Ковачевић: НАТО је велика препрека за просперитет Црне Горе
1 min read
Глобално заоштравање и напетост на међународној позорници између Истока и Запада су све израженије. О томе како ће на то утицати предстојећи амерички избори и о могућим посљедицама које они могу имати примарно по Балкан, разговарали смо са професором Филипом Ковачевићем, тренутно гостујућим професором на Универзитету Сан Франциска у Калифорнији.
Ви сте стручњак за амерички политички систем и спољну политику, а недавно сте на Универзитету Сан Франциска, где предајете, били и један од аналитичара дебате између предсједничких кандидата Хилари Клинтон и Доналда Трампа. Шта мислите, ко би од предсједничких кандидата био благотворнијег утјецаја по Црну Гору, Србију и регион у целини? И да ли би по вашем мишљењу побједа било ког од поменутих кандидата значајније утицала на промјену главног спољнополитичког курса Сједињених Држава на Балкану?
— Сада, свега неколико дана пред тај фамозни уторак после првог понедјељка у новембру, који је још од 1845. године дан предсједничких избора, суштинско питање шта ће нови амерички предсједник донети Балкану. И одмах ћу рећи, ако буде изабрана Клинтонова — што мислим да ће се десити — ништа добро. Клинтонова се у кампањи показала као аутентична „јастребица“ америчког хегемонизма, тако да можемо очекивати војно-обавјештајно-медијско заоштравање против свих оних држава које, мање или више успјешно, опонирају тој концепцији свјетског поретка: Русији, Кини, Ирану, Пакистану, Индији, Венецуели, па чак и према државама Европске уније ако покушају да скрену са атлантског геополитичког пута и економске политике неолиберализма, зацртаних од стране америчког Савјета за спољну политику, који већ деценијама води главну реч у формулацији циљева америчке спољне политике. За Балкан, који је кроз вјекове био раскрсница Истока и Запада и кога није могуће потпуно „превести“ на било коју страну, то значи да ће доћи времена још веће политичке и економске нестабилности, укључујући и могућност насилних сукобљавања.
Како тренутно стоје ствари, рекло би се да према најавама постоји велика могућност да након недавних избора у Црној Гори, ДПС заједно са партијама националних мањина формира Владу којој би један од кључних политичких задатака било прикључење Црне Горе НАТО-у. Какве би последице, по Вашем мишљењу, имао улазак Црне Горе у НАТО, у првом реду по Црну Гору, а и регион у цјелини?
— Питање црногорског уласка у НАТО је питање које ме заокупља већ годинама и о коме сам написао десетине текстова, укључујући и многе на енглеском језику. Прије неколико мјесеци сам се и директно, отвореним писмом, обратио америчким сенаторима наводећи четири разлога због којих не би требало да ратификују приступни споразум НАТО-а са Црном Гором. Најважнији од тих разлога је свакако што црногорска владајућа врхушка не жели да омогући да се грађани и грађанке директно определе по овом питању кроз демократски и фер референдум. То је због тога што је јасно да би на таквом референдуму већина грађана и грађанки Црне Горе одбила улазак у НАТО због читавог низа политичких, економских, историјских и моралних разлога.
Мислим да НАТО-пропаганда (осмишљена у канцеларијама америчког војно-индустријско-обавјештајног комплекса још средином ’90-тих и онда бахато и плагијаторски понављана кроз цијелу Централну и Источну Европу) погубно дијели Црну Гору и да представља велику препреку за њен будући политички и економски искорак. Ако Црна Гора има икакву мисију у свијету, онда то мора бити омогућавање сарадње и помирења Истока и Запада, а не сврставање на једну страну и постајање отворене мете за другу. Подсјетићу вас да орао на црногорској застави има двије главе, а не само једну која гледа према Западу.
За крај, појачана напетост између Истока и Запада ове године створиле су, као се чини, никад већу заоштреност на међународној позорници. А убрзо ће и један од главних геополитичких играча — Америка, добити новог предсједника. Каква су Ваша очекивања, да ли се у будућности можемо надати смањењу тензија између НАТО-а и Руске Федерације, или пак очекујете даљу међусобну конфронтацију и погоршање односа?
Interesantno je sto ovaj profesor predaje u Americi a ne u Rusiji. Sto ce on u tu prslu Ameriku?