboko podijeljena, vrijednosti jedne strane su ne-vrijednosti druge. Konflikt tih razmjera nije resiv mirnim putem. Slicno suprotnim psiholoskim tipovima kod Junga, gdje nije moguce uspostaviti koegzustenciju.
„Radi, radi, svake godine po 35 hiljada stanovnika manje u Srbiji, bas radi.“
Svake godine se jos brze smanjuje broj stanovnika i na Kosovu i u Albaniji. A tek braca hrvati. U posljednjih par godina otislo ih je oko 200000!
Radi, radi, svake godine po 35 hiljada stanovnika manje u Srbiji, bas radi.
{Широм европске империје, на делу је побуна народа – Брегзит у Британији, победа популиста у Мађарској и Италији, жути прслуци у Француској, јачање и левих и десних популиста у Француској, Британији, Немачкој и осталим земљама. За њих гласају млади људи, који више нису аполитични. Појмови „левице“ и „деснице“ су, уосталом, изгубили стара значења. Социјалдемократи командују освајачким НАТО походима (Блер, Солана, Шредер), док се десни популисти залажу за „директну демократију“, екологију, права и достојанство малог човека (Конте, Салвини, Ле Пен).}
Ehh tu se prof. Kovic upleo kao pile u kucine. On kaze da stari pojam levica i desnica mu vise ne shtima, ali ne vidi zasto je to tako? Zasto je stara levica (borci za socijalnu pravdu) postala nova desnica (komanduju osvajackim pohodima), dok je stara desnica (profit i incentiv-ekonomski interes su najbitniji) postala nova levica (zalazu se za direktnu, a ne posrednu-predstavnicku demokratiju, za prava i dostojanstvo malog coveka t.j. masa, raje, rulje, kako ih zove Shopenhauer). Tu Kovic takodje gresi da se stari desnicari-neo levicari zalazu za zastitu ekologije.
Cela greska je u nerazumevanju – zasto je Tramp pobedio. On je pobedio jer su kvantitativne promene (posledica okupacije KIM-a, Iraka, Avganistana, razaranje Libije, Sirije itd) toliko narasle da je bilo doslo vreme da prerastu u kvalitativne promene. Isti Tramp je na samom pocetku drugog rata u Iraku cak objavio mali op-ed clanak u NYT gde je podrzao invaziju Iraka! Bila je to ona euforija „we r fighting for our freedom in Irak“. 4 triliona (miliona miliona $) kasnije, 5 000 mrtvih US mladica-vojnika, 50 000 tesko osakacenih US vojnika, 250 000 obolelih US vojnika od GS (U238) – te KVANTITATIVNE promene u drustvu US, dovele su da se na scenu pojavi milijarder Tramp koji je izneo novu gigantsku KVALITETNU promenu rekavsi da je okupacija irtaka bila „najveci blander u US istoriji“! Tako nesto reci je bilo jeres do tada, ali su uslovi morali da sazru za tu kvalitetnu promenu.
Tako je Tramp milijarder, bivsa desnica, poistao populista, novi levicar, borac za prava malog coveka, masa nezadovoljnih sa onim teskim ciframa o US vojnicima i ostalim posledicama, koje su proizasle iz toga.
Za Trampa Irak je u kampanji bio usputna sitnica (kojom je postao krvni neprijatelj Bush-masinerije), na kojoj je bazirao svoju spoljnu politiku da US treba da se udruzi sa Rusijom u borbi protiv ISIS i u resavanju drugih spoljnopol. pitanja. Upravo taj detalj su iskristili novi krvavi neprijatelji Bush-masinerija (vojno ind. kompleks), koji su se udruzili sa Klinton-masinerijom. Te dve masinerije poseduju sve medije i holivud, koje Kovic pominje.
.
.
.
Dakle, treba napraviti kristalno jasno, da Tramp pokret nema nikakve veze sa socijalnom pravdom i Berni Sendersom. Nije taj deo nezadovoljstva stvorio Trampa. Tramp je vernik liberalnog kapitalizma, sto nije tako lose, kako Kovic misli. Tramp je video ekonomsko nazadovanje US ne u socijalnim nepravdama, vec naprotiv u davanju sloboda kapitalu (malom i velikom), smanjivanju regulacija, smanjivanju poreza, uz nadu da ce takve ekon. mere stvoriti bum u ekonomiji, sto bi podiglo sve ljude, siromasne i bogate – vishe (ovo je jako bitno) nego sto bi to uradilo vece oporezivanje i teznja ka raspodeli dobara, socijalnoj pravdi.
U staroj Kini, svi su bili jednaki. Svi su nosili ista odela iste maslinove boje. Tako napr. kad bi se desila kradja, policija bi dosla na mesto kradje da ispita ocevice. Jedno pitanje nikad nisu pitali: Kako je lopov bio obucen. Svi su znali da je na sebi imao lanenu odecu maslinove boje. Takva Kina je bila zemlja, koja nije mogla da prehrani svoj narod. Nesto kao Severna Koreja danas.
Tek kad je Kina uvela (drzavni) KAPITALIZAM, kad su se pojavili milijarderi stari 30 godina, tek tad su stvorili svoje ekon. chudo.
Berni Senders je obicna budala-politicar. On je u svom programu imao da sve bitne stvari budu – besplatne! Lecenje – besplatno. Studiranje – besplatno. Povecati staracke penzije. Povecati dodatke za decu, dodatke za siromasne, bolesne, nezaposlene, ugnjetene, obespravljene, male, drogirane, akutne pijanice, pusace… itd itd. Ne postoji covek na kugli zemaljskoj, koji se ne bi slozio sa svim tim pomaganjima – socijalnim davanjima. Tu postoji jedino jedan mali problem: KO CE TO SVE DA PLATI? Prost odgovor: Pa treba uzeti od svih onih milijardera i time platiti sve one lepe zelje. OK probaj. Po principu „verbalnog mikroskopa“ (rastegni problem do krajnosti da bi bolje video o cemu se tu radi) – zamisli da oduzmes sve pare od bogatih i rasporedis to „pravedno“ masama, sta bi dobio? Staru Kinu sa lanenom odecom maslinove boje.
Ehh sad, ne smes da ides u suprotnu krajnost i da pomislis da razlike izmedju bogatih i siromasnih mogu da idu u beskonacnost i da mislis da se ceo sistem nece srusiti. Dakle, resenje je BALANS, gde se uvazava princip da bez incentiv-a (novcanog podsticaja) ne moze ni zamisliti neki veliki ekonomski uspeh uz nastojanje da se pomogne u mogucnostima onim najugrozenijim (najstarijim, najbolesnijim, najsiroimasnijim, najmladjim), koji nisu u stanju da sebi pomognu.
Malo sam preterao sa opsirnoscu, ali sam zeleo da ukazem na gresku nerazumevanja pojave Trampa bas u ovom trenutku. Tramp nikako nije mogao da uspe odmah posle bombardovanja SCG i okupacije Iraka. Morali su da sazriju svi oni uslovi, koje sam naveo.
Upravo zato ja mislim da VREME RADI ZA NAS SRBE U VEZI LEGALIZACIJE OTIMANJA KIM-a. Nikako. Niposto. Ne radi se da ce US propasti. Tome se samo obicne budale nadaju. Kad srednja klasa u Kini naraste na 500 miliona, morace da izbije revolucija u Kini. Sistem u US je samokorigujuci i uvek ce triumfovati. Dakle nadati se u neku buducu pobedu Kine i Rusije u odnosu na US je glupost. Ono sto se desilo je da su one BOZJE NEPRAVDE u Svetu (ilegalna bombardovanja, okupacije) zblizile totalne suprotnosti – jednu Kinu i jednu Rusiju, jednu Tursku i jednu Rusiju pod ociglednim efektima one bozje nepravde poput migracione invazije na EU, recesije-depresije 2008 i sl.
Takvi efekti su proizveli Trampa (ne davajte njemu moc, kakvu ne zasluzuje; on je posledica a ne uzrok ovih tektonskih promena u EU i US.
Takvi efekti ce nastaviti da deluju i oni ce dovesti do apsurda legalizacije OTIMANJA KIM-a.
Odlican komentar Srdjane.
{Нема потребе за исхитреним корацима. Не постоји, дакле, ни један разуман разлог због кога би Србија требало да тргује животима сопствених грађана и да се „разграничава“ са сопственом територијом. Страхове и поразе из деведесетих треба коначно оставити иза себе. Ако будемо паметни, време ће радити за нас.}
Ovo je najbolji i najvazniji deo clanka, cemu je ceo clanak podredjen.
Medjutim, prof. Kovic jako gresi u biti svojih usputnih, prethodnih zakljucaka.
.
.
.
.
{На делу је, дакле, сукоб између необузданог, елитистичког индивидуализма либерала и суверених права грађана и нација. Либерали имају новац, медије и средства принуде. Они не поништавају само референдумску вољу Македонаца. У САД руше демократски изабраног председника, док у Британији оспоравају резултате референдума о Брегзиту. Берни Сандерс не понавља случајно да никада у историји САД није било оволике разлике између богатих и сиромашних. Западни медији само су средства либералних елита и зато линчују дословно свакога ко им се нађе на путу – председника САД, председника Русије, или вођу највеће опозиционе странке у Великој Британији. Њихове телевизије нас снабдевају информацијама, а Холивуд сновима. Та отужна пропаганда представља све што је преостало од некада тако велике привлачности и убеђивачке моћи Запада.}
Mislim da gospodin Kovic nije ovde razumeo jednu osnovnu stvar: DIREKTNU NEPOVEZANOST SPOLJNE I UNUTRASNJE POLITIKE u US i EU. Narod (citav narod, a ne samo liberalna elita) u US je totalno nezainteresovan za to, sta se desava u Siriji, Avganistanu, na Balkanu itd., sve dok to ne pocinje da boli njih direktno. Sada godisnje pogine oko desetak US vojnika u Avganistanu. Oni, koji poseduju medije o tome uopste ne pisu i ne stavljaju te info na TV, Internet izdanja. Medjutim, ako bi taj broj postao 100 i vise, onda ne bi bili u stanju da to cuvaju kao tajnu. Isto je sa migrantima. Iz Iraka je izbeglo oko 4 miliona Iracana tokom 2 rata u Iraku. Oko 500 do 700 hiljada Iracana je poginulo. Te cifre nisu mnogo uzbudjivale ni narod u EU, sve dok milion i po migranata nije umarshiralo u Nemacku i nesto manji broj u FRA i dr. bogate zemlje EU. U US te migrantske vesti iz EU nikoga nisu tangirale, niko se nije time uzbudjivao. Govorim o masama, obicnom narodu u US. Dakle, vrlo je bitno da se u svemu ovome razluce SPOLJNA od UNUTRASNJE politike US i EU. One se naravno preplicu, ali ne stalno,vec – tek onda kad spoljna politika pocinje da boli. Napr. u US narod je bio euforican sa „brzim pobedama“ u Iraku, koje su rezultirale sa OKUPACIJOM Iraka. Niko nije postavljao pitanje da li je pritekst te okupacije NOTORNA LAZ (Sadam imao WMD). Mase naroda su odobravale „borbu za slobodu“ u Iraku! Mase nisu videle nista lose u okupaciji Iraka, KIM-a itd. Analiticari su lansirali tezu o „US izuzetnosti“ (sto je cinjenica – najuspesniji socijalni eksperiment u istoriji Sveta) sa pravom da kao takvi budu svetski policajac, da grade nove nacije itd.. To je onaj stari princip: Moc opija, korumpira. Apsolutna moc opija i korumpira apsolutno. Ne radi se vise o bogatoj liberalnoj eliti, vec i sirokim masama. Razgovarao bih i sa crncima, koji su se zalili na svoj polozaj u US, ali su bili za to da se Srbija bombarduje i okupira radi nekog tamo Milosevica i radi toga sto su neposlusni. Isti covek drugacije gleda na svoju nepravdu i na tudju nepravdu, sve dok ta tudja nepravda ne pocne da pogadja njegov/njen komfor. Ako ce neko da razume US, ovaj fakt je izuzetno bitan.
Dakle, ako se neko nada da ce US da promeni stav US prema laznoj drzavi „Kosovi“, to moze da se desi tek kad taj problem na neki nacin postane US muka/teret. Neki misle da se to nikad nece desiti. Kakva glupost. Tu je Kovic u pravu: Vreme radi za Srbe sto se tice KIM-a.
Dok su lopovi svuda na vlasti sa bratijom mafijaškom nema problema,ali samo za njih.No mi smo nahebali dok čekamo trolu.Ide nam život g.Kovicu.
„Da ima baba trolu,zvala bi se trolejbus“