Копривица: Дукљански далтонизам или како се под зеленашким српством потура црвено хрватство
1 min read
Часлав Копривица
Када Дукљани и зеленаши кажу „Црна Гора“, то не значи исто, нити под тим уопште мисле на исто. Дукљани су чеда дисконтинуитета, раздора, заборава и посувраћења тока црногорске повијести, а нијесу никакви њени насљедници, чак ни нелегитимни. „Дукља“, то је најтежом духовном болешћу обољела Црна Гора, и зато ће она у перспективи или еволуирати у хрватство, у којем налази узорно обличје отпадништва, или ће као аутоимуно обољење, сама собом бити уморена, реаговао је на текст историчара Новака Аџића „Историјске чињенице су неприкосновене“, професор Факултета политичких наука у Београду Часлав Копривица.
Његово реаговање преносимо у цјелости:
„Сазнах да је на вашим страницама полемику са мном отворио извјесни господин Новак Аџић, пошто сте ви претходно пренијели мој разговор с новинаром српскога Спутњика, поводом 100 година од уједињења Србије и Црне Горе.
Господин Аџић ме великодушно подучи да нема ништа од науке, нарочито историјске, ако се она не заснива на изворима, па тога ради већ у првој реченици својег дописа изјави да сам написао ‘текст’, на који он, ваљда potaknut domoljubnim čuvstvima dukljanskim, би да реагује. А никакав текст ја заправо писао нијесам, већ је ријеч само о интервјуу, што би г. Аџић можда и схватио да се само мало прегнуо на историографско истраживање, па на истој интернетској страници гдје је пронашао препис разговора,којим случајем спазио и извор приложенога транскрипта. Тако г. Аџић започиње свој прилог, за који читаоце обавјештава да је ‘научан’, да неупућени, зар, не би погрешно интерпретирали природу штива те слиједи.
А меће се г. Аџић у тумачења догађаја и феномена сложених, далекосежних и поприлично захтјевних, нарочито за некога ко не влада ни елементарном апаратуром за оријентацију, не само у науци. Тако он у својем ‘научном’ прилогу – не једном, да когод не би посумњао у znanstvene му vjerodajnice – помиње да је Божићни устанак подигнут 6. јануара по ‘јулијанском’ календару. Нијесам историчар, као што г. Аџић, по прилици, hini biti, па стога не знам посигурно, али не би ли већ студенти почетних година студија историје (и не само ње), требало да знају да је овдје ријеч о грегоријанском бројању времена? Дакле, према јулијанском рачунању времену, Божићна побуна почела је 24. децембра 1918. Необично је да то није познато тако горљивом заговорнику – а стога, претпостављам, и стручњаку за проблематику – ‘обнове’ некакве ‘Црногорске православне цркве’, како одређене особе имају навику да именују сада већ устаљени беспризорни псеудорелигијски перформанс настао из путујућег позоришта апсурда и застиђа.
Као кључни доказ својих, узгред нејасних тврдњи г. Аџић наводи један подужи документ. Метаисторијски, па и метатекстуално посматрано, више је него иронично да се индивидуе попут г. Аџића позивају на наведене потписнике, будући да је и њима (назовимо их ‘аџићевцима’), као и свима нама, познато да ове двије скупине – Дукљани и зеленаши – не припадају истој нацији, истој цркви, не говоре истим језиком, а и етички назори су им несамјерљиви, као што им се ни интелектуална обзорја, што видимо из приложенога, не дотичу. Ако ништа друго, а оно сам ток повијести, у којој оно што бива најпослије вазда и ћутке ‘суди’ ономе шти бијаше прије, несумњиво је показао да зеленаши не бијаху у праву.
Наиме, одређене, гдје-гдје и не тако ситне мањкавости модалитетā – не и чињенице – уједињења, посијали су одмах по састављању двију српских краљевина раздор по Црној Гори, који је послије из основа преобликован и стављен на посве друге идејне, политичке, емотивне и идентитетске основе, тако да се из њега – посљедично, не и интенционално –изродило комунистичко нацијотворство у/од Црногораца, што је на самом послијетку створило и данашњу ‘независну’, с НАТО-ом, разноразним усташама, балистима и инима од тих фела… другујућу Дукљу, које се сраме сви живи и мртви нараштаји оне истините Црне Горе. Но без обзира на све то, зеленаши ипак нијесу заслужили да се на њих позивају такви попут г. Аџића и аџићомислећих. Уз све мане, и личне и покрета у којем су се прије 100 година нашли, једино што је заједничко зеленаштву и савременој монтенегринштини јесте раздор. Али, с друге стране, без раздора од прије једнога стољећа, који није био изазван оним што се данас у Црној Гори, безмало еуфемистички, назива ‘идентитетским питањима’, вјероватно не би било ни ове данашње, морално посувраћене званичне Црне Горе. То је кључна ствар, и зато су зеленаши – захваљујући никада предвидљивој повијести дјеловања (Wirkungsgeschichte) [прошлих идеја и подухвата] – трагични јунаци српске/црногорске повијести, који су се, без својега знања – јер и без могућности да предвиде шта ће се изродити од њиховога прегнућа – нашли на њеној погрешној страни. Да није тако, не би се данас – без икаквог суштинског, али не и без формалног права – могли на њих позивати они којима је мрско све што овима бијаше свето, и који су, напротив, куну у оно што њима би зазорно. То не само што није исти сој људи, него и када Дукљани и зеленаши кажу ‘Црна Гора’, то не значи исто, нити под тим уопште мисле на исто. То је чврсти повијесни биланс, нешто о чему свједоче баш историјске чињенице, које управо у крајњим, свеобухватним закључцима – кад се до њих може доћи – проналазе свој смисао.
И још мало о г. Аџићу тако драгим, чак и ‘светим’ чињеницама. Он у поменутом документу проналази, и то у дословном смислу, и сљедећу секвенцију ‘прави азијум [за зеленаше] јесу Ровца’. У документу је свакако морало стајати ‘азилум’, тј. азил, прибјежиште, а не некаква „Азија“; али, као што већ видјесмо, критичка рецепција изворā није од најпретежнијих академских врлина г. Аџића. Заправо и исправно навођење онога на шта се позива није задатак с којим се он умије увијек прописно носити.
Надаље, г. Аџић је навођењем докумената, које он, ингениозно, изједначава с ‘историјским чињеницама’, зацјело – претпостављамо, јер он то није успио да артикулише – желио оповрћи оно што, на трагу многоструко посвједоченога саморазумијевања предака савремених Црногораца, и данас засигурно знамо као необориву, колективном самоинтерпетацијом посредовану чињеницу – да 1918. није било православног Црногорца који се није сматрао Србином. Чак и да је тачно све оно што наводи и на шта се позива г. Аџић, то не би говорило баш ништа против једноставне, необориве чињенице да несрпски Црногорци не постоје прије 1945. Дакле, Дукљани су чеда дисконтинуитета, раздора, заборава и посувраћéња тока црногорске повијести, а нијесу никакви њени насљедници, чак ни нелегитимни. Они су подједнако млада ‘нација’ колико и, рецимо, Македонци, који нијесу имали ту срећу да им би на ‘располагању’ затечено, часно колективно име, већ мораше посећи за туђим. Но док Македонцима ток повијести њиховог простора напросто није допустио да се благовремено или конституишу као нација, или да постану дијелови неке од сусједних, јужнословенских, дотле ја парадокса Дукље у томе што је, усљед полустољетне, успјешне колективноидентитетске лоботомије, ријешио да престане бити оно што им преци бијаху више од хиљаду година.
Узгред, документе и чињенице које г. Аџић нуди треба узети cum grano salis, будући да му је, колико видимо, кључни ‘научни’ ауторитет у тој ствари ‘патријарх’ (или је можда политички коректније рећи: мула) дукљанске историографије, г. Шербо Растодер, који – једнако као и његови преци, који су се, вазда и колико год су могли, борили против некадашње Црне Горе – и даље тврдо стоји на породично му завјетно-традираном антисрпском становишту.
Шербо, дакле, није одступио од антицрногорског, на првоначелном отпадању од српства почивајућег насљеђа својих ђедова, а ако се сада нашао на истом послу са Ђукановићем, Марковићем, Дедејићем, и инима, не би ли то ове потоње требало да позабрине; да не кажемо – није ли то показатељ да је антисрпско становиште у Црној Гори еминентно,неизбјежно и антицрногорско?
Како је онда могуће да има толико Црногораца који то не виде? Какав је то ‘ум’ који је у стању да не разумије очигледност предањске неодвојивости српства и црногорства, која је стотинама годинама била темељ колективног идентитета црногорског простора?
Покушајмо да реконструишемо оно што би се могло назвати псеудологичко-псеудоповијесним низом на којем почива Дукљански идентитетски „паралогизам“.
1) Полази се од, захваљујући ватиканско-хабзбуршко-комунистичкој promidžbi, усађене омразе према а) Србији – б) српству – в) српскости својих предака (а изведено и себе самих; тј. дукљанска србофобија је и аутошовинизам);
2) намјерно и врло једнострано се тумаче догађаји у освит и током србијанско-црногорског уједињења, као дијела процеса општесрпског, односно јужнословенског уједињавања, при чему под 1) поменута мржња таквима даје ‘оправдање’ да, према потреби, изумијевају „чињенице“ и „документе“(као што је povjesničar Шербо својевремено слике аустроугарских смакнућа Срба у Требињу „премјестио“ у Црну Гору, потписавши жртве као Црногорце, а крвнике као Србијанце), јер циљ – „Црне Горе слободна од србијанског окупатора“ – оправдава баш било какво средство;
3) тиме се „рационално“ доказује почетна, ирационално успостављена, а ничим стварним непоткријепљена премиса – србофобни реализам, јер Црногорци, слиједи одговарајући ‘закључак’, не могу припадати истој нацији као и Срби, будући да ове потоње овакви ‘интерпретатори’, као ‘мјеродавни’ тумачи црногорства,дубоко мрзе.
Дакле, на почетку и на крају ‘доказа истинитости’ дукљанске, ‘национално’ одређујуће србофобије, која је и аутофобија, тј. сама по себи патолошки феномен – стоји само и једино гола мржња. На томе почивају сва њихова изумијевања ‘чињеница’, те одговарајућа ‘тумачења’. То не само што нема везе с науком – штавише држи их, за и мјерила свакодневне представности, на ступњу предисторијске свијести – него представља покушај произвођења нездравог (када је ријеч о идентитетском статусу носилаца дукљанских аутоинтерпретација), односно деструктивног (када је ријеч о њиховом односу према недукљанским Црногорцима, а затим и осталим Србима) обрасца колективног идентитета Дукљогораца.
‘Дукља’, то је најтежом духовном болешћу обољела Црна Гора, и зато ће она у перспективи или еволуирати у хрватство, у којем налази узорно обличје отпадништва, или ће као аутоимуно обољење, сама собом бити уморена.
На почетку (нашем) бјеше мржња, и мржња (према нама) би у непријатеља наших, и примисмо је од њих као своју, и почесмо мрзити на себе, и на браћу своју те не хотијаху мрзити на се.
Тако се, из опачила, из-роди ‘Дукља’…“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crazy Milojko – na osnovu toga što su bili i Srbi i Crnogorci. Dvostruka nacionalna svijest. Kao što vidiš kasnije se to diferencira.
Ништа се касније не диференцира, Срби остају Срби били црногоски или неки други,нпр приморски! Само ваша пропагада и обмањивање неуких лажно диференцира и сјецка сртсво али узалуд, учени знају ко су а шљам су били и потури и несрбски цгци и хрвати и шта све не.
Istina je da Je Adzic predavac na studijskom programu za istoriju.Istina je da mu je bazicni studij pravo,dalje skolovanje je nastavio prema istorijskim naukama.Danas mozete da skacete na nauku“bez temelja sto je nekada bilo neshvatljivo ,danas je pozeljno..“Ovo je pojasnjenje Mitru da plivam u neistinama,naravno i pozdrav za laku noc.
Pa jasno je da je Adzic najprije zavrsio Pravni fakultet, pa potom i magistarske i doktorske studije iz istorije. Podsjeticu da su Pravni fakultet zavrsili pa potom magistrirali i doktorirali iz istorije i cuveni istoricari prof. dr Branko Petranovic, prof. Dr Branko Pavicevic, dr Bogdan Krizman, dr Dusan Bilandzic, kao i dr Jovan R. Bojovic, a isto i dr Radoslav Raspopovic itd. Tako da Niksicanko oladite malo.
I da dodam i veliki istoricar prof. Dr akademik, Djilasov najbolji drug, predsjednik Raselovog suda Vladimir Dedijer, sin dr Jevta Dedijera, je zavrsio Pravni fakultet 1938 pa potom magistirao i doktorirao na istoriji. Tako Niksicanko tvoja kritika na racun pravnika i istoricara Novaka Adzica rusi se kao kula od karata. Dakle, pricam o standardima. Hoces li jos tipicnih primjera i dokaza? Tu sam, izvoli.
A dje je to doktorirao Dr. Novak. On je sebe potpisao nekoliko puta kao Dr, pa onda na direktno prozivanje pomenuo neku studije u Zagrebu. Ko mu je mentor kod kog je Novak doktorirao?
Mitar – Završio je i onaj Mirašev bogosloviju u Osijeku za nekoliko mjeseci pa je sad na istaknuto mjesto isto kao tvoj Adžo u sred Zagreba, kao vrlo inteligentan je ekspresno završio nešto što se uči i usvršava cijelog života… Veze to nema sa mozgom.
Копривице коме објашњаваш благо ти у памет.Једним искомплексираним јаја.ама.
Negirati dominaciju srpske nacionalne svijesti u Crnoj Gori u pretprošlom vijeku je glupo. Narod nije uspijevao da se emancipuje u uslovima turskog okruženja i borbe za preživljavanje. Ni njima nije bilo jasno šta su. Bili su i Srbi i Crnogorci. Ali još gluplje je negirati dominaciju crnogorske nacionalne svijesti danas. To su dijelovi narodi koji nisu doživjeli emancipaciju i ostali su emotivno i kulturološki vezani za minula vremena Ali ima tu i stvarnih Srba.
Na osnovu čega kažeš kako nisu znali što su? Jasno su se određivali kao Srbi!
Ostrogot džaba se nadaš za „popa Rista“. Zdravlja je, hvala Bogu, dobrog, a i posle Rista biće novi Risto još zdraviji ljepši i mudriji. U inat vama crnogorskijeh ustaša koji za idola imate jednog mafijaškog NATO-duvan bossa, jednog udbaško-batinaškog šefa i jednog raspopa. Aferim!
haha… Dobar si Anonimus… sampo josh da nadimak mozhesh dasastavish pa da te upechatimo..
No dobraije ova i Posle Rista, isto… Risto… Njemu ka chetniku se nebi svidhjelo ovo kako si Broza umijesha u floskulu, i posle Tita Risto… hahah
Nenadam se ja bogomi nishta… Samo sam zakljucijo… A zhnashi da su i Risto I Ja.naan.naankije… ( nikad ovo ime nemogu da izgovorim pravilno) Michovic istoga genotipa ? E-V13 Staroshjedilacko Balkanski Iliski gen aka Arbanasjhki genoptip… Nishta to nije bitno, no sampo kazhem… jeli?
Velish i Nemanjichi su bili i Karadhjoz Vozh su bili isti E-V13 , pa shto? Imash pravo, nije ni krv voda koshto no nashi u Katunsku vele…
No da se izdaljim malo Chaslave, pa da teh neshto preupitam.
Kako chesh zvat Ukrajinskog Partijarha Danjeka kojega je Rigo zva Raspo do onomadne? Ocheshi ga zvat josh ubvijek Raspop? Nije bitno koliko je hitno, no samo reko, Tako che biti sa Patrijarkom Crnogorske Crkve… Zvachete ga vi zadugo raspop, i kad budnete nedhje na chamcu u srednjem Atlaniku plutali pod zastavom Srbija….
Pokushavamo da ve dozovemo… ama izgleda vi ste naumili da poshjetite raznorazne otpade istorije… Ne tamo!! Kojekude!
No… evo da te Krstim kad neoches sam, i dachuti ime „Onak koji je bez imena, i pishe srbskijem jeziko, sa Srbskijem rijechima zakljucuje text“. Offer him…
No… dobroh!!… Pamet se nekupuje…
Crnogorci su rezultat evolucijeii stvaranja, istina malo zakašnjelog, nacije. Ta nacija u viševjekovnom turskom okruženju i borbi za egzistenciju nije mogla da se ostvari. Logični je da se spas tražio u poistovjećivanju i savezu sa većim narodom. Zbog toga im je ta svijest bila dvostruka. I srpska i crnogorska.
Crnogorski Betoven – More biti da su „crnogorci“ evoluirali od majmuna, magaraca, kamila i drugih rabota. Srbi nemaju ništa sa „evolucijom“ i ostali ono što su i bili vjekovima. Ovi što ti kažeš da su „evoluirali“ su ništa drugo do otpadnici i izrodi koji su okrenuli noževe prema svom rodu za račun šake povlastice od mnogobrojnih okupatora… Pošto ova tvoja sorta vrlo lako „evoluira“ i podložna je tim procesima, pazi se da se jednog jutra ne probudiš kao majmun… Smanji dozu, pobro.
Nisam pobornik svega što piše Adžić ali ovakva arogancija i nekultura ovoga Koprivice je čisti bezobrazluk.
Chaslav? samobi volijo pogledat toga c’heka u brk ko mu dade ‘vako ime. hahah Chush Caslav? No dobroh!! Svaki (g)aleb ima potrijebshtinu da uzleti malo, da se vine u visine… Pa i Chaslav…
No… Bolji je odista od KoMnena Bechiragica koji je uzo Vizantinkso Ime a Tursko prezime, i doda mu ovo „ic“…
Na drugu bandu Caslav je doda ovo „Slav“ na plemenitu kuchu balkanskijek starosjedilaca plemena Koprivica. Dhje to nasja Slav sad nije nibitno…
No najbitnije je to da su se pojavile Nikshicanka i MORACHANKA u dublu. hahah Sad zajedno kucaju… Mala slova, velja slova… samo slova… ahah
Ja sam se kulaaaaa toliko iznenadilaaaa jucheee kad sam vidhjela da je MORACHANKA napisala post sa malijem slovima. Nijesam moglaspavat, etooooh! Nijesam mogla povjerovat da nijesu velika slova… i da nije biloooo ono na kraju “ Neka nam Srbima Bog pomogne“…
Koja feshta? Ja svaki ruchak provedem obambrechen od smija…. odhje…
No ajde malo sad ozbiljno… Vidhjesteli Vi ono?
Gledam Popa Rista, pa je neshto iznenadno oron’o, i posta je shjenka njegovoga selfa. ‘Es bogomi, su godine tun, ma bogomi onomadne ( srski priejvod= prije neki dan) kad je drzha govor u Kriptu, ocjanichki se drzha za onu binu sa obadva lakta. Vidhjesteli vi ono?
Izgleda sva ova Buducnos’ koja zhestoko naliazi i rusi mu gnijezdo koje je pazhljivo tkao decenijama, ga je dobro poremetilo… Satrije ga shto bi Dhjiko reka….Izgleda mi ka chojek koji je turijo ruke uvis, a?
Shto vi mislite?
Istina je da Novak Adzic nije zavrsio istoriju.Prvo je zapoceo studije na grupi za Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Niksicu,pa posto tu nije mogao da se snadje, tj nije mogao da pokaze intelektualne sposobnosti ,napustio je i upisao Pravni fakultet Zavrsio ga je!?.Ozenio „predsjednicu „Draginju ,danasnju gospodju Stankovic koja je zavela znatan broj opozicionih glasaca i dobro uradila „zadatak od Dps-a.E,sad Novak jase po istoriji,lijeci komplekse,da dobije“priznanje i udje u anale Prvog Dukljanskog istoricara.Mogla bih jos srosra,ali da ne dosadim.
Podji na sajt UCG i vidji koje predmete na odsjeku za istoriju u Niksicu predaje Novak Adzic i zaplivaj Naksicanko u moru vlastitih neistina
Pa i blazenopocivsi prof. Fr Novica Vojinovic, Srbin iz Bosne, predavao mi je Istoriju drzave i prava na Pravnom fakultetu u Titogradu, bio je pravnik i istoricar. Taman kao i Adzic, iako su na suprotnim politickim i ideoloskim pozicijama bili.
Mitre, zboris istinu, a „draga nasa Niksicanka“ trebala bi shvatiti da je Sekspir bio u pravu kad je napisao: „Ako te vrcenje u krug onesvijesti, vrti se obrnuto da dodjes do svijesti“
NEKO KOME JE ISTORIJA U MALOM PRSTU KAKO PROFESIONALNO TAKO I MORALNO, NE MOZE SE POREDITI SA JEDNIM KVAZI ISTORICAREM BEZ IJEDNOG DANA ISTORIJSKOG UCENJA! VRLO DOBRO ZNAMO KAKO CRNOGORSKI NAZOVI „PRAVNICI“ DANAS DIJELE PRAVDU PO CRNOJ GORI!
KAKVE TO ISTORIJSKE CINJENICE OD NIH MOZEMO SAZNATI KADA SU PRAVO SVELI NA NAJNIZI NIVO PRAVNE ETIKE!
ISTORIJU SU OCIGLEDNO KANILI PREPISATI IZ HRVATSKIH UDZBENIKA I USTASKIH SVEUCILISTA , BAS ONAKO KAKO PREPISUJU I REFORMISU CRNOGORSKO SKOLSTVO POSLEDNJIH GODINA!!
TESKO NAMA SRBIMA KAD NAM ISTORIJU PISU POTURICE I USTASE I KADA TO NASA DJECA I UNUCI UCE U OVIM PROPALIM CRNOGORSKIM SKOLAMA!!!
Blagota Mitric ih je ucio pravu i pravdi.Kako ih je naucio ,vidimo evo godinu dana pa sve do danas koji su to kapaciteti u Visem sudu.
Ta politika nekih Montenegrina ili Dukljana kako se zovu, a najbolje ih je nazvati AVETINJAMA ,je politika koja okuplja pljackase ubise glupake i idiote.
Crna Gora i sve da je prava imala bi problema neresiv za svoju egzistenciju ii normalno funkcionisanje,ali to je ta gluparija i inadzija na vlasti,kojisu ubijedili svoje glasace da ako je njima na vlasti bolje da ce i njihovim sledbenicima biti bole,a najbolje je ipak podijeliti narod u dva dijela ,jedni neprijetelji a drugi patriote.Da su u ovom slucju zvani Montengroo zamijnilii uloge nije za cuditi,kada nijesmo znali sta cemo uvjk smo imali jos gore resenje koje je i dovdilo do siromastva i nestanka drzave i strdanje naroda.
Ova drzava nema nista do lazi,na lazima nastanutla i lazi ce je nakraju upokojiti,to je volja tih DUKLJNA ili MONTENGRINA pomocu koji se nemogu stvorit ni nove investicije ni nova radna mjesta ,sem nekih novih borijeva u statistici i popisima.
Aako se pogleda stistika i porats stnovnistva i sve drugo,njima daje za pravo u nekim djelovima.Tako je manje ljudi na Biroima za zaposljavanje,razlog napustanje naroda i odlaskom u inostrnstvo,ta mjesta koaj je neko napustio morao je neko popuniti,i to je taj porast zaposlenja.
Struktura stanovnistva stri povecavju se oni u srednjem dobu a nestaju oni u mladjem dobu,negativan nartaliteti u 16 opstina je pokzatelj te politke koju vode i na kojoj istrajavaju.
Niko se nije ni obogatio ni ekonomski ojacao na antrsrpstvu,cak ni NDH koja je imal i otetog zlata i kuce i imanja pobijenoh Srba,nece ni Montengro,pogledajte samo Sjever ili samo Cetinje,koje blagostanje i povecanje stnovnistva,vidljivi su sva „dobra“ djela vlsti i njihove politike,ako ovo nije
neki pokazatelj sta bi drugo moglo biti,ili premijerski sat gdje Radijator svaku kucu mafijasa u Ulcinju proglasi hotelom,to je kaze ono cemu mi stremimo,mislio je naravno na TURIZAM.Cak se i velike zemlje brinu ako su u jednoj grani privrede prejaki kao Rusija zbog zavisnoti od gasa ili SaudiskaArbija od nafte,medjtim mi se nadamo dace nase posteljice i hoteli koji usred sezone koriste vodu iz bunara a nijesu prikljuceni naReginalni vodovod budu vodje u toj grani.To su ti lideri u turizmu i vodeca grana privrede u drzavi.
O demokrtaiji kriminalu lopovluku ubistvima svercu i svemu drugome necemo trositi rijeci ,jer to je porimilo tolike rzmjera da se moze desit da se unesu kao nacionalni simboli,pa umjesto dosadasnje krvae zatve da se uvede gusarska crna a umjesto grba stavi amblem PIK PANTERA kao organizacije vjesta placki.
Миливојевић Сава, ТВ сниматељ
– Чекајте, чула сам да вас овдје неки зову Сава, брат
Слободан, презиме Миливојевић – ви сте Србин?
– Мене женске зовуКуросава! А некиме зову и Цаба
– по ћирилици. Ја вам имам нову нацију, а то је
Загрепчанин.
– А по поријеклу ?
– Ма, тата ми је био Србин, али умро је прије
двадесет година!
– Добро, што сте на крају – Сава или Хрвоје?
– Слушајте, службено сам Сава, али од овог рата
више волим да ме зову Хрвоје. Уосталом нек’ ме зову
как’ хоће! Ја знам што сам.
М.Ш.: Нација – Загрепчанин!,
Вечерњи лист, 23.5.1993., Загреб
Tako moje Dukljese,kako god da se izasnjavamo nemamo nista zajednicko sa vama u pogledu shvatanja drzave i njenog funkcionisanja ,a vi vadite krv da dokazete da nam nijest braca,jer vam izgleda i pored svega sto radite nije dovoljno i to nego krvna slika i DNK .Ali ste zaboravili onu izreku: „Sve sto radite sebi radite“!
Bravo Koprica. Voljelibi tvoje predavanje u Kolasin.
Што пиздите, под…? Боли, а?
O kakvom „hrvatstvu“ priča ovaj Koprivica ?
Te budalaštine ne može reći ozbiljan čovjek , Crnogorci su narod kao i svaki drugi na kugli zemaljskoj , mi nijesmo ni srbi ni hrvati , koje gluposti .
Ваши узори су тврдили да сте Хрвати и то некакви црвени, Дрљевић, Штедимилија и сл. србски отпад. Али ови на које се такође позовате, зеленаше, са вама не дијеле исту нацију, језик, писмо, цркву… једноставно он су црногорски Срби а ви сте Титова и папина а сада и НАТО копилад!