Ковић: Порекло геноцида над српским народом у 20. веку
1 min read
Милош Ковић
Пише: Милош Ковић
Суочимо се с прошлошћу. Ослободимо се митова. То од нас траже наше власти, док нас убеђују да „прихватимо реалност“ и „разграничење“ са Косовом. Суочавање с прошлошћу од нас захтева и ЕУ, која раширених руку чека да нас прими у свој топли загрљај.
Сваког јула, поводом ратног злочина у Сребреници, ЕУ и САД траже да се суочимо са „геноцидом“. Заиста, геноцид је кључно искуство српског народа у 20. веку. Са масовним убијањем српских цивила и затирањем своје културе суочили смо се три пута у току једног столећа, у два светска рата и данас, у време разарања Југославије и Србије. За разлику од Јевреја или Јермена, народа сличне судбине, Срби свест о геноциду, међутим, нису уградили у темеље свог националног идентитета. Тиме се баве само Српска православна црква и неколико усамљених установа, које морају да се боре за пажњу и помоћ. То своје страшно искуство не умемо да објаснимо ни себи, ни странцима. Зашто се то баш нама догодило? Ко нам је то урадио?
Непријатно нам је у друштву оних који о томе говоре, проглашавамо их „ратним хушкачима“, који угрожавају наше „добросуседске односе“ и „европске интеграције“. Тим Сарајлијама, Крајишницима и Метохијцима, ми Београђани, Шумадинци и Моравци одговарамо да су нам те приче грозне и морбидне, да „не желимо никога да мрзимо“ и „да хоћемо да се окренемо будућности“. Било, па прошло.
Завирите у своју савест и тестирајте своја знања. Јесте ли знали да је 6. август, у нашем црквеном календару, дан Светих Новомученика Пребиловачких? Знате ли шта се у Пребиловцима догодило на тај дан, 1941. године? Да ли сте негде чули да Србија обележава и „Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату“ и „Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату“? Нигде, дакле, ни помена геноцида над Србима. Овако назване дане могли би да обележавају и Немци и Хрвати. И они су гинули у том рату.
Пропаганда западних, глобалних медија, реч „Србин“ скоро да је претворила у синоним за „ратни злочинац“. Сваког јула и августа, за време церемонија у Сребреници и Книну, расправљамо о томе да ли би требало да се суочимо с прошлошћу и признамо да смо у Босни и Хрватској починили геноцид. За то време, у Хрватској се уништење српског становништва из 1995. прославља на највишем државном нивоу и плеше уз усташке песме и поздраве. У „Маршу мира“ Незук-Поточари, бивши ратници 28. дивизије Армије БиХ и млади људи носе ратне заставе јединице која је починила масовне злочине над српским цивилима општина Сребреница, Братунац и Милићи. Вође терористичке ОВК на Косову и Метохији, које су само 1999. и 2004. протерале око 250.000 Срба, док су остале побили и стрпали у гета, најављују изградњу Музеја геноцида, који ће подсећати свет на оно што су Срби урадили албанском народу.
Међу земљама НАТО и ЕУ, које су осмислиле и извршиле геноцид над Србима Крајине, Сарајева, Косова и Метохије, налазе се и оне које су починиле геноцид над Србима у два светска рата и марљиво их истребљивале током неколико векова. Ту, на Западу, налазе се корени овог зла.
Реч „геноцид“ данас је, у медијима и академској јавности, постала најобичније средство за правдање „хуманитарних интервенција“. Тиме је релативизован чак и холокауст. Од првог искрцавања Европљана у Америци, жртве геноцида рутински се оптужују за канибализам, злочине и геноцид. Сетимо се судског циркуса у Хашком трибуналу. Тој врсти пропаганде посвећена је књига Политика геноцида, Едварда Хермана и Дејвида Питерсона, за коју је преговор написао Ноам Чомски. Ту су геноциди подељени на „конструктивне“ (оне које врше САД), „бенигне“ (починили су их штићеници САД као, на пример, Хрватска у „Олуји“), “злочиначке“ (врше их Србија и остале државе које су мете САД) и „митске“ (подкатегорија „зликовачких“, за пример је узето „крвопролиће“ у Рачку).
Важнија је, ипак, подела на кажњене и некажњене геноциде. Два највећа геноцида у историји човечанства почињена су у Америци од 15. века до дана данашњег и у Европи у Другом светском рату. Починиоци геноцида над староседеоцима Америке, римокатолички Шпанци и протестантски Енглези, убеђени у своју изабраност и предодређеност (Американци то зову manifest destiny), себе су видели као оруђе Божије воље. Из тога што су, уместо да буду кажњени, обдарени огромном силом, Енглези и Американци закључили су да су Бог и Историја на њиховој страни. Зато су се чак осетили позваним да данас, у име науке и прогреса, свима деле лекције о геноциду и људским правима.
Још од доба крсташких ратова, у мисионарској „вољи за моћ“ крије се тајна Запада. Овде је реч и о Хрватској, која за Јасеновац и „Олују“ не само да није кажњена, него је и „награђена“ етнички чистом државом и уласком у ЕУ и НАТО.
Из тог европског, крсташког, колонизаторског, модернизаторског пакла потичу три геноцида над српским народом у 20. веку. Прошлост не можете да промените. Хоћете да је заборавите? Да побегнете од ње? Она ће доћи по вас.
Извор: Политика
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Danas se deklarisati kao Srbin je tesko cak i u Srbiji, a tesi me sto je biti Srbin nekako osecaj konspirativan, skoro ilegalan, a takvo stanje, ilegalno, prija mladjem duhu, onom sto tek dolazi, ko onda kada se u kasnim satima pevalo o vojvodi Sindjelicu… a fukara apsila… E, taj mladi duh i narastaj tek dolazi a svoje pravo lice, lice Srbina, pokazuje tek onda kada zasluzite njihovo poverenje, da ih necete prokazati i da imate ista razmisljanja… Dobra su nam deca i tu je nada… Nase je samo izdrzati i dati im podrsku, da znaju da nisu usamljeni…
Zahvaljujem se gospodine, sad je vrijeme da ukinemo sve organizacije komunizma ka sanu, nuns, udr. mjetnika i sl. Potpuno zabraniti djelovanje izdajnika u Srbiji ili pobiti ih još bolje. A novac i objekte koje koriste predati organizacijama koje ćemo oformiti u svim oblastima društva uz uslov da se staraju o Srpskom narodu i podizanju morala našeg naroda. Potrebno je narod MORALNO podići a u inostranstvu djelovati na lijepo mišljenje o nama.
Engleska! Samo ekstremno.
Ostaće nas 4% u CG kao u Kroaciji. Autoru će objaviti još jednu knjigu u Oksvordu i uvesti ga u politiku Srbije.
s jedne strane traže od nas da se odreknemo svoje istorije, kulture I sjećanja na stradale a s druge strane svake godine nas podsjećaju na neke naše „zločine“ itd. da bi se ovo eliminisalo bilo bi potrebno I da se u srbiji izgradi jedna ustaniva poput izraelskog jad vašema I u kojem će biti obrađeni genocidi nad srpskim narodom u protekli 100 godina ali I gdje će se više posvetiti pažnje I onom periodu prije toga. evo recimo u crnoj gori se srbi optužuju da su nosioci velikosrpske ideje a nigdje srba nema u državnim institucijama u crnoj gori, srpskom narodu su oduzeta sva prava I srbe su sveli na nivo životinja a ne naroda. dakle otprilike „da se vlasi ne dosjete“. dok ih s jedne strane progoniš I poput ustaške hrvatske svodiš na nivo životinja s druge strane optužuješ ih da su nosioci velikosrpskog projekta u crnoj gori I kada to pokušaš napisati onda te neki anb-ovci bliski „srpskoj opoziciji“ u crnoj gori napadnu da si udbaš.
