Копривица писао Братићкој о посјетама Перовића и представницима НВО Театра „Теута“

Поштована министарко Братић,

У оквиру активности ресора за културу на Цетињу примио сам у одвојеним посјетама, г. Џемала Перовића и представнике НВО Театра „Теута“ из Улциња.

Као што знате, драмски аматеризам је изузетно важан сегмент позоришне и укупне културне дјелатности свугдје, па и у Црној Гори, али је исто тако свугдје присутна нимало весела сторија о изузетно неповољним условима под којима се драмски аматеризам развија на овим просторима.

Еклатантан примјер представља активност НВО Театар „Теута“, коју води директор, господин Муниб Абазовић, а чији први сарадници су троје младих ентузијаста из Улциња с дипломама ФДУ: редитељка Едина Мустафић, сценографкиња и костимографкиња Јетмира Хоџа и глумац Башким Аљај. Ови млади људи већ дужи низ година бију неизвјесну битку за афирмацију драмског аматеризма у Улцињу, уз велике личне напоре и одрицања.

Театар „Теута“ формиран је 2016. године, а имао је више позоришних представа („Мигуел де Сервантес“, „Мајка“ и друге), уз бројна гостовања на фестивалима у региону и шире, све захваљујући личном ентузијазму и периодичној помоћи појединаца и институција који су имали разумијевања за рад ове НВО.

Представе „Теуте“ изводе се искључиво на албанском језику, што дијелом ограничава њихов степен гледаности у Црној Гори, а тиме и могућност директне финансијске подршке. Муниб Абазовић са својим сарадницима припрема драмске пројекте у сали Центра за културу Улцињ, који им обезбјеђује радни простор и вријеме за рад, те бар у том погледу нијесу дискредитовани.

У Центру за културу Улцињ, иначе, нема запослених на радним мјестима позоришног редитеља, костимографа и сценографа, иако, као што се види, постоје лица са потребним дипломама ФДУ. Стога Муниб Абазовић апелује да МПНКС сагледа могућност запослења троје младих талентованих позоришних посленика у корист културе града Улциња и континуитета рада Театра „Теута“.

Под руководством Абазовића ови млади заљубљеници у театар тренутно раде на новом пројекту, „Очи у очи“, ТВ-контакт емисији, шоу програму на тему живота познатих личности из другог угла.

Треба напоменути да Центар за културу Улцињ има своју драмску секцију за најмлађе, коју такође воде активисти НВО „Теута“ борећи се да улцињској дјеци приближе позоришна збивања и развију љубав према театру. Досад су за најмлађе урадили три позоришна комада, а у припреми су још двије представе.

Представници Театра „Теута“ се овим обраћају за финансијску подршку ресорном Министарству просвјете, науке, културе и спорта, у вези са предстојећим бројним активностима, које их чекају током године. Ово тим прије што општина Улцињ за значајне културне пројекте НВО Театар „Теута“ има разумијевања, али нема финансијских могућности. Свакако, чланови „Теуте“ искористиће и могућности на поновљеном конкурсу за суфинансирање пројеката у сфери културе.
Од значаја је напоменути да и грађани Улциња препознају потребу присуства позоришног живота у том граду старе културе, и траже контакте са жељом да се укључе у кампању јачања позоришних дешавања са посебним акцентом на анимирању младих Улцињана.

Из разговора са господином Џемалом Перовићем могу издвојити више битних акцената у вези с овом значајном темом. Перовић је истакао да је „немогуће бавити се грађанским активизмом а занемаривати стање културе у локалној заједници, јер од културе и зависи и проистиче смисао сваког другог напора, као и резултати укупног рада и живота унутар те заједнице. Због тога, али и због очигледног и давно евидентираног лошег стања улцињске културне сцене, које у посљедње вријеме само кулминира, као грађанин активиста апелујем да се на овом плану у Улцињу морају начинити значајни помаци.“

Џемал Перовић је истакао и да је улцињски Центар за културу вишедеценијски запостављена институција од стране државе Црне Горе, и да се на том плану напокон морају правити значајнији помаци. Нагласио је и да је „такав однос према једном старом граду и његовом културном потенцијалу свакако тамна мрља на културној слици државе Црне Горе. Тим прије што је проузроковао својеврсну летаргију и индолентност, замаскирао запостављеност и од стране саме локалне управе, иако она има конкретно оправдање: низак буџет, свеопште сиромаштво и урушену цјелокупну привреду у општини. Све заједно за посљедицу има једну посебну врсту гетоизације, недоличну савременом добу и, свакако, неприличну нашој културној традицији и баштини. Свака демократска власт би морала имати инклузивнији однос према култури мањинских народа, самим тим што је то најприкладнији начин за њихово интегрисање у мултиетничко друштво какво црногорско јесте, или бар пледира да буде.“
Перовић се осврнуо и на позицију драмских аматера Улциња, и указао на чињеницу да имају подршку Центра за културу, али да углавном таворе трагајући за изворима финансирања за предани рад, што би требало мијењати, и њихове активности укључити у оквире финансијске подршке локалних власти и ресорног Министарства. На крају је истакао наду да ће у Улцињу заживјети другачији, бољи однос према култури и младим позоришним ентузијастима како би се тај град на културној мапи Црне Горе представио у заслуженом свјетлу као равноправни члан црногорске културне заједнице.
Као спољни експерт за културу у ресору на Цетињу такође апелујем да се са државног нивоа поведе много већа пажња према културним потребама Улциња и његових младих, посебно позоришних ентузијаста, како они и убудуће не би остајали на маргини културних потреба и пажње државе у финансијском смислу. И свакако, драмски аматеризам у цјелини треба да буде много више подржан од државе Црне Горе, јер су из те сфере поникли наши највећи драмски умјетници и редитељи током протеклих деценија.

Драган Копривица

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: