• Насловна
• Политика
• Топ 0

Коначно створени услови да се забрани рад ДПС-а!

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

фото: Вијести

Специјално државно тужилаштво Црне Горе, уз подршку Специјалног полицијског одјељења и Управе полиције, покренуло је велику истрагу против групе за коју тврди да ју је организовао бизнисмен Александар Мијајловић. Према оптужбама, група је дјеловала кроз механизме утицаја у полицији, тајним службама, тужилаштву и медијима, с циљем да уруши систем безбједности државе, утиче на јавно мњење, прикупља и користи тајне и повјерљиве податке, те да води криминалне активности попут шверца цигарета. Међу члановима групе наводе се Александар “Ацо” Мијајловић — сматран организатором групе, Андријана Настић — виша државна тужитељка, сестра од стрица Мијајловића, којој је одузет пасош и забрањен излазак из Подгорице, Милован Павићевић — бивши високи полицијски функционер, Драго Спичановић — бивши официр полиције/тајне службе, Владан Лазовић — полицајац, наводно повезан са операцијама групе као и Предраг Бошковић — бивши министар одбране.

Након спровођења ове акције у јавност су доспјеле бројне преписке између чланова групе, нарочито Мијајловића и Спичановића, које су дале драгоцјене увиде у црногорску „јавну тајну“ – Црна Гора је створена да буде приватна држава привилеговане групе грађана, опстала на крвавом новцу и системском урушавању институција и деценијској дискриминацији свих политичких и идеолошких неистомишљеника, у првом реду српског народа у Црној Гори.

Ова акција наставак је хапшења „ударних песница“ бившег режима који се повезују са шверцом наркотика и цигарета, крађама државног буџета, незаконитим приватизацијама, злоупотребом службеног положаја, спровођењем нелегалних изборних активности, стварањем криминалних организација и сл. Подсјетимо, међу њима су прваци безбједоносног и судског система попут бивше предсједнице врховног суда Весне Меденице и бившег предсједника Привредног суда Блажа Јованића.

У Истражном затвору у Спужу се налази Миливоје Катнић, бивши главни специјални тужилац као и Веселин Вељовић дугогодишњи директор Управе полиције и савјетник бившег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Један од оних који се води поступак је и Дејан Перуничић, бивши директор Агенције за националну безбједност као и бивши помоћник Управе полиције Зоран Лазовић и његов син полицијац/АНБ Петар Лазовић. 

Славољуб (Миго) Стијеповић, бивши градоначелник Подгорице, у предмету „Коверта“ био је оптужен за прање новца, а бивши министар одбране Предраг Бошковић обухваћен је најновијом наредбом о спровођењу истраге СДТ-а али и у афери „Станови“. Ово су само нека имена блиска режиму Демократске партије социјалиста, а против многих су покренута суђена због афера у којима су учествовали, рецимо против 12 високих функционера Владе Душка Марковића (Предраг Бошковић, Будимир Шегрт, Суад Нумановић, Сања Влаховић, Иван Брајовић, Дражен Миличковић, Дамир Шеховић, Драгичa Секулић, Осман Нурковић, Сузана Прибиловић, Јелена Радоњић, Александар Јовићевић). Поступак је у току ипротив бивших министара пољопривреде Петра Ивановића и Будимира Мугоше.

Суђење је у току и против бившег замјеника ГСТ Саше Чађеновића и дугогодогишњег службеника АНБ/Управа полиције) Душка Голубовића.

Подсјетимо, бивши високи функционер ДПС-а и предсједник Државне заједнице Србија и Црна Гора Светозар Маровић признао је 2017. године све за шта га је теретило црногорско Специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала у вези са незаконитим пословима у општини Будва, признавши да је шеф криминалне групе чије је дјеловање било засновано на правилима унутрашње контроле и дисциплине чланова, а у томе су коришћене пословне структуре будванске општине у којим су припадници групе били руководиоци или су обављали друге службене дужности. Криминална група је злоупотребом службеног положаја у разним малверзацијама у домену продаје општинског и државног земљишта и у грађевинским пословима оштетила општину Будва за више милиона евра.

ДПС најављује да ће одговорити „свим средствима“

У препискама које су ових дана најактуелније и најсвјежије помињу се бројна кривична дјела која су спроводили припадници ОКГ Мијајловића а у корист тадашњег режима ДПС: од тога како су противправно лишавали слободе грађане, користили тајне податке за застрашивање и уцјењивање грађана, намјештања батина и фингираних судских процеса, ширења међунационалне и међуетничке мржње користећи све ресурсе институција државе до ликовања над болешћу црквених великодостојника и испаљивању рафала на литијаше… Подсјетимо, функционер ДПС-а Јевто Ераковић је као тадашњи директор Клиничког центра одавао податке о здравственом стању блаженопочившег митрополита Амфилохија на шта је члан те ОКГ Бошковић одговорио са „за муштулук би позлатио“.

Све наведено је изазвало жестоки отпор Демократске партије социјалиста који су серијом саопштења покушали да утичу првенствено на СДТ Владимира Нововића, а затим пријетњама и уцјенама стварали атмосферу страха и ширили мржњу. Доказ за то су и изјаве портпарола ДПС-а Милоша Николића којим је бранио партијског колегу Пеђу Бошковића и упућивао на познанство и наводне разговоре које је водио са Нововићем, али и саопштења у којима тврде да ће због оптужница „одговорити свим средствима„. Шта то подразумијева? Можда реализовање пријетњи почасног предсједника ДПС-а Мила Ђукановића о „хајдучкој одбрани из шуме“ која је увијек – зна се – оружана побуна? Из судница су и вечерас изашли на улице Пљеваља покушавши да направе митинг на који се мало ко одазвао. Зли језици би рекли да је то јер су по затворима, док се „обични чланови“ дистанцирају прелажењем у друге партије, а остају екстремистичке групе задојене мржњом, антисрпством, богобораштвом и неизоставно – организованим криминалом. Јер, иза система бившег режима остало је 719 убијених и два највећа криминална клана на Балкану.

Ево када је зрело за забрану рада политичких организација

Ако би се доказало да је ДПС систематски злоупотребљавао институције (правосуђе, полицију, медије, изборе), спрјечавао политичку конкуренцију и користио државне ресурсе за одржање на власти – то би се могло тумачити као угрожавање демократског поретка, јер партија фактички онемогућава слободне и фер изборе а што је прописано чланом 54 Устава Црне Горе („дјеловање против демократског поретка“).

Бројни су докази да је ДПС користио државне службенике, јавна предузећа и буџетска средства за кампање, спроводио “партијско запошљавање” (тзв. “партијски кључ”), и куповао лојалност бирача кроз запошљавање, социјалну помоћ или притиске. То би представљало злоупотребу власти ради поткопавања демократских избора, што се у многим државама сматра довољним основом за забрану партије или ограничење њеног дјеловања.

Због веза са организованим криминалом и заробљавањем институција ради заштите партијских интереса, ДПС је фактички дјеловао као инструмент организованог криминала, што је основ за забрану по међународним стандардима (нпр. Венецијанска комисија – политичка партија не може бити средство криминалне групе).

Оптужбе о незаконитом финансирању из иностранства или договорима са страним интересима спадале би у категорију дјеловања “против суверенитета и независности државе”. То би био додатни основ за забрану према члану 54 Устава и стандардима Европског суда за људска права (слично као код случаја партија које сарађују са непријатељским режимима).

Оно што је доказано је и систематско кршење људских права и притисци: ДПС је вршио политичке притиске на запослене у јавном сектору, дискриминисао грађане по политичкој основи и злоупотребљавао полицију и тужилаштво да би прогонио противнике. То би представљало угрожавање основних грађанских права и слобода, што би спадало под основ за забрану политичке организације која системски крши људска права.

Због свега наведеног оправдано је питати: гдје је запело?

Док су били опозиција, данашњи носиоци власти готово свакодневно су позивали на забрану ДПС-а, тврдећи да је та партија симбол корупције, криминала и заробљене државе. Тада су захтијевали “чишћење система” и процесуирање свих који су, како су говорили, “уништавали Црну Гору изнутра”.

Дакле, ако је Демократска партија социјалиста деценијама кршила домаће и међународне законе и конвенције (нпр. Устав Црне Горе, члан 55 и каталог уставних права; Закон о политичким партијама, члан 5; Закон о Уставном суду (одредбе о забрани рада политичке партије, нпр. члан 91); Закон о забрани дискриминације; Кривични законик Црне Горе — члан 182, 184–185, 225, 416; Закон о унутрашњим пословима (Закон о полицији) — одредбе о политичкој неутралности; Закон о Државном тужилаштву — начела законитости и независности; Закон о Агенцији за националну безбједност — надлежности и ограничења у складу са правима; Европска конвенција о људским правима — члан 10, 11, 13, 14 и Протокол бр. 1, члан 3; Међународни пакт о грађанским и политичким правима — члан 19, 22, 25, 26 и члан 5(1); Конвенција УН против корупције; Кривичноправна конвенција Савјета Европе о корупцији (ETS 173)) и тиме испунила услове за забрану рада – зашто та иницијатива још увијек није покренута и упућена надлежним органима? Зашто појединци и партије које су гласно заговарале став да је ДПС организована криминална група, доказима поткријепљивали тај наратив и најављивали законски обрачун са њима – данас ћуте?

Или је од ступања на власт ДПС престао да буде ОКГ, а афере за које се за њих везују су застареле? Каква се порука тиме шаље грађинима, активистима и медијима који су остали на истом курсу и данас траже правду? 

Подсјећања ради, неке од тих „застарјелих“ афера су Дуванска афера, Афера Телеком, Афера Можура, Афера Лименка, Афера Коверта, Афера Снимак, Афера Терен те не препознаје, Афера Рамада, Афера Абу Даби фонд, Афера Будва, Афера Завала, Афера ТQ Плаза, Афера Пријевор, Афера Авала, Афера Приморка, Афера Прва банка, Афера Станови, Афера Кредитни фонд, Афера Комбинат алуминијума Подгорица (КАП), Афера А2А, Афера Боксити, Афера Мељине, Афера Заборавњена петља, Афера Грахово, Афера Сателит, Афера Респиратор, Афера Прислушкивање, Афера Уништавање документације, Афера Водовод Подгорица, Афера Приватизација Жељезаре Никшић, Афера Бродоградилиште Бијела, Афера Лука Бар, Афера Приватизација хотела Ас, Афера Вардар, Афера Клап, Афера Трстено, Афера Агенција за инвестиције, Афера Атлас, Афера Еурофонд…

Зато би Врховно државно тужилаштво требало да наложи надлежном тужилаштву да испита постоји ли законски основ за брисање ДПС-а из регистра политичких партија, односно забрану дјеловања те организоване криминалне групе, уколико се сумње потврде. А ако ВДТ не покаже спремност да поступи по закону, онда је на парламентарној већини да преузме одговорност и донесе прописе који ће јасно поручити — за криминал не смије бити мјеста у институцијама Црне Горе.

Прочитајте ЈОШ:

Жртве бруталног прогона у режији Мијајловића и Спичановића за ИН4С: Свједоче о пребијањима, пријетњама и полицијском терору!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: