Црној Гори је потребна Привредна комора као поуздан сервис, а не као нетранспарентна рекеташка организација која, на неуставан начин, наплаћује годишње чланарине свим привредним субјектима, казао је на данашњој прес-конференцији потпредсједник покрета УРА Милош Конатар.
Он је истакао да ће посланици Грађанског покрета УРА, заједно са својим опозиционим колегама, Уставном суду поднијети предлог за оцјену уставности Статута и Одлуке о чланском доприносу Привредне Коморе Црне Горе.
„Привредној комори су неопходне реформе, јер од овакве Коморе, осим малог броја људи који су интересно везани, ни грађани ни привредни субјекти у Црној Гори немају апсолутно никакве користи. Иако 99% регистрованих привредних субјеката никада нису имали било какву директну нити индиректну корист од чланства у Привредној комори, они су супротно Уставу – приморани да буду чланови и по основу тога плаћају чланарину”, истакао је Конатар.
Он наводи да “Привредна комора мора бити ефикасна, транспарентна и функционална организација, која ради у корист свих привредних субјеката и која се финансира у складу са Уставом и законима”. Конатар такође истиче да нам је потребна “Привредна комора у којој ће црногорски привредници са задовољством и добровољно долазити и која ће представљати истинску подршку и сервис привредним субјектима”.
“Нажалост, у овом тренутку Привредна комора представља једну нефункционалну и паразитску организацију која живи на рачун предузетника и привредних друштава који су супротно Уставу приморани, без права избора, да буду чланови и плаћају чланарину. Црна Гора се сада више него икада мора домаћински односити према новцу. Какву корист данас имају привредници од ове и овакве Привредне коморе? Да ли привредници и грађани имају корист од скупог возног парка руководства Коморе? Или од потпуно непродуктивних службених путовања?”, упитао је Конатар.
Он је указао на степен затворености тог удружења, о чему најбоље свједочи члан 24 Статута Привредне коморе, којим је предвиђено да “предсједник Коморе предлаже чланове Управног одбора, док предсједника Комора – бира управни одбор”.
“Камо среће да се новац који су привредни субјекти платили Привредној комори усмерио у фонд за таленте или младе истраживаче и научнике. Умјесто улагања у развој, црногорски привредници финансирају један трули и превазидјени систем по ком нажалост функционише Привредна комора данас. Вријеме је да се то промијени и умјесто бацања пара, да Црна Гора почне улагати у знање и будућност”, закључио је Конатар.
Зашто је чланство у Привредној комори – неуставно?
Конатар је такође истакао следеће чињенице: „Чланом 2 Статута ПКЦГ прописано је: ‘Чланство у Комори стиче се даном уписа у регистар привредних субјеката.’ Дакле, ово обавезно чланство се намеће Статутом, као интерним актом ПКЦГ, док се у Закону о ПКЦГ уопште не предвиђа начин на који привредна друштва на територији Црне Горе постају чланови Привредне коморе. На овај начин се директно крше члан 16 став 1 и члан 24 Устава, који онемогућавају ограничавање људских права и слобода, односно наметање ограничења одређеног права (као што је обавеза чланства у ПКЦГ) Статутом као актом нижим од закона.
Како је казао, на овај начин је прекршен и члан 53 Устава, који је у ставу 2 експлицитан: „нико се не може присилити да буде члан неког удружења“.
„Иста гаранција је записана и у члану 11 Европске конвенције за заштиту људских права и слобода. Такође, прописивање обавезног чланства на основу Статута Привредне коморе се на основу праксе Уставног суда сматра супротним начелу подјеле власти из члана 11 став 1, 2, 3 и 4 Устава. Наиме, из Устава произилази да се само законом може уредити начин остваривања овог права, а не да се уређивање тог права преноси на надлежност другим субјектима, у овом случају Привредној комори. На овај начин је прекршено начело законитости из члана 145 Устава“, казао је он и додао:
„Из свега наведеног произилази да спорни члан 2 Статута Привредне коморе није у складу са Уставом, јер дефинише обавезно чланство на начин супротан:
– овлашћењу за утврђивањем питања ограничења људских права из члана 16 став 1 и члана 24 Устава;
– слободи удруживања из члана 53 став 2 Устава;
– начелу законитости из члана 145 Устава;
– начелу подјеле власти из члана 11 став 1, 2, 3 и 4 Устава.
Зашто је Одлука о утврђивању чланског доприноса за Привредну комору неуставна?
Конатар истиче: „Устав у члану 142 став 3 је експлицитан: ‘Порези и друге дажбине се могу уводити само законом.’ Анализа правне природе ‘чланског доприноса’ несумњиво наводи на закључак да је ријеч о фискалном облику који је практично идентичан са доприносима за социјално осигурање и као такав се смије уводити искључиво на основу закона. За разлику од доприноса за социјално осигурање, ‘члански допринос’ није регулисан Законом о Привредној комори већ општим актима ниже правне природе (Статут и Одлука о утврђивању чланског доприноса).“
Путем спорне Одлуке, наглашава потпредсједник ГП УРА, Привредна комора је уредила материју која је искључиво у надлежности законодавца, чиме је прекршен:
– члан 16 став 1 у вези са чланом 24 Устава којима је предвиђено да се људска права могу ограничити искључиво на основу закона;
– члан 142 став 3 који прописује да само закон може бити извор пореске обавезе;
– члан 145 Устава по питању начела законитости:
– члан 11 став 1, 2, 3 и 4 Устава када је у питању начело подјеле власти.
Конатар закључује да на основу претходно наведеног произилази да спорно прописивање из Одлуке о утврђивању основице и стопе за обрачун чланског доприноса за Привредну комору Црне Горе за 2017. годину није у сагласности са Уставом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