ps. međutim, čitam jutros izvještaj o ispitivanju javnog mnjenja u srbiji među mladima I po tome izvještaju daleko najviše mladih srbije smatraju da se vanjska politika srbije mora više vezati za rusiju a ne evropsku uniju. nadam se da će ovi što vode srbiju I koji pričaju o budućnosti srbije uvažiti mišljenje ovih mladih srbije tj. budućnosti srbije. dakle većina srba želi jaču vojnu I političku saradnju sa rusijom a ne sa evropom I nato paktom. rusija je istinski garant da više nikada ali baš nikada neće faliti dlaka s glave srbima, da će srbi moći njegovati svoju istoriju I svoje sjećanje na žrtve genocida I da srbija više nikada neće morati pričati o sebi kao o zločinačkoj a što od nje žele zapadnjaci I ono što je važno samo tada srbija može računati na istinski napredak I izgradnju ekonomije I standarda
inače podsjećanja radi, crnogorske vlasti u crnoj gori su izgradili sistem indijski kasti. po tome sistemu kasti samo dijete od predsjednika može naslijediti očev položaj. to nemože niko drugi iz nižih kasti osim sina predsjednika. tužioca nasljeđuje njegov sin ili ćerka. tako je I sa sudijom, doktorom, profesorom itd. itd. s druge strane neki iz „srpske opozicije“ podržavaju ovaj sistem I oni smatraju da trebaju ostati do penzije opozicija a poslije da ih na toj poziciji naslijede njihovi sinovi I kćeri. njima zapravo odgovara ovaj progon I kuknjava srpskog naroda jer se tada vrši homogenizacija njihovog srpskog biračkog tijela koji će opet glasati za njih I tako u nedogled. praktičan primjer saradnje vlasti I opozicije. to su oni što obično nikada nisu predložili niti jedno moguće rješenje a kojima bi se poboljšala politička pozicija srba u crnoj gori I koji su obični demagozi čija se politika svodi na floskule vlast je kriminalna, treba je mjenjati itd. itd. e tim strukturama ne odgovara kada se piše o ugroženosti srpskog naroda u crnoj gori I kada se traže rješenja. njima odgovara kada vlasy priča kako su srbi u crnoj gori „nosioci“ velikosrpskog projekta I ti te neutemeljeno optuže da si udbaš samo ako pišeš o ovome. doduše nesmiju to javno već ovako hinjski preko interneta
Bravo gdine Kovicu,svaka cast i Bog vas blagoslovio.. Upamet se braco Srbi
@ Otvoreno pismo uvaženom g. Milošu Koviću
A da se mi, g.Koviću, uzmemo u pamet?
Da vidimo što smo činjeli kada svome bratu katoličke i muhamedanske vjere nijesmo nikako dali da se povrati u svoj rod!? … U Srbina da se povrati, bez da se predhodno vrće u vjeru prađedovsku, pravoslavnu!? Bez da ga USLOVLJAVAMO!!! … Da vidimo što smo to ustvati činjeli, učinili kada smo ga nemilisrdno odbili, odbacili od sebe : Srbe naše druge vjere, i usputno, a zakonito, i sve one prostore naše srpske đe oni žive … Kada smo ih poćerali u nacionalne Hrvate, Makedonce, Muslimane, potonje Bošnjake, namjesto da ih prigrlimo u naručje bratsko nacionalnih Srba! Da im damo pravo na život u nama Srbima, kako smo i sami tvrdili i tvrdimo da su i oni isto što i mi, da su i oni Srbi!?
Da otvoreno o tome prigovorimo, g. Koviću, bez predrasuda, kritički, kao ozbiljni i odgovorni ljudi i za sebe i za “ druge“ …
Da vidimo što smo nesrećnici činjeli pobjednici Velikoga rata, kada smo se državotvorno samoukinuli, poništili dvije srpske države, Srbiju i Crnu Goru, opredeljeni da na zor pravimo državu južnoslovenskih naroda!? Infantilno preduzetni, zaneti! … Namjesto da snažimo srpsku, namjerili bismo da silom, protivnoj pameti i prvom onom našem interesu svesrpske DRŽAVOTVORNE KONSTITUCIJE, namjerili bismo u suludom naumu da tvorimo i stvaramo “ jugoslovensku“ naciju!? … Da okuražimo, pa da onda tom bezumnom preduzeću odredimo punu i pravu mjeru, koja je to mjera našeg samoubilačkig nagona i samoponištenja! … Usuda naših istorijskih zabluda, romantični, nesvrhovitih, i što je najgore, bolesnih ambicija da budemo veći nego što jesmo! Da bi smo u konačnici “ istorijskog rekvijuma“ bili MANJI NEGO ŠTO OBJEKTIVNO JESMO, sami sebi “ preki sud“, presudili sebi, možada i za navek, suludo sekući sebi državotvornu granu na kojoj sjedimo!? Onda … I to baš onda kada nam se slavom ovenčanom pobednicima Velikog rata moglo i ono što nam se inače ne bi moglo!? Da baš ONDA, u najbolje ono Srbinu vijeće, sve upustimo, budućnost sebi ukinemo jugoslovensku izaći jom srpstva i srpskih državotvorno, onih vitalnih interesa srpskog naroda, gospodinu. Koviću … Da pošteno o tome prigovorimo, da osvjestimo, ako ne i da ozdravimo, makar da zazdravimo!
Pa da onda …
Da vidimo što to bi sa komunosatanistima srpskim koji se biše obavjezali na obredu sektaškom u Drezdenu da strvišu “ velikosrpski hegemonizam“, sopstveni narod da unište za ciljeve hazarskig komunounternacionalizmaa (!?), da oni bajagi oslibađaju i oslobode iz “ tamnice naroda“ narode srpske, koji su oni Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Muslimani … Da Srbe oslobode od Srba!??
Još i da vidimo prije svega to da preispitamo … Što i kako bi sa ratnim i poratnim zločinom Srba nad Srbima!?
TO DA OTVORIMO, PA ŠTO KOŠTA DA KOŠTA, IONAKO SMO CIJENU VEĆ DOBRO PLATILI, PREPLATILI …
… Kako o svemu drugom i tuđem bezmalo sve znami, da se kinačno pozabavimo GENOCIDOM SAMOUNIŠTENJA!?
Da preispitamo taj mazohistički rasap Srba, zadnja nam je ura, ako ćemo istinom o sebi da se liječimo i izliječimo bolesno biće, narodni organizam … Da vratimo istinom u život narodonosno biće Srbina, u život ovo što je od nas preostalo, g. Koviću!
JEDINI NAM JE LIJEK ISTINA O SEBI, NE I O DRUGIMA, TU ISTINU ZNAMO! OVU ISTINU DA PRONIKNEMO, U ISTINU O SEBI, O NAMA, O NAŠOJ KRIVICI NA SEBE I DRUGE, ONA, TA OTREŽNJUJUĆA ISTINA – ONA NAM JE JEDINI LIJEK!!!
… Kad o tome budemo, ako budemo jednom otvoreno progovorili …. Hrabro se suočili! Oči u oči sa sobom!
… Ako nam je da živimo Srbima, g Koviću! Ako nam je stalo do budućnosti koju smo davna izgubili! Da se potrudimo, da ne žalimo truda, da je ponovo tragamo ako nam se posreći ustini predanima, da je i pronađemo … Jer, tu je ona neđe izvan svake obmanjivačke (samo)laži, svake one laži o nama, o onima NAMA kojima su za sve krivi neki drugi, od kada je svijeta i vijeka!?
Da opametimo Srbi, g. Koviću!
Da istinu kažemo sebi o nama, pa da pokušamo da pronađemo stazu, put da pronađemo, opstanka put!
Opstanka nacije put, g Kovću, kako ste Vi onaj rijedak danas Srbina koji misli …
Da prevrnemo prošlost našu samoblagivanja i samoobmane, pa što nam dobri Bog da!
… ISTINOM O NAMA G. KOVIĆU, PA KAKO NAM BUDE, A GORE NAM NE MOŽE BITI!
Makar nadom u neki bolji Srbinu život!
… G. Koviću!
Професор је вансеријски. Позовите га у неку емисију.