ИН4С

ИН4С портал

Ковачевић: Србија нема деце за нови рат – он би био крај ове земље

"Oни који позивају у рат не могу да претрче 100 метара, морају да једу три пута дневно и да спавају два пута у 24 сата. Ако их затекне рат поподне, они неће моћи да учествују у њему, јер тада спавају," напоменуо је Ковачевић.

Душан Ковачевић

Србија после страдања у шест ратова у 20. веку више нема народа и деце за седми рат јер би тај нови рат био крај ове земље, рекао је академик и драмски писац Душан Ковачевић у интервјуу „Танјугу“.

„Циљ сваког дијалога који политичари воде у име грађана мора да буде спречавање рата у којем би гинула српска деца.

Србија је данас без економске стабилности, без дефинисаних граница, које се отварају на све стране. Поново је покренута прича о граници са Хрватском, која ће једног дана бити јако озбиљна, јер је ту скоро па реч о замени територија. Ваљало би да учинимо све да нас неко не испровоцира да уђемо у нови рат и да то буде наша црвена линија у дијалогу о Космету унутар нашег друштва,“ казао је Ковачевић и нагласио:

„Мени се диже коса на глави када чујем људе који седе у Београду на неким фотељама да позивају на одбрану Србије на сваком кораку. Ти који то говоре данас не могу да претрче 100 метара, морају да једу три пута дневно и да спавају два пута у 24 сата. Ако их затекне рат поподне, они неће моћи да учествују у њему, јер тада спавају. Неће они да ратују, већ ће ратовати наша деца. Ови што су најгласнији у позивању на одбрану Србије никада нису ратовали, нити ће икада ратовати.“

Никада се не бих руковао са онима са којима се Вучић рукује – имам право да не пружим руку људима који имају крваве руке

Српски писац је казао да је, према његовом мишљењу, спољна политика Александра Вучића вођена је начелом прагматичног компромиса.

„Он је то радио јако добро као премијер, а сада и као председник. Он је ишао тамо где ја никада не бих ишао. Никада се не бих руковао са онима са којима се он рукује. Имам право да не пружим руку људима који имају крваве руке. Ја то могу, јер нисам политичар и нисам преузео одговорност да се бринем о народу. Ко је решио да се бави озбиљно политиком мора да рачуна на дане када ће озбиљно да се понижава због добробити свог народа,“ казао је Ковачевић за „Танјуг“.

Додаје да тај прагматични компромис који Вучић пласира у спољној политици увек подразумијева разговор.

„Унутар нашег друштвеног дијалога ми морамо да предложимо решења како би компромис између српске и албанске стране довео до платформе у којој се нико не би осетио као да је велики губитник. Верујем да онај ко жели да постане велики добитник неће добити ништа. Изгубиће све,“ сматра Ковачевић и додаје:

„Сваки тежак и дуготрајан разговор бољи је од било каквог рата. Имали смо тај рат у којем се распала Југославија. Преко сто хиљада страдалих и два милиона расељених људи… Па, коме треба овде још неки рат? Хајде за промену да будемо мудри и разговором и преговорима бранимо наше интересе.“

Над Србима у 20. веку два пута извршен тежак геноцид

Ковачевић је подсјетио да су се тачно пре сто година српски војници „укопали“ на Солунском фронту и чекали да направе пробој према Србији.

„У том пробоју, о којем је настао мит да је српска пешадија трчала брже од француске коњице, погинуло је 50.000 људи. Први светски рат је био велика победа Србије над Аустроугарском. Тада су окупатори вршили геноцид у Србији, о чему знам по сведочењу мога деде, који је био учесник Церске битке. Мог оца су касније одвели на Сремски фронт у Другом светском рату. Имао је тек 19 година и тешко је пострадао. Остао је инвалид целог живота. Моја генерација и генерација моје деце су одлазиле у подрум за време бомбардовања 1999. године. Данас, у геостратешкој ситуацији коју имамо, нама је практично каиш око врата и само је питање да ли ће неко да нам избије столицу испод ногу,“ казао је он и истакао:

„Над Србима је у 20. веку два пута извршен тежак геноцид. Нико о томе не говори, пошто се геноцид правно дефинише од 1952. године. То је логика да се све што се догодило до тада не рачуна. Нас сада прозивају за геноцид, после трећине страдалог народа у Првом светском рату и скоро милион у Другом светском рату.“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

13 thoughts on “Ковачевић: Србија нема деце за нови рат – он би био крај ове земље

  1. Od „ovaca“ sam već naviknut na svakojake gadosti, ali ovaj „dični Crnogorac“ što se potpisuje kao „Darko“ lažljivošću, mržnjom i primitivizmom gotovo da ih nadmašuje!

  2. Велеиздаја Космета улази у завршну фазу.
    Питање Косова и Метохије није само питање територије, то је питање духовног, културног и историјског идентитета Срба. Косово и Метохија није мит већ духовна вертикала српског народа.
    Само безумник као што је А. Вучић може негирати Божју егзистенцију.

    ,,Не кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу – како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и њихова колико и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе; више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина и оних који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима, и још више. Ко дакле краде државу, мародер је исто као и онај ко пљачка мртве. Јер и један и други ударају на својину мртвих.

    Твоји ђедови и прађедови и чукунђедови борили су се за ову државу, мучили се за њу, уздисали, плакали, знојили се, крвавили се, умирали. Безумниче! Кога крадеш? Крадеш своју најближу својту, која те из гробова проклиње…,, (Владика Николај)

  3. Srbi nikada nijesu bili pod Turcima. Oni su, za svih tih pola milenijuma,bili sa Turcima. Nikada im nijesu đecu odvodili u janjičare. Srbi su se otimali o tu privilegiju da im dijete janjičar postane. Nikada Turska imperija nije imala odanije sledbenike nego što su to bili Srbi. Ovo su činjenice koje, do duše nerado, iznosim ali se moraju reći istine radi. Ni jedan rat niti jednu bitku nijesu dobili bez pomoći nekoga sa strane. Čak su im stranci (Rusi) glavni grad oslobodili. Pored sveg tog, mnogo hvaljenog i pominjanog, pokreta otpora za čitavo vrijeme okupacije od strane Njemačke armade, u BG je samo jedan (slovima JEDAN) njemački vojnik poginuo. I on ne bi bio žrtva da nije pao sa skele dok je radio neke građevinske radove na zgradi njemačke komande. A sad opalite iz svih topova po meni. Nije mi stalo jer znam da imate samo istrorijske ćorke.

  4. Čovjek je samo naglasio da ne moramo svaki put da izginemo kao budale. Treba naći sredinu. Srbi znaju da dobiju bitke, izgube ih na pregovorima. Sjetimo se samo Skadra, kakvo zaludno ginjenje ako smo ga izgubili. Kiksamo kada je u pitanju dijalog i tu se mora poraditi, tu se moramo izvještiti. Nemamo i nikad nismo imali problem sa hrabrošću, ali jesmo sa pregovorima. Zato on opominje. Skup je ljudski život, lako se žrtvujemo. Postoji nešto što se može izboksovati i mudrošću, lukavošću i doplomatijom. Ako za to dobijemo priliku. Ali, kada su nam i dolazile, nismo ih iskoristili. Sredina između avetinjskog ginjenja i ovih riječi – tu leži hrabrost.

  5. IzdAaajaaa!!Fini tekstic Gosn Kovacevica ,samo jedno tridesetak godina da je ranije,sve bi bilo u redu.Konfederecija Jugoslavija,prava Srba u krajini I Bih zagarantovana,Kosovo u Srbiji,standard puno bolji,bez dva Miliona ekonomskih izbjeglica,o ratnim zrtvama I steti da ne pricam.Ali ne ,trebalo je na Gazimestanu pokazati muda,nebeski narod I te gluposti.Sve izgubiti I onda reci ne vise rat.E,pa ne moze gosn Kovacevicu,rata ce biti sve do pasjaluka.Samo ne znam ko ce Serbiju da brani,dileri droge sa tribina,Ili oni sto pjevaju o Kosovu u kafanama,a popodne depiliraju dlake,nabildovani majmuni I kulturni pinkoidi.A ne ,to ste trebali prije SANU memoranduma,a ne sad,kad je jasno.

    1. Овцо, још увијек спаваш. Прича о тзв. кофедерацији је била лизалица за наивне као што си ти.

      1. Pretpostavljam da si ti jos jedan nabildovani ,depilirani Srbin ,sto pjeva o Kosovu ,kad malo popije.Zalosno je to sve ,kada I sami znate da od toga nema nista,jer da ima bili bi na Kosovu kao dobrovoljci, a ne prazni corci.

  6. Uvijek se divim „likovima“ kao što su akademik Kovačević, Vučić, Nikolić koji tvrde kako „Srbija i srpski narod više nikad neće ratovati“, „ne smije ratovati“, „ne može ratovati“,itd. Kao da će neko pitati balkanske narode, pa je li ih pitao 1991. , 1992. , 1995. , 1999. godine? Ako neko „projektuje“ zločinačku tvorevinu kao što je „velika Albanija“, a to NATO i EU u kontinuitetu čine, taj svjesno izaziva novi rat na Balkanu!

  7. Увијек се нађе неки Ковачевић, или да тамани, или да сије дефетизам и позива на предају!
    Расформирати САНУ као квислиншку организацију!

  8. Sjecas li se ko nam je ostavio u amanet rijeci „ako treba i da nestanemo, ostanimo ljudi, a ne neljudi“…
    Nesretni „akademice“!Bijedan ti je tekstic.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *