Конатар: Нова задуживања расипничке Владе омча око врата нашим потомцима

Приједлог Владе за ребалансом бужета и новим задуживањем до 500 милиона евра код иностраних финансијских кредитних кућа представља зачарани круг задуживања за економију Црне Горе и додатно увећава јавни дуг наше земље који је и сада енормно велик, што су и упозорења у извјештајима о стању наше економије, оцијенио је данас потпредсједник Грађанског покрета УРА Милош Конатар.

Он истиче да је још алармантнија чињеница да ће се новац за који ћемо се додатно задужити трошити наредне године за стара дуговања која стижу на наплату, па чак и дуговања везана за љекове, што како каже додатно усложњава алармантну економску политику коју води Влада Црне Горе.

Конатар подсјећа да је УРА у ранијем периоду предлагала мораторијум на даље задуживање државе за финансирање текуће потрошње.

“Ми смо тада као партија изашли са приједлогом да нам је неопходан друштвени консензус да се држава више не смије задуживати, осим за капиталне инфраструктурне пројекте. Ми данас видимо да се држава задужује да би вратила стара дуговања. Осим тога што трошимо паре које немамо, оно што је забрињавајуће јесте да Влада узима нове кредите како би враћала старе дугове”, указује он.

Прецизности ради, појашњава потпредсједник УРА-е, у овом случају није ријеч о рефинансирању старих неповољних кредита са високом каматом и њиховом замјеном повољнијим кредитима.

“Овдје је ријеч о немогућности Владе да плати дуг по основу доспјелих мјеница, што значи да ћемо платити и неповољну тј. високу камату која је већ обрачуната, али и нову камату на најављено задужење од 500 милиона еура. А свако ново задуживање је оков о врату будућих генерација Црне Горе”, поручио је.

Ради једноставнијег појашњења, Конатар истиче, да узимање нових кредита за враћање старих дугова се у економској теорији и пракси (па и у оној кућној) назива улазак у „зачарани круг задуживања”.

Додаје да све статистике за претходну годину указују да црногорска економија опада у односу на оне у окружењу а забрињава, како каже, и све мање страних директних инвестиција што такође показују истраживања са међународних адреса.

Конатар износи и податак по којем је јавни дуг Црне Горе 2006. године био 700 милиона евра а 2018. године он износи 3,5 милијарди евра и закључује да је то јасан податак о расипничкој економији Владе Црне Горе.

У сусрет банкроту: Влада узима пола милијарде за дугове који стижу 2020.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: