ИН4С

ИН4С портал

Корона криза: Брда државних дугова су већа него после II Светског Рата

1 min read
Понекад неколико редова више каже него цела студија: у извештају који је објавио Међународни Монентарни Фонд (ММФ) наводи се да ће државна задуживања у светском просеку прећи праг од 100% бруто домаћег производа

ММФ

Понекад неколико редова више каже него цела студија: у извештају који је објавио Међународни Монентарни Фонд (ММФ) наводи се да ће државна задуживања у светском просеку прећи праг од 100% бруто домаћег производа (БДП). Тако високи државни дугови нису били никад – чак ни после окончања II Светског Рата. Централни разлог су са једне стране јасно повећани издаци за борбу против пандемије короне -који до сада износе енормних 12% БДП-  а са друге је из истог разлога привредни раст доживео слом, што ће се огледати у драматичном смањењу пореских прихода.

Кумулирана бруто-дуговања влада у евро-простору ће у евро-простору под знаком корона-пандемије оквирно досећи светски просечни ниво, при чему су га Италија и Француска далеко пробиле у висину. Као и Британија те УСА. Ако камате скоче поново на 4%, за УСА би то значило да 5% укупне годишње производње морале да потроше само на сервисирање дуга. Што је све, само није одржива ситуација.

Репрограмирање дугова не само за земље у развоју ?

Далеко гора је ситуација у земљама у развоју. ММФ рачуна да ће због корона-кризе између 80 и 90 милиона људи опет пасти у апсолутно сиромаштво. Уколико сиромашније земље буду коректно враћале своја дуговања, онда би следећих година скоро пола ових држава морале да за то издвоје између петине и половине свих својих пореских прихода а 10% свих сиромашних земаља чак и више од пола. Већ сада 54% ових земаља касни у отплатама дугова па су принуђене да са својим кредиторима преговарају о репрограмирањима.

Сувопарни коментар ММФ би, при тренутном развоју динамике дугова, ускоро могао да важи и поједине већ поменуте високоразвијене државе: “За земље које немају одрживо задужење мора се размотрити и опција уредног репограмирања.”

Но, шта кажу економи ММФ у свом најновијем извештају о овој ситуацији ? За разлику од ранијих, сада врло тихо опомињу да се мора држати фискалне дисциплине и то само кад захтевају да тамо, где је фискални простор већ ограничен, државна средства за борбу против пандемије буду искориштена за помоћ само оним фирмама и персонама, којима је реално неопходно потребна.

Не прекидати сувише рано

Уопштено говорећи, њихова централа порука гласи: “Немојте сувише рано укинути фискалну подршку!”. То је на кратке стазе највећи ризик, јер циљ је да се спречи да се пандемија претвори у велику рецесију са трајним оштећењима у привредним структурама. У фази опоравка после пандемије се мора поново појачано водити рачуна о томе да радна снага и капитал могу да се преселе у бранше са будућношћу а да се превазиђене структуре не одржавају вештачки у животу.

Нада се састоји у томе да ће после кризе привредни раст бити већи од камата. У том случају ће се брда дугова, у поређењу са привредном експанзијом, поново смањити. Но, на жалост, у већини држава се ова нада изјаловила: чак и у добрим годинама после финансијске кризе су се већина држава још више задужиле. Што је довело до отвореног реструктурирања дугова или скривеног раздуживања преко централних банака. По ММФ је Европска Централна Банка од фебруара до октобра 2020 откупила 71% свих нових државних задуживања, а амерички ФЕД 57%.

Дати предност државним инвестицијама

ММФ ће изгледа имати право у тврдњи да ће се приватни инвеститори суздржавати у одлукама о улагањима из страха од даљег развоја пандемије. У таквој једној ситуацији би могло да дође до тога да јавне инвестиције неће истиснути приватне него их чак и стимулисати. Стога ММФ води кампању за повећање (продуктивних) државних инвестиција.

Економисти процењују да би повећање инвестиција од 1% БДП могло да у тренутној ситуацији иницира раст привредне производње за 2,7% а приватних инвестиција за 10%. Овакве процене треба примити са резервом јер у нормалним временима снажно повећање јавних инвестиција истиска приватне и што сви јавни инвестициони пројекти имају подужи рок припреме и изведбе: чак и ММФ рачуна са 6 до 15 година.

Стога би највише имало смисла ако би државе у наредно време убрзано активирале већ постојеће валидиране инвестиционе пројекте. То би могло да помогне грађевинском сектору али на жалост неће спречити слом потражње индустрију капиталних добара.

Све у свему: остаје утисак да брда дугова опасно расту а да на пуно меридијана о последицама нико не размишља. Финално, све већи дугови ће бити још веће оптерећење за будуће генерације пореских обвезника и поверилаца.

Аутор: Peter A. Fischer / Neue Zürcher Zeitung (NZZ)

Превод: Мирко Вулетић

Прочитајте ЈОШ:

<

ЕУ припрема нова дигитална правила: Ево какво понашање може да буде санкционисано

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *