Ковачевић: Вјечна слава и хвала јунацима са Вучјег дола!
Марко Ковачевић
Предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић казао је да је битка на Вучјем долу била је најзначајнија у Вељем рату против Турске.
„Наш народ није из тог рата изашао у потпуности ослобођен али је након њега Књажевина Црна Гора добила међународно признање и територијално проширење а књаз Никола надимак – Цар јунака“, написао је Ковачевић на свом Фејсбук профилу.
Вучји до, зараван око 6 километара источно од Билеће, у данашњој општини Никшић, Црна Гора, на којој се 1876. на дан Светог Антиногена, водила одлучујућа битка између Турака са једне и Црногораца, Брђана и Херцеговаца са друге стране.
„На нашој страни је било 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона са четири топа док су Турци имали 24 батаљона и 12 топова“, подсјетио је он.
Једна од херцеговачких територија која је ушла у састав Црне Горе био је, каже Ковачевић и Никшић.
„Од турског утврђења Никшић тада почиње да се прави варошицом све до града какав данас познајемо. Вјечна слава и хвала јунацима са Вучјег дола“, закључио је он.
Прочитајте ЈОШ:
Глас Црногорца 1876: Побједа на Вучјем долу једна од најљепших у српском роду
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Slava i hvala svim junacima sa Vucijeg dola u koje spadaju i moji hrabri i odvazni preci.
OVO JE PRVI PUT DA JEDAN ZVANIČNIK IZ VLASTI KAZE PRAVO STANJE OVE BITKE : KO JE UČESTVOVAO I KOJI SU GEOGRAFSKI PODACI U PITANJU.
Dje su 300% hercegovci djukanovic i krivokapic posto su rodjeni u hercegovini u Niksicu da se oglase i spomenu ovu bratsku pobjedu i nikada do dana danasnjega ne cudosmo hercegovce da kazu da du okupirani od strane CG.
„Hercegovačka teritorija koja je ušla u sastav CG“ veli ovaj nesrećnik. A što ne pojasni odakle je „ušla“!? Da mu objadnim – iz Osmanskoga Carstva. Ovoj nesreći je milije da Vučji do bude turski no crnogorski. To je slika crnogorskih potuđenika,savremenih janjičara.
Ti si jadnice greskom dobio takvo ime koje ocigledno ne zasluzujes.
Bogoljube, kad tako pises ti sigurno nijesi Crnogorac, no su tvoji na Vucjem Dolu cini se bili sa druge srtrane. Da ti pojasnim, geogravski je to zaista teritorija Hercegovine, ciji je jedan dio usao u sastav Crne Gore, sto nije sporno. Ne izmisljaj da je ikome odje do poturicama stalo da Vucji Do bude Turski, jedino ako je tebi zao sto nije bilo tako. Na kraju, kad vec pokusavas da se predstavis ka veliki patriota i branis crnogorske interese da te nesto poucim gramatici: ne pise se Vucji do, no Vucji Do.
Slava svim našim precima i junacima sa vucijeg dola“od potomaka zatarskih uskoka“
Исекоше нашу војску
И топове освојише
Погубише Селем пашу
И Османа заробише.
Ту бих царе и ја пао
Да не беше једног чуда.
Спасила ме амајлија,
Црногорске земље груда!
Па извадих из недара
Једну груду црне земље
Пред ноге је цару бацам
Да је види цар од жеље.
Цар се трже и повика:
Недајте ме, сад ме спасите!
Видите ли како груда
Страховито брзо расте?
Уклон’те је испред мене
Грозница ме од ње хвата
Гле, сви ћемо погорети
Ево из ње сева ватра,
На ту вику дотрчаше
Хитре слуге са свих страна
И бацише ону груду
У таласе морске бистре!
Ал се диже страшна бура
Замути се Сиње море
Замути га груда земље
Груда земље Црне Горе!
Господ Бог да настани мученике Вучедолске тамо где праведници почивају!
Браћи из Црне Горе, Републике Српске и Крајине, Македоније, поздрав из Чачка!
Знаш ли пашо кад си хтео
поћи на ту горски страну
Како си се мени клео
На ћитапу Ал Курану
Да ћеш земљу Црногорску
Ти под моје метнут ноге.
Ал ти оде па зачама
Војска паде у биткама
Војска паде у биткама
А ти један здрав се врати.
Зато ево џелат стоји
Да с’ освете главе њине.
Зато ево џелат стоји
Дас и теби глава скине.
До земљице Муктар паша
Цару с’ клања по 3 пута
Па се онда тихо маши
Свиленога царска скута.
Немој царе, немој овде
Сећи главу моју.
Заклетва је моја права
Испунићу жељу твоју.
Да си откуд царе бии
На крвавом Вучјем долу
Ти се неби уставио
Ни у свом Стамболу!
Ударише изненада
Црногорци ко варнице
Починише 300 јада
Отворише свуд кланице.
Slava junacima!
ГРУДА ЗЕМЉЕ
Муктар – пашу султан кара
У Стамболу на дивану:
Зашт’ Муктару рђо стара
Не би јунак на мегдану?
Ја ти дадох 100 тисућа
Одабране војске моје
Да попалиш оно кућа на Цетињу
Што’ но стоје.
Да умириш Кнез Николу
Што ми Неда нигде стати
Што ми Неда ни по часа у Стамболу мирно спа’ти.
Он је глава оног јата
Он је извор овог рата
Он предводи Црногорце
Он покрете Херцеговци.
Њему треба оков дати
Он је страшан царству овом
А лако је војевати
Са ћесаром Имостиљским.
Jedno od bratstava koja su podnijela najveće žrtve su bratstvo Jelovci. Filip Jelovac, barjaktar sa Vučijeg Dola, Milutin, oficir kraljeve vojske, i još njih četrdesetak čije su kosti rasijane diljem Otadzbine… Brozova ….. ih ni danas ne ostavlja na miru, borili su se i snjihovim grobovima, sram ih bilo.