“Комитска љубав” у доба короне: “Наполеонов комплекс” и пожари у срцу!
1 min read
Пожар у Котору, прексиноћ
Пише: Коста Ненезић
И овај Тринаести јул 2020. је протекао са субјективним осјећајем од 12. априла 1941. Казаљке на инструмент таблама за гориво су као 21-ог маја, опет прешле половину и отишле удесно.
Црвена застава је привремено угасила црвену лампицу, а Никшићко поље је постало резонантна кутија оних који прекомјерном количином децибела желе надомјестити своју малобројност. Тако је у психологији ниског човјека. Неријетко је то галамџија са дубоким баритоном који своју ситну визуелну појаву амортизује аудитивном.
У психоанализи су то назвали: „Наполеонов комплекс“. Синдром који није сасвим занемарљив јер се манифестује патолошким поривом да се ураде „велике ствари“.
А када ни бука није довољна да се покаже присутност у друштву, а у џепу се нађе пиротехника, фортификациони комплекс Сан Ђовани се претвара у Сан Карбонари. Но, ниско растиње, по који четинар и камени бедеми под заштитом УНЕСКО-а, су таличне околности, несрећног догађаја, иначе би од монументалног утврђења остали „само дугмићи“. Срећа је и што су границе херметички конзервиране са Србијом, у противном би се појавио импортовани пироман српско-руског поријекла са амбицијом да пријестоницу Боке врати у наручје Русије, као почетком 19. вијека.
Некада је Титова слика спашавала нелегално изграђене куће од лопате грађевинске инспекције, а данас државна застава и зелени барјак који носи несрећни назив: „гаетуша“ представљају имунитет од одговорности за било које кривично дјело, па и за: “Изазивање опште опасности”.
„Ми смо је створили, ми је можемо и запалити“- изусти човјек средњих година за државу која баштини хиљадугодишњу државну традицију, а посредно и за град који има вјекова колико дјевојка година у Галијиној пјесми. Уље на ватру долио је предсједник општине који у ватреној стихији изнад монументалних здања Старог града не види ништа спорно, већ проницљиво осјећа високу температуру пламена у срцима пиромана, на један метафоричан начин.
Nenezicu, sta si novo rekao?
Одличан текст г. Ненезићу. Овако глупо понашање надлежних у Котору нисмо видјели од кад Боком ходамо, а на њеним понтама користимо благодати живота у најљепшем заливу на свијету. Свака будала је могла претпоставити да може доћи до пожара у вјетровитиј ноћи. Зато су литије Божији дар који својом узвишеноћу, мирноћом, масовношћу вјерног народа, порукама које шаљу, лијек за пожаре које би неке будале у 21. вијеку да запале у Европи, Медитерану (колијевци цивилизација), на очиглед НАТО-а, у који со усисани не својом вољом. Издржимо још мало. Само мирно и без насиједања на провокације. Слога биће пораз врагу.