Корона вирус, секс и психологија: Како је пандемија променила сексуални живот

Пре пандемије, многи парови живели су „попут два брода која се мимоилазе у ноћи“, каже Емили Џамеа, сексуална терапеуткиња из Хјустона, у Тексасу.

Претходно преоптерећени обавезама изван куће, поједини парови су у карантину пронашли преко потребан предах.

Док су били заглављени код куће могли су мало да успоре и издвоје више времена за заједничке интимне тренутке – макар у почетку.

„Испрва, пандемија је пружила прилику људима да се поново повежу онако као што су раније можда могли само на одморима“, каже Џамеа.

Међутим, како се пандемија вукла даље, почела је да „оставља дубоки траг“ на интимним везама, каже она.

„За већину парова, сексуална жеља се стрмоглавила у понор.“

Феномен глобалан колико и пандемија?

Студије из свих делова света дају сличну слику.

Истраживања спроведена 2020. године у Турској, Италији, Индији и Сједињеним Америчким Државама (САД) показују да је на опадање учесталости секса са партнерима, али и и соло радњи, директно повезано са карантином.

„Мислим да разлог леже у томе што су се многи нашли под великим стресом“, каже Џастин Лемилер, социјални психолог и стручни сарадник са Института Кинси, који је спровео истраживања у САД.

За већину, карантин је створио атмосферу неизвесности и страха – многи су доживели неприкосновену анксиозност у вези са здрављем, финансијску несигурност и друге значајне животне промене.

Стрес изазван овим факторима – а да не помињемо проблеме који настану од провођења превише времена са другом особом у скученом простору између четири зида – допринео је значајном паду у сексуалном животу парова.

На неки начин, свет Ковида-19 показао се токсичним по сексуалност.

Хоћемо ли, дакле, моћи да се вратимо на наше старе сексуалне животе након што попусти пандемијски стрес или су наше везе већ претрпеле дугорочну штету?

Опадање жеље

Као што је Џамеа приметила, многи парови су доживели кратак подстицај у својим сексуалним животима на самом почетку карантина.

Ронда Балзарини, социјална психолошкиња и ванредна професорка на америчком Државном универзитету у Тексасу описује овај првобитни скок сексуалне жеље као фазу „меденог месеца“.

То је период када људи конструктивније реагују на стрес.

„Током те фазе, људи имају обичај да сарађују.

„То је оно кад одлазите до комшијине куће и позајмљујете му тоалетни папир на прагу кад му је потребан“, каже Балзарини.

„Али онда, временом, како ресурси постају све оскуднији, људи почињу да осећају већи стрес и енергија се губи, пролазе кроз разочарање и депресију.

„Кад то почне да се дешава, тад бисмо могли да виђамо како парови почињу да имају проблеме“, додаје.

Балзарини је приметила овај образац код многих учесника, оних од 18 година и старијих, из 57 земаља, у студији коју су она и колеге спровели током пандемије.

На самом почетку пандемије, Балзарини и колеге приметили су да су фактори као што су финансијска забринутост повезани са већом сексуалном жељом међу партнерима.

Међутим, временом, како су људи пријављивали повећање узрочника пандемијског стреса, попут усамљености, општег стреса и бриге везане конкретно за Ковид-19, пријављивали су и смањење сексуалне жеље према партнерима.

„Како су људи пријављивали повећање узрочника пандемијског стреса, пријављивали су и смањење сексуалне жеље према партнерима.“

Велики закључак ове студије, према Балзарини, јесте веза стреса, депресије и сексуалне жеље.

На почетку пандемије, узрочници стреса можда још нису „изазивали депресију“, објашњава она.

Али кад су се ти узрочници стреса одужили, људи су се уморили.

Стрес се нашао у корелацији са депресијом.

„Депресија негативно утиче на сексуалну жељу“, каже она.

Уз свакодневне узрочнике стреса до којих долази у пандемији, над све се надвила шира претња вируса, како су стопа смртности и хоспитализације почели да се повећавају широм планете.

Осећај свеприсутне опасностит свакако је помогао да се поквари угођај.

„Чућете како сексуални терапеути говоре ствари у стилу: ‘Две зебре се неће парити пред лавом’“, каже Џамеа.

„Уколико постоји некаква масовна опасност, то шаље сигнал нашим телима да сад можда није право време за секс.“

Из тог разлога, „повећани стрес доводи до опадања жеље или потешкоћа са сексуалним узбуђењем“, каже она.

„Превише времена заједно“

Иако је Балзарини чула да су се парови током дана заједно туширали или одлазили на поподневна пливања на почетку пандемије, та искуства која су била више секси него обично на крају су „изгубила привлачност“, каже она.

Замениле су их нагомилане дневне обавезе, попут неуреднијих домова, и парови су почели да звоцају једни другима.

Лемилер то описује као „ефекат превелике изложености“, који пружа прилику да „мале навике вашег партнера почну да вам иду на живце“.

Балзарини се присећа како јој је неко рекао да никад раније није био свестан колико гласно његов партнер жваће све док нису почели да једу сваки оброк заједно током закључавања.

Превише времена заједно може да угаси сексуално узбуђење.

„Један од кључева за одржавање жеље у дугорочној вези јесте имати неку врсту мистерије у вези са партнером и одређену дистанцу“, каже Лемилер.

„Кад се виђате све време… осећај мистерије нестаје.“

Одвојени од свих пред-пандемијских друштвених и професионалних живота, људи могу и да почну да губе осећај властитог идентитета, што такође може да утиче на сексуално самопоуздање и учинак.

Жене су посебно морале да скрајну пословне каријере током пандемије, јер је терет кућанских послова, старања о деци и школовања од куће непропорционално пао на њихова плећа.

„То је било веома, веома тешко за многе жене“, каже Џамеа.

„Каријера је велики део човековог идентитета и ми уносимо све оно што јесмо у спаваћу собу.

„Ако одједном не знамо више ко смо, можемо да се осећамо као да немамо шта да понудимо у кревету.“

Можемо ли се вратити на старо

Секс, међутим, није нужно осуђен на пропаст.

Истраживачи са Института Кинси сугерисали су да једно специфично понашање може да побољша сексуални живот парова: мало зачинити ствари.

Сваки пети учесник студије испробао је нешто ново у кревету и то је помогло да се поново оживе жеља и интима.

„Људи који су испробали нове ствари били су склонији да се похвале побољшањем“, каже Лемилер.

Нове активности које су помогле да се побољшају сексуални животи партнера укључивали су „испробавање нових поза, иживљавање фантазија, испробавање БДСМ-а [сексуалне праксе која укључује везивање и дисциплину, доминацију и потчињеност, садизам и мазохизам], као и давање масажа“, показала је студија.

Али код оних у вези код којих је сексуална активност опала током протекле године и није се поправила, хоће ли бити некакве трајније штете?

Све зависи, кажу стручњаци.

Неки се можда неће опоравити, сматра Лемилер, „зато што су толико дуго имали одсуство повезаности“.

Његово истраживање показало је и да су неки људи преварили партнере први пут током пандемије – што је индискреција од којих партнери тешко могу да се опораве.

Други ће наставити да пате од губитка посла услед пандемије, као финансијских узрочника стреса који прете везама и могу да доведу до трења.

Али, за многе има наде. Како је све више људи вакцинисано, тако се поново отварају послови, а неки радници се враћају у канцеларије.

„Људи лагано почињу да се враћају у стару рутину“, каже Џамеа.

Она увиђа да то чак може добро да утиче на парове.

Било каква врста повратка у „нормалност добар је показатељ за партнере чије су муке почеле током пандемије“, каже она.

„Могуће је да ће неки од ових парова, једном кад се пандемија заузда, вратити пређашњем стању“, додаје Лемилер.

„Стрес ће нестати и њихов сексуални живот ће се поправити.“

(BBC News на српском)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: