Колонијална свест

Пише: Слободан Милић

Енглезима је изгледа добродошло терористичко убиство руског амбасадора у Турској. Терориста је нико други, замислите, до отелотворени Гаврило Принцип. То се изговара у име народа који је побио милионе других народа по свету ради отимачине и пљачке. Народ који је опљачкао од златне кашике за кафу до дијаманата који се краси њихова краљица, синоним за колонијализам и пљачку. То су потомци људи који су убијали за амфору уља, вина, зачимна или комад злата.

Ко има колонијалну свет не може имати другачију свест о другом човеку, о својем ближњем.

Све исто је, ближи или даљи, када треба да се опљачка и претвори у роба, може и робу. Јагма за богатством нема ни душу ни срце.

Да подсетим данашњи колонијални ум шта је о њему писао Монтењ у 16. веку: „Осим оружја, наша је главна снага лежала у нашем НЕПОШТЕЊУ, нашој ЛИЦЕМЕРНОСТИ… Ко је икада ставио тако високо вредност трговине и лихварења.“

Монтењ је ово, рекосмо писао у 16. веку. Данас тече двадесет први и ове речи звуче трагично, како да су изговорене јуче.

Мало даље каже: „…. католици и протестанти су иста багра, да је тешко веровати да имају различита мишљења“.

Но вратимо се опет Гаврилу Принципу. Као да Запад бира свечеве, на Никољдан, бизарно, примитивно, огавно, упоредише левичара и борца за слободу, против колинијалног и полуфеудалног система, са атентатором на руског амбасадора.

Надали су се, а то значи да су они припремили атентат, да ће Путин одмах, без размишљања послати ракете на Турску,

Из овога се види да још не знају или не желе, ко је Владимир Владимирович Путин.

Путин не жели да буде роб.

Данас, свакоме иоле свесном изгледају као јадови.

Морам овде да цитирам једног Француза. Ла Боезис каже: “ А човек по природи није роб, он то постаје присилом, а остаје из навике коју одржава читав систем превара, а нарочито религија“.

Сведоци смо, да у колонијални ум никада није био овако пробуђен и увек спреман за борбу као у задњих пола века. То је незамисливо и невероватно колико је извршено пучева, државних удара, обојених револуција, арапских прољећа. Атомских удара и војних интервнеција било је безброј.

Колонијални ум не трпи борбу за слободу, слободну и независну земљу, а крвнички мрзе слободарски дух свих народа, посебно Срба и Руса.

Напади на Гаврила Принципа нису усмерени само од политичара већ и од историчара. Како и не би кад је Гаврило дигао први руку на колонизатора и окупатора. Уосталом, шта је Фердинанд тражио у Сарајеву, осим метка. Тражио је ђавола и нашао га је. Господо, колонијалног ума, упамтите да Принцип није само српски национални херој, он је и чешки и пољски. Свих Словена и оних народа коме је слобода најпреча ствар. Једино Хрвати желе да су робови.

Принцип није хтео да буде роб.

Ганди није хтео да буде роб.

Кастро није хтео да буде роб.

Само данашњи Новоцрногорци желе да буду робови.

На примеру Срба и Кубанаца може да се види колико је јак слободарски ген, колико кошта и колико се цени слобода.

Кастро је у срцу велике Америке извојевао величанствену слободу и одржао је.

Србу су бацили на колена Турску и Аустрију. Херојски су устали против Хитлерове Немачке, најјаче ратне машинерије.

Ако смо у нечему истрајни и први међу народима то је борба за слободу. Увек се сетим, кад је реч о слободи, а Његошево дело је „борба непрестана“ за слободу, његових светих стихова:

„Вук на овцу своје право има,
Ка тиранин на слаба човека,
али иде гром из ведра неба за издајника и за слуге,
Ал тирјанству стати ногом за врат
Девести га познанију права,
То је људска дужност најсветија.

Господо колонијалног ума и свести, добро би било да се мало вратите Шекспиру, да улијете мало свеже воде у ту вашу бару.

На крају, једино са ким Гаврила можете да упарите је ваш миљеник, Владимир Путин. Додуше, Путин је жив и још није запуцао. Зато бјежите од његових граница што даље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: