Костурница
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Оцу Мирославу
Професор историје
Стар осамдесет година
Проживио је сваку
Без оца
Од првог трена
Живи Христом
У граду рођења
Од родног града
До радног мјеста
Има непуних
Четрдесет километара
А одатле
До мјеста погибије
Најдражих из дома
Исто растојање
И вјекови надања
На ток ријеке
Која спаја
Професорова тројства
Живот Најмилије
Уморене
Сјећања Осјећања
Догађаје
Све тече низводно
Осим мјеста живљења
Које остаје непомично
У тачки некретници
Увијек узводно
Од неумрле боли
Породичне драме
Истинита је прича
Како ријека може
Узводно тећи
Од мјеста смрти
До тачке Васкрсења
Преносом моштију
Убијених мученика
Након одласка
На Зли Пут
Након Злих Прича
О њиховим мукама
Да их је вода однијела
Да се о њима не зна ништа
Да се никад неће знати
Ни гроб ни укоп
Послије укидања
Заједничке државе
Неукинута и нетакнута
Заједничка ријека
Друмом поред себе
Жаром потомака
Вјером у њима
Вратила је убијене
У родну њиву
Света Литургија
Упокојенима
Предуго чекана
Послије деценија ћутања
Са присутнима
У своје име
У име другога
У име Упокојених
У име Бога
Оплакала је заувијек
Одступнике Издајнике
Очеве Стричеве
Браћу Кумове
Другове Рођаке
Дједове Прадједове
У Име Народа
Убијене од Другова
Друга Првог
Најбољег Друга
Свих Народа
И Народности
Велике Земље
Још веће Гробнице
Прошлости и Садашњости
Можда и Будућности
Које још нема
Али има Тековина
На часу свог усуда
Професор историје
Без снаге да каже
Било шта и било како
За стричеве и рођаке
Комшије и племенике
Припаднике Краљеве Војске
Осуђене без суда и осуде
Без судија и пресуде
Након дугог ћутања
Казао је сам за себе
Следећу реченицу
Историја се не понавља
Да се понавља
Овдје би био
И мој отац
Онај који је чуо те ријечи
Упутио га је коме треба
Најузвишенијој Поезији
По којој синови
Од почетка
До краја
Траже очеве
Не би ли лакше схватио
Костурницу данашњице
Ријеку невододјелницу
Сопство три тачке
Претешка битисања
Исте јаде и судбине
Безбројних породица
Кад је чуо препоруку
Тихо је шапнуо
Нећу читати
А знам сигурно
Да нема случајности
Да је све речено
Унапријед предодређено
И часом рођења
Сваком записано
Осјећам да је он ту
Приступа са свима нама
Али због дугог одсуства
И предугог одступништва
Осјећа стид од присутних
Зато се крије од свих
Крије се од мене
Плаши се критика
Бјежи од сусрета
Да га упамтим
Љепшег и млађег
Као у часу
Мог рођења
Након првог плача
И крика првијенца
Без мајчине утробе
Мораш знати
Да смо обојица
Осам деценија
Један у другом
Ни трен нисмо раздвојени
Никад нисмо сами
Нити губимо Наду
Знамо да је лакше
Бити сироче
Него бити одступник
Само то кријемо
Од јавности
Од паса трагача
За дубине срца
Кад у овом животу
Нисмо могли бити
Један са другим
Бићемо у Вјечности
Вјерујем цијелим бићем
Да најњежнији одступник
Живи за мој отпуст
Са Црне Земље
Једва чека
Да ме загрли
Онако како очеви
Грле дјецу овдје
А не само горе
На онај њихов начин
Како то безгробници раде
У Царству Небеском
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
