Кос: Вријеме је да се почне са разговорима о уговору о приступању Црне Горе ЕУ
Марта Кос (Фото: РТЦГ)
Европска комесарка за проширење Марта Кос истакла је за Политицо да су преговори Брисела и Црне Горе о чланству те земље у ЕУ ушли у посљедњу годину и да је та мала балканска земља прва у реду за улазак у блок.
“Вријеме је да се почне са разговорима о уговору о приступању Црне Горе”, рекла је Кос. “Комисија је тренутно у завршној фази припреме нацрта уговора”, додала је европска комесарка.
Према њеним ријечима, сљедећи корак је утврђивање “које су заштитне мјере потребне да се осигура да будуће чланице наставе да поштују своје обавезе након приступања”.
Марта Кос је истакла да кандидати могу да буду примљени у ЕУ брже него раније, али да се такође могу суочити са ограничењима у чланству.
“То је важна лекција научена из претходних проширења”, рекла је европска комесарка, преноси РТЦГ.
Иако Кос није рекла шта је разлог за бригу, јасно је да се то односи на Мађарску која је ушла у ЕУ 2004. године.
“Потребна нам је политика осигурања од тројанских коња у ЕУ, земаља које раде против наших заједничких циљева”, рекла је она.
Политицо пише да су међу ограничењима које предлаже Комисија “иновативне” мјере за заштиту буџета Уније, кључних политика и структуре одлучивања, укључујући посвећеност лојалној сарадњи.
Француски министар за европске послове Бењамин Хадад рекао је да распоред проширења ЕУ не би требало да диктирају стране силе попут Русије или САД, као и да Украјина, Молдавија и Западни Балкан не би требало да буду остављени “у сивој зони”.
Хадад је то рекао за Политицо јуче, уочи планираног састанка Савјета општих послова у Никозија који је отказан због бојазни око безбједности, с обзиром на рат на Блиском истоку.
“Ниједна сила ван ЕУ не би требало да одлучује о проширењу умјесто њених чланица”, рекао је француски министар.
Хададови коментари стижу у тренутку када Европска комисија и неке чланице улажу напоре да уведу Украјину у блок већ сљедеће године, уз помоћ иновативног приступа познатог као “обрнуто проширење”, које би новим чланицама дало ограничене привилегије чланства.
Притисак из Брисела дјелимично је мотивисан чињеницом да је чланство у ЕУ адут у текућим мировним преговорима Украјине и Русије, које предводе САД.
Украјински предсједник Володимир Зеленски тежи томе да његова земља постане чланица ЕУ 2027. године.
“Ни САД ни Русија не би требало да имају никакав утицај на политику проширења ЕУ”, истакао је Хадад.
Париз се залаже за прикључење Украјине ЕУ и француски министар инсистира да Кијев, Молдавија и Западни Балкан не треба да буду остављени “у сивој зони, рањиви на страни утицај и агресију”.
Француска, међутим, није склона предлозима за промјену начина на који Унија прима нове чланице.
“То проширење мора остати захтјевно и засновано на заслугама како би се обезбиједио његов успјех и кредибилитет”, истакао је Хадад.
Нема потребе за страх од Монтенегра. Наши су се већ доказали као послушници политике ЕУ. Испуниће све што им будете тражили, чак и више од тога су спремни.