Кострома – древни руски град, постојбина династије Романових

Пише: Остоја Војиновић

Древни град Кострома, са око триста хиљада становника, главни град истоимене области у европском делу Русије, налази се 372 км североисточно од Москве. Први пут се спомиње 1213.године.Назив града на ушћу истоимене реке у Волгу, потиче из два извора: први од финско-угарске речи «кострум», што значи тврђава, замак, и другог, који се односи на плесни ритуал, у коме се лутка од сламе, симбол буђења природе у пролеће, ритуално жртвује спаљивањем или бацањем у таласе реке. Обред у спомен двојаког тумачења имена града, негује се сваке године у време фестивала.

Крајем 17. века Кострома је била трећи по величини град у Русији, одмах иза Москве и суседног Јарославља, представљајући у исто време веома важан, привредни, трговачки и културни центар. У то време у овом граду су се производиле униформе за потребе припадника руске флоте. Данас је Кострома модерно развијен град у коме се производе машине намењене бродарству, машинској, хемијској, грађевинској, текстилној и дрвној индустрији. У овом граду је саграђена термоелектрана снаге 4800 МW, највећа у бившем Совјетском Савезу.Кострома представља једно од главних средишта за прераду лана у Русији.
Поред грађевина старе архитектуре, пажњу у овом руском граду привлаче и лепе цркве, манастири, музеји.
Крај ушћа Костроме у Волгу налази се Ипатијевски манастир из 16.века, најзначајнији споменик културно историјске баштине града чију су изградњу помагале велепоседничке породице Годунов а касније и Романов. Борис Годунов владао је од 1584.-1598.године као намесник Фјодора И, сина Ивана ИВ Грозног, и као цар од 1598.до 1605.године. водио трогодишњи руско-шведски рат од 1590.године,након кога је као победник добио излаз на Балтичко море. Истовремено он је и оснивач Руске Патријаршије 1589. године.
Овај манастир представља једно од најзначијнијих места у Костроми и познат је као ‘’колевка руске динстије’’.Црквени торњеви представљају уметнички врхунац руске црквене архитектуре. Поред њих у манастирској порти налазе се и друге грађевине које су данас претворене у музејски простор са веома богатим уметничким збиркама.

У згради црквеног и историјско-археолошког музеја костромске епархије руске православне цркве чувају се драгоцености везане за чувене, бојарске и царске породице Годунов и Романов. Овде се чува веома цењена колекција икона: Мајке Божје, икона Свете Тројице, Јована Богослова, у златном оквиру је и икона Исуса Христа. Многе важне иконе нестале су нажалост током октобарских, револуционарних промена.

Династија Романов владала је Русијом три века, од 1613. до 1917.године.

Потичу из старе бојарске породице из 14. века. Бојар је титула племића, која је била у употреби од 10. до 17.века, али истовремено и ратника и саветника кнежева и царева. Оснивач поменуте династије Михаил Фјодорович Романов скривао се од својих непријатеља у овом манстиру, а у овдашњој цркви Свете Тројице обављена је церемонија његовог крунисања за цара 1613.године. Краљевска породица често је обилазила овај манастир остављајући у њему богате дарове. Музејске просторије чувају драгоцено уметничко благо из доба Романових.

У поставци овог изузетно богатог музеја може се видети и по неколико, у уметничком и духовном погледу, значајних икона Исуса Христа и Деве Марије. Александра III и других великодостојника. У поставци су и остале вредне и значајне иконе из 17. века, затим црквене књиге, и разни други записи од изузетне културно историјске вредности.Због поменутог уметничког блага овај музеј убраја се међу најзначајније установе црквене уметности хришћанскога света.

У старом граду, у којем је ова чувена руска светиња, поново се граде цркве, на местима на којима су некада и биле.После револуције Костромски кремљ у којем су били Богојављенски и Успенски сабор прво је затворен, а потом и миниран. На месту ове светиње направљен је парк, док је на месту на којем је био Успењски сабор направљен подијум за игру, испод кога су биле кости убијених монаха. Садашња обнова представља у ствари васкрс Костромског кремља а истовремено и покајање града. Када нови, Богојављенски сабор буде завршен, крст звоника биће на 64 метра и поново ће моћи да се види из далека, са Волге, од Јарославља, као некада пре 1934.године када су комунисти под њега ставили експлозив. Обновом ова два манастира, Кострома ће се поново вратити себи. Обнова Костромског кремља вероватно је највећи пројекат те врсте тренутно у Русији.План је да Кремљ буде изграђен до 2020.године и да га освети руску патријарх.На месту где је био Успењски сабор завршена су археолошка истраживања после којих су поред костију монаха испод манастира нађене и кости – Викинга.

Према центра града, налазе се лепе зграде, грађене у духу раније руске архитектуре, међу којима има доста вила са изрезбареним украсним детаљима, који карактеришу традиционалну, народну дрвену архитектуру.Оваквих кућа од дрвета има доста разасутих по граду.
Својеврсни симбол Костроме је водоторањ или ватрена кула, висока 35 метара, грађена од 1823.до 1827.године. Унутрашњост овог градског обележја негда су испуњавале цистерне за воду, као и собе за ватрогасце са осматрачницом на врху. Данас се ту налази музеј ватрогасног дома.

На централном градском скверу подигнут је споменик Ивану Сусањину, руском сељаку, који је постао херој јер је у зиму 1612.године одвео одред пољских нападача, који су желели да убију младог Михаила Романова, у непроходну мочвару у којој је окончан његов али и њихов живот.

У богатом зеленилу пространих паркова поред шетача, уживају и галебови, верни пратиоци бродова на Волги и безазлени голубови весници мира и слободе. Древни град се може поносити својим лепим парковима, обраслим цвећем и дрвећем који представљају праве оазе чистог ваздуха, а који допире не само из крошњи дрвореда него и са одлазећих вода очаравајуће Волге.

.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: