• Друштво

Копривица: Да Корнелија Ичин под хитно посјети психолога, по потреби, и психијатра

5 година ‎ ИН4С

Ичинова би требало да зна макар толико да многи сасвим нормални грађани редовно посјећују психолога, и да у томе нема ничег страшног, а да је велика штета што то није чинила још од млађих дана кад је могло уродити плодом уз још веће ефекте.

Проф. др Драган Копривица (Фото: Фејсбук)

Проф. др Драган Копривица упутио је одговор проф. др Корнелији Ичин, редовном професору Филолошког факултета Универзитета у Београду након њене опаске упућене њему да је – „кукавни људски створ“ цитат из Достојевског“.

Његов одговор преносимо у цјелости:

Претходно и ново реаговање професорице Ичин не разликује се, нажалост, ни за јоту у мојој тврдњи да је Бифон и њој својевремено послао поруку „Стил је човјек.“. И да се ријечи као бумеранг враћају власнику. Напросто је незамисливо да постоји професор универзитета, толико сујетан, испуњен мржњом, гњевом и манијом величине, а да је притом ријеч о дами, а не припаднику мушког рода.

Ичинова би требало да зна макар толико да многи сасвим нормални грађани редовно посјећују психолога, и да у томе нема ничег страшног, а да је велика штета што то није чинила још од млађих дана кад је могло уродити плодом уз још веће ефекте.

Током моје професорске каријере срео сам многе праве професоре и људе, али и екстремне случајеве сујетног понашања, који би ме сваки пут растужили уз питање како такве особе могу ући у слушаоницу и држати предавања студентима поред свог канцерогеног ега у метастази.
Бојим се да случаја попут професорице Ичин нијесам никад срео, нити ћу. Она очигледно има дугогодишњи проблем са својим фрустрацијама, али се искрено надам да након сусрета с њом бар психолог неће за себе потражити услуге психијатра…

Ичинова би морала знати да постоје примјери да су се појединци напросто удавили у сопственој мржњи, што не желим овој симпатичној професорици. Уосталом, нијесмо се ни родили да се мрзимо, макар не на дуже стазе, нити да будемо морбидно сујетни као она. Штета што очигледно никад није ни покушала да провјери степен своје популарности на људском плану, јер би се вјероватно шокирала колико је препозната као еклатантан примјер тиранина у хаљини.

Но, иако из ње избија подоста зла, она и даље није ни близу чувеној Салтичихи, Дарји Николајевној, како су је звали, људождерки, због садистичких поступака према сељаштву, па је чак Катарина Друга истакла да та жена није људско биће. Али се таквих порива треба добро чувати, а Ичинова, као професор руске књижевности, мора имати у виду да рецидиве Салтичихе баштини у свом лику и дјелу. Срећом, није је запало да више влада људским судбинама, па ће степен њене самовоље остати тајна. Али, под повољним околностима… Тим прије што код Ичинове сујета извире из сваке запете, и трује свако њено обраћање, због чега мора под хитно порадити на самој себи.

Пошто је у свом обраћању настојала да ми одржи и предавање на основу својих енциклопедијских знања, у најбољој намјери јој савјетујем да пажљивије прочита приповијетку Чехова „Човјек у футроли“, која би јој послужила као добра лектира да се лично чува да не постане јунакиња приповијетке „Жена у футроли“.

У међувремену је позивам да мало више обрати пажњу и на упуте Исидоре Секулић у „Забелешци о гњеву“, у којој, између осталог, даје и корисне савјете Ичиновој: „Дође нам да поред хлеба замолимо да нам се сачува разум. И дође нам да нарочито молимо да нас мимоиђе гњев.“

Велика Исидора упозорава на оно што би Ичинова морала научити напамет и понављати сваког јутра пред одлазак на факултет: „Црква убраја гњев у смртне грехе. Ретко што је нађено, речено и класификовано тачније. Јер је гњев оно што је афект у афекту, порок у пороку, оно што је заправо отров и зло у љубомори, зависти, итд. (…) Највишу свесност човечју, свесност одговорности, прождире гњев очас, као пламен перце. (…) У гњевноме се стрелица напредовања окреће уназад, и човек се своди на најпримитивније што је човек био.“

Ичинова би у сврху властитог просвјетљења могла да се врати и Сенекиној „Расправи о гњеву“, јер већ на првој страници, у Предговору, стоји и оцјена да је гњев „страст, од свих најружнија и најпомамнија“.

А она својим гњевом показује да је бјешња и од бијесног Висариона Григорјевича Бјелинског. А кад се њен гњев и сујета измијешају, онда није чудо што долази до цијепања личности и излива отрова мржње, недоличног за било кога, посебно за неког ко са свим тим одликама предаје на универзитету.

Дакле, ето читавог низа корисних импута да се Ичинова бар мало дозове, да дође до тектонског смиривања њене екстремне сујете и појаве љепшег погледа на свијет. Живот је један, па зашто га провести у сталним конвулзијама бијеса.
А пошто у свему постоји и ствар мјере, препоручујем побјешњелој професорици да прекинемо даљу полемику, јер смо већ досадили читаоцима портала Ин4с, који има паметнија посла од рекламирања сукоба два професора од прије много година, иако злочини, да утјешим Ичинову, не застаријевају. Тим прије што проблем није између мене и ње, него у сукобу Ичинове са Ичиновом, у духу наслова филма „Крамер против Крамера“.

Дакле, позивам нервозну професорицу да се окрене паметнијим стварима, да не троши енергију на распиривање пожара у сопственој души. Искрено желим да у њеном бизарном погледу на свијет изнађе душевне резерве и поради на оплемењивању властите личности. Желим јој добро здравље, мање фокнеровске буке и бијеса, и све може доћи на своје мјесто. Нико није баш непоправљив, па ни Ичинова, а лично вјерујем у њене духовне потенцијале.

Желећи јој извјестан пут просвјетљења, завршавам полемику, уз напомену да сујета, ерупције бијеса и мржње, и пратећи ефекти, значајно утичу на повећање холестерола и љепоту тена. А дотичној професорици желим дуг живот, добро здравље и да и даље лијепо изгледа.

Прочитајте ЈОШ:

Проф. др Корнелија Ичин у одговору проф. др Драгану Копривицу: „Кукавни људски створ“ је цитат из Достојевског

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: