Копривица: Милан Кнежевић заслужује културу дијалога

Пише: проф. др Драган Копривица

У посљедње вријеме смо свједоци више некултурних атака на Милана Кнежевића, који је, „узгред речено“, према најновијем истраживању јавног мњења агенције ИПСОС од 30. јула, дакле, прије свега мјесец и по дана, чак најбоље оцијењени политичар у Црној Гори..!

А након њега су, уз дужно поштовање, премијер Милојко Спајић и предсједник државе Јаков Милатовић.

Зато се и поставља логично питање: да ли је управо то засметало једном броју политичара, јер се осјећа она наша стара народна бољка да је онај, који има све већа признања код грађана, самим тим „погодан“ за непримјерене атаке. Но, такви смо какви смо, а појединци се у томе и такмиче и, наравно, претјерују, и постижу, у ствари, само аутоголове на политичкој сцени.

Имајмо у виду да је данашњим политичарима, по питању јавне ријечи, друштвени амбијент, срећом, неупоредиво бољи, па бисмо се моглии присјетити и дуге голготе Милана Кнежевића до августовске народне побједе 2020. године.

Црна Гора памти небројене атаке на лидера ДНП-а и писца кроз спрегу судова, полиције и врхушке бивше власти, памти и његову робију у Спушком затвору, и намјештаљке око тобож-државног удара, и његове храбре иступе на протестима испред Скупштине кад је претрпио и физичке атаке и сипање бибер-спреја у очи након чега је завршио у Клиничком центру Црне Горе.

Памти се и изрежирани упад полицијске чете у кућу Милана Кнежевића у Зети, и то намјерно кад се знало да он није код куће, кад му је храбра мајка Ратка претрпјела шок због агресивне преметачине стана и ломљаве намјештаја, а била је и ухапшена и судски саслушавана!

Дакле, тад су се на муци познавалии јунаци, а данас су такви реваншизми од стране актуелне власти, срећом, незамисливи, а и политички миље је погоднији и за нове политичаре који тек стасавају, а и добро је што је тако.

Јасно је и да појединци настоје да подигну властити рејтинг атакујући на најбољег, али је таквих претјеривања према Милану заиста превише, мада то неће утицати на ипак свеукупно добар културни имиџ наше политике.

Да би овај текст до краја био искрен, морам истаћи да у редовима опозиције данас такође имамо културне наступе посланика, какав је, између осталих, и потпредсједник СД-а и шеф посланичког клуба, Борис Мугоша, и не само он.

Кад сам давно био посланик у Савезној скупштини у Београду, многи су ми тамо говорили исто: да је „црногорски парламент за србијански парламент – закон“..! Вјерујем да је и данас тако, и да је наш парламент ипак најбољи имеђу најбољима на Балкану, јер култура дијалога нема алтернативу.

Па треба бити коректан, и респектовати оне које заиста и треба респектовати, који су, кад је требало, „знали стићи, и на страшном мјесту постојати“. Зато и не треба посезати за непримјереним, школски недопустивим формулацијама којима се само пуца у празно, и праве, у ствари, себи негативни поени.

Кнежевић је и сјајан пјесник и романсијер, уз домаћа и међународна признања, и професор српског језика и јужнослоенских књижевности, и бриљантан политичар, и прије свега племенит човјек, па би било коректно да му то сви они који непримјерено атакују на њега некако ипак „опросте“. Па и највиши рејтинг који данас заслужено има у Црној Гори међу политичарима.

А појединачни изливи мржње и некултурних обраћања у Црној Гори на дуге стазе никад нијесу уродили плодом, тим прије што је доказано да је и код нас мржња била и остала лош савезник.