Континурано стварати услове за позиционирање креативности као покретача развоја друштва кроз институционалне оквире

На развоју креативности и стварању услова за њено позиционирање као покретача развоја друштва потребно је континуирано радити кроз институционалне оквире, јер се економски раст може развијати помоћу различитих иновација и креативних идеја.

То је закључено на првој Националној конференцији о креативности под називом “Вријеме креативности” одржана је од 27. и 28. јануара у Котору. Организатор конференције било је Министарство културе и медија, у сарадњи са Министарством науке и технолошког развоја и Министарством економског развоја и туризма, уз подршку УНДП у оквиру програма “Креативна Црна Гора – економска валоризација и креативне индустрије”.

У склопу дводневног програма реализована су два уводна излагања, пет панел дискусија, три округла стола, десет презентација, радионица и модна ревија.

Панел дискусије отвориле су теме из области економије, туризма, културне баштине и креативних индустрија.

На првом панелу под називом “Креативна економија, илузија или будућност Црне Горе?” учествовали су: проф. др Христина Микић, Факултет за менаџмент, Универзитет Метрополитан, Срђан Вукчевић, Блуе Цоацх, Милош Вуковић, Фиделитy Цонсултинг, Велиша Стаматовић, ХР Партнерс и Милутин Павићевић, Алицорн.

Говорећи о креативности са аспекта економије, на панелу је закључено да се економски раст може развијати помоћу различитих иновација и креативних идеја у данашњој индустрији, те да се креативна економија као процес и даље треба интензивирати како би могла оспособити нове генерације да критички и креативно размишљају, како би се стварале иновативне бизнис идеје у пољу креативне економије у циљу повећања добити и јачања тренутне индустрије.

На панелу “Шта су то креативни градови и како се постаје креативни град?” говорили су проф. др Ђорђе Кривокапић, Факултет организационих наука, Роберт Чобан, Цолор Пресс Гроуп, Иван Станковић, Цоммунис, др Предраг Зеновић, Хуманистичке студије, УДГ и Душан Каличанин, координатор пројекта ЕПК Будва-Бока 2028.

Закључак овог панела јесте да добијање титуле Европска пријестоница културе пружа прилику градовима да унаприједе свој имиџ, истакну се на мапи свијета, промовишу одрживи туризам и преиспитују свој развој кроз културу. Сам назив Европска пријестоница културе има дугорочан утицај, не само на културу, већ и на друштвени и економски аспект, како за град тако и за регион.

Дискутујући на тему “Креативност – нови стратешки партнер туризма”, гдје су панелисти били Велибор Золак, АМЦ Цоммуницатионс, проф. др Раде Ратковић, Факултет за бизнис и туризам, Универзитет Адриатик, Бранко Дики Кажанегра, Адриа ДМЦ, Игор Мајер, Мултиспорт Академија Мајер и Александар Драгићевић, угоститељ, усаглашено је да туризам јесте једна од највећих глобалних индустријских грана, те да поред теоријске, мора садржати и адекватне подлоге за сложене односе креативности, иновација и развоја туризма. Туризам је неопходно у континуитету развијати, трансформисати и прилагодити свим промјенама које савремено доба доноси, што креативност и иновације чини интегралним и виталним концептима у његовом развоју.

Једна од локација на којој се реализовао једна дио програма био је Креативни хаб – Стари затвор, а говорећи о њему на панелу “Креативни хаб Котор – како даље?” истакнуто је да је афирмација оваквих локација неопходна за посредовање у усавршавању предузетничких вјештина, резиденцијалним и специјализованим програмима обуке и оспособљавања дјелатника за рад у културним и креативним индустријама, у циљу омогућавања већег степена кластерског повезивања, подстицања успостављања иновационих система, технолошких иновација и предузетништва у културним и креативним индустријама и повезаним дјелатностима. На панелу су говорили: Биљана Глигорић, Еxпедитио, Мета Штулар, Рог Центре Цреативе Хуб, Мирјана Радуловић, Друштвени центар Ројц, Ненад Стојановић, ДЕЛИ – простор за креативно деловање и Ђорђије Бркуљан, Технополис – Иновационо предузетнички центар.

Панел дискусија “Креативна класа је већ стигла у Црну Гору” на којој су учествовали Виктор Вароши, КоторАрт, Данијела Старовић, креативни и арт директор, Гојко Беркуљан, филмски и телевизијски редитељ и главни продуцент РТЦГ, Сања Голубовић, главна уредница магазина Цаффе Монтенегро и Евгениy Аксенов, Смарт Сигнал, донијела је закључак да су креативност, њен развој и стварање услова за позиционирање креативности као покретача развоја друштва једне од кључних тачака на којима треба континуирано радити кроз институционалне оквире како би се њен концепт афирмисао на најадекватнији начин кроз све друштвене феномене.

У дијелу посвећеном презентацијама достигнућа из различитих дјелатности, публика је имала прилику да види и чује: Игора Мајера, “Мултиспорт Академија Маyер”, Виолету Ђерковић, “Пројекат Културних станица Нови Сад”, Весну Латиновић, “Фестивал савремене уметности Дунавски дијалози”, Марију Вујовић и Ивана Кујунџића, “Мамула Исланд Хотел”, Сару Мандић, менаџерку културе и медија, развоја и продукције, “КоторАрт”, Давора Буињца и Марка Маршичевића, “Љубљана, креативни град”, Ивана Станковића, “Има ли чојства у креативности?” и Дарка Савељића, “Фарма магараца Мартинићи”.

Проф. др Ненад Вујадиновић, предавач на Факултету умјетности Универзитета Доња Горица одржао је интерактивну радионицу “Технике креативности” на којој је указао на практичне методе и технике које се могу употријебити како би се остварили задати циљеви и побољшало пословање.

Дводневни програм завршен је презентацијом и модном ревијом брендова КОКОРО дизајнерке Андријане Тадић и АККА дизајнерке Александре Џаковић.

Награда за креативност биће додјељена у наредном периоду подсредством Јавног позива за достављање приједлога, о којима ће одлучивати Комисија коју ће чинити најреферентнији стручњаци у овој области.

Министарство културе и медија ће радити на евалуацији резултата постигнутих на Националној конференцији, који ће бити презентовани на дигиталним платфорама МКМ, а резиме дводневне конференције и њених резултата биће обухваћен публикацијом која ће бити представљена у наредном периоду.

Конференција је окупила преко 50 панелиста и презентера, које су чинили креативци, менаџери и експерти из најразличитијих дјелатности – економија, туризам, наука, образовање, креативне индустрије и друге, који су са аспеката своје дјелатности говорили на тему креативности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: