Ковачевић: Стојан Ковачевић је био она снага која извирала из народа
1 min read
Фото: Фејсбук
Поводом 200 година од рођења и 110 година од упокојења јунака Стојана Ковачевића, ЈУ Музеји и Галерије Никшић, организовали су синоћ разговор на тему „Стојан Ковачевић бранич свога рода“ која је одржана у овој установи од 19 сати.
Говорили су др Васиљ Јововић, градоначелници Никшића и Гацка Марко Ковачевић и Огњен Милинковић и мр Алексије Гргур. Водитељ програма је била Светлана Томић.
Обиљежавамо 200 година од рођења Стојана Ковачевића заједно Општина Никшић и Општина Гацко како то и приличи некоме ко је „вјенчао“ са својим хајдуцима и саборцима за све вријеме свог живота Црну Гору и Херцеговину.
Једноставно то је и доказано у ових 110 година након његове смрти када год је било тешко Херцеговцима одавде се прискакало у помоћ и обратно а последњи од тих примјера имали смо прошле године када смо видјели да су Херцеговци душом и срцем осјећали оно што и ми у Никшићу када су биле оне величанствене литије, поручио је предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић поводом 200 година од рођења и 110 година од смрти јунака Стојана Ковачевића које је одржано у Градској кући.
„Стојан Ковачевић је био један народни дух, један немир који никад није пристајао на оне компромисе које су под притисцима и од страха од великих сила који су имали морали пристајати они који су тада владали Србијом и Црном Гором. Он се никад није смиривао. Он се увијек борио и он је био она ријеч, она снага која је извирала из самог народа и која нам је увијек показивала гдје је то прави пут када политика замагли видике. Он је непрекидно ратовао у једном периоду од 30 година, од 1852-1882, био је у непосредном четовању.
Стојан је остатак свог живота провео у Никшићу, људи су га цијенили и поштовали, свуда и на сваком мјесту одавали су му дужну почаст. Омладина га је нарочито вољела, али и он њу. Можда и више него она њега.
Крај мале Петрове цркве на пространом никшићком гробљу између крупних споменика и окићених гробова разних трговаца, чиновника и других, налази се обична камена плоча са једноставним натписом Стојан Ковачевић рођен 1821, умро је 1911. Тек касније он је премјештен овдје код цркве заједно са Новаком Рамовим“, истакао је предсједник.
Из свега наведеног видимо колико је то богата животна прича и један примјер и једно свједочанство кроз шта је све наш народ прошао половином и у другој половини 19. вијека, закључио је предсједник Ковачевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
