Комнен Бећировић: НАТО агресија против Срба била је и рат против Христа
1 min read
Комнен Бећировић на скупу посвећеном украјинској кризи (Културни центар Русије у Паризу, јесен 2014)
Пише: Комнен Бећировић
Свјетска повијест пуна је злочина, као што је пуна добрих дјела, али злочин у који је загазио НАТО против српског народа 24. марта 1999, превазилази све злочине које познаје људска историја. Ратовала су царства против царстава, народи против народа, али до тада није било случаја под небесима да се једна коалиција од око двадесет држава – бројећи близу милијарду људи и располажући неограниченим материјалним, војним, дипломатским и медијским ресурсима – обори на један народ бројећи свега пет шест-милиона људи! И то, упркос чињеници да се тај народ налазио у легитимној самоодбрани, и да није учинио ни најмањег зла ни једној од држава зликовачке алијансе која је, по цијену уморства цијелог српског народа, хтјела да му отме најсветији дио његовог географског, историјског, земаљског и небеског простора, Косово, и да га даде на поклон његовим вјековним душманима, Шиптарима.
Током седамдесет осам дана и ноћи, бијеснио најстрашнији пакао над српским народом: бeзбројна јата смртоносних птичурина закривала су прољећна небеса, сијући смрт и разарања, убијајући и рањавајући хиљаде људи, рушећи им домове, установе, болнице, школе, медијске куће, фабрике, мостове, храмове, националне паркове, возове у кретању, загађујући природу отровним материјама… Истовремено је са тутњавом мотора и грмљавином експлозија, поднебесје испуњавала најбесомучнија пропаганда из медијских пећина загађујући душе отровом лажи, као оптужбама да су Србе криви, не само за сва зла несрећне Југославије, него малтене и за сва зла свијета. Никад до тада није свијетом буктала толика мржња нити се орила толика галама већ самим тиме што нијесу постајала тако моћна средства саобраћања, као ни средства разарања. Стога су од стране озвијерених злом опијених хуманиста призивана свакаква кажњавања Срба, на примјер да их треба бомбардовати све док се не одбаце у камено доба, како је дословно штектао гласноговрник проклете алијансе Џими Шеј из њене јазбине у Бриселу, што баш ових дана, после Париза јесенас, испашта зло које су мудре вође Запада, након Србије и Босне, подњивиле у Либији, у Ираку и Сирији. Ко сије вјетар, жање олују, каже француска пословица.
Таквом су чудовишном оргијом, заиста до тада невиђеном под капом небеском, хуманисти и демократи Запада прослављали крај Другог и почетак Трећег миленијума нашег Господа Исуса Христа! Стога је недовољно рећи, без обзира колике је страхоте НАТО починио над Србима, да је то био рат само против њих, јер је био такође рат против Христа, против правде, истине и морала, против културе и цивилизације, против историје и природе па и чак против васионе, или бар оног њеног дијела у коме на планети земљи човјечанство обитава. Рат против Христа, јер је убијан један невини народ који је вјековима живио, постајао и опстајао у Христу и јер су рушени Христови храмови који су исти мах били споменици цивилизације; рат против правде, истине и морала, јер заснован на неправди, неистини и супротно свим етичким мјерилима већ самим тим што је наводно хришћански Запад водио рат против Срба да заштити отпаднике од хришћанства, и што су апокалипсу над Србима предводиле особе тако високог морала као што су скандалозни Клинтон и стара блудница Олбрајтова; рат против историје, будући да су од стране западних моћника били тотално игнорисани историјски корјени сукоба између Срба и Албанаца, наиме да су се ови насилно докопали Косова у сјенци и служби разних освајача и ропских режима, турско-феудалног, италијанско-фашистичког и титоистичкo-комунистичког; рат против природе, јер су ваздух, земља, биљке и воде затроваване осиромашеним уранијумом и другим токсичним материјама, а тиме и живот предаван вјечном проклетству; рат против васионе, јер су десетинама хиљада летова НАТО ескадрила током скоро три мјесеца над Балканом рањена вјечна небеса тиме што је раздрт и разбуцан озонски омотач око земље који штити живи свијет од ултрaљубичaстих сунчевих зрака…
Такве су размјере НАТО злочина почињеног прољећа 1999. над Србима, злочина који не треба ни заборавити ни опростити, па све да живимо, не само један тренутни људски вијек или оно што нам је од њега још остало, већ хиљаду година! Злочина који треба покољењима разобличавати од стране људи од савјести и истине, иако би био потребан геније Дантеа или Достојевског па да одговарајуће одслика тај пакао. Ипак се уздам у српски геније, мада је доста затајио у протеклих седамнаест година, да ће то учинити и нову Косовску епопеју васељенских размјера саздати како српска жртва, правда и истина, српско страдање и мучеништво не би остали узалудни, већ сјали попут Господњег, вјековима.
Париз, 24. марта 2016.
Извор: Стање ствари
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
