Колико год се додворавали Западу, резултата нема: Вјоса Османи опет у сузама пред Бриселом
Предсједница привремених приштинских институција Вјоса Османи још једном је демонстрирала политички рефлекс који већ годинама карактерише самопроглашено Косово – дубоко укоријењену сервилност према Западу, праћену непрестаним јадиковањем да их Европа не примјећује довољно и не „награђује“ довољно брзо.
Османи се у интервјуу за Политико пожалила како Брисел не види колико се Приштина „труди“, па иако се, како каже, не окрећу „злонамјерним силама попут Русије, Кине и Ирана које су троугао зла“, резултат изостаје.
И тако смо добили још једно саопштење које почиње популистичком самохвалом, а завршава сузама над судбином „најпроевропскијег народа на Балкану“.
„Али истовремено, не осјећамо да је овај проевропски приступ и чињеница да смо 100 одсто усклађени са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ уопште примјећен или вреднован… Ипак, на нашем путу европских интеграција смо блокирани“, жали се Османи, као да је ријеч о земљи која је направила револуционарне искораке, а не о мјесту где се владавина права своди на политичке прогоне, једностране акције и систематско гажење основних права Срба.
Да апсурд буде потпун, Османи се нада да ће „Њемачка да погура процес“, па уз патетичну драматургију додаје:
„Ми не тражимо милостињу. Не тражимо пречице. Тражимо поштовање за посао који радимо.“
Проблем је, међутим, очигледан: тзв. Косово је више од двије деценије уложило све своје политичке капацитете у једну једину стратегију — беспоговорну послушност Вашингтону и Бриселу.
У Приштини се у центру града поноси уздиже статуа Била Клинтона, један од најпластичнијих симбола те сервилности. Држава која себи у сред главног булевара постави споменик туђем предсједнику показује не партнерство, већ подаништво.
Нама ћете клечати и молити.Распад вам следи.Крв наше браће биће вам наплаћена мил8м или силом.
Свима им се П..Е..М на главу!