Колбановски: Псеудоцрногорцима сметају Русија, СПЦ и православне светиње

Виктор Колбановски, директор Балканског центра за међународну сарадњу и члан Путинове „Јединствене Русије“ у ауторском тексту поводом све дубље друштвено-политичке кризе у Црној Гори детаљно анализира слојеве руско-црногорских односа двије деценије уназад, али се дотиче и прогона СПЦ, као и покушаја црногорске власти да наметне псеудоцрногорски идентитет. Текст који је објављен на порталу „Eadaily.com“ преносимо у цјелости:

„Они који се баве Балканом добро памте период када је у првој и почетком друге деценије 21. вијека у Москви постојао прећутни политички табу сарадње са црногорском опозицијом и беспоговорна подршка црногорском режиму.

Поглавар режима Мило Ђукановић, треба му одати дужно признање, створио је ефикасан систем политичког лобирања сопствених интереса у највишим руским ешалонима власти и у руском информативном простору. Овај механизам дуго је контролисао монопол на политичку сарадњу са највишим државним руководством Руске Федерације. Уз умилне ријечи о историјским руско-црногорским односима Ђукановић, Милан Роћен и други лобисти нижег ранга уљуљкивали су руске дипломате и политичаре митом о томе да ”од уласка Црне Горе у НАТО пријатељски односи са Русијом неће страдати”. А руске дипломате, увучене у ту парадигму, чиниле су све ”само да не покваре односе (са Ђукановићем)”.

Демонтажа машинерије Ђукановићевог лобија почела је 2012. године, када су на парламентарним изборима у Црној Гори Државна Дума и партија ”Јединствена Русија” подржале лидере опозиционог Демократског фронта. Појавила се потенцијална могућност да се избјегну негативне тенденције, нагомилане због једностраног руског прилаза до и после одвајања Црне Горе од Србије 2006. године.

За то су постојале добре претпоставке, пошто се и владајуће и опозиционе црногорске снаге претежно ослањају на бирачко тијело наклоњено Русији. Без обзира на развој сарадње са опозицијом, Москва је и даље чувала односе са владајућом Демократском партијом социјалиста.

Ипак, демонтиравши ”машинерију” Ђукановићевог лобија, Москва је направила велику грешку пошто није умјесто ње створила сопствену концепцију и механизме рада у неколико праваца са црногорским политичким елитама, грађанским друштвом и медијима.

На крају крајева, с једне стране, Русија није постала саучесник антируске политике званичне Подгорице, али са друге стране, нажалост, није јој пошло за руком да избјегне дубоку кризу у руско-црногорским односима.

Данас Црна Гора пролази кроз период акутне социјално-политичке кризе, која је већ посљедица проитвречности годинама нагомилаваних у друштву. Узмимо само један примјер. Власти дубоко православне Црне Горе недавно су потписале рјешење за рушење Цркве Светог Петра Другог Петровића Његоша на Превлаци. Нажалост, ова припрема акта вандализма је само још једна оргиза присталица култа псеудоцрногорског идентитета, који прогањају Српску православну цркву и њене свештенике. Али ” гдје се умножи гријех, онде се још већма умножи благодат” (Рим.5.10).

У црногорском друштву и даље је најпопуларнија Русија и за сарадњом са Москвом постоји и даље огромна потражња. Са тим су приморани да се сагласе чак америчке националне структуре, заинтересоване за супротно.

Истраживања која је у фебруару 2019. године објавио Национални фонд демократије САД (НЕД) говоре о томе да су главне симпатије црногорских грађана на страни Русије (45%), што значјано превазилази популарност САД (29%) и НАТО-а (25%). А 53% грађана који иступају против НАТО свједочи о ”противприродном и вјештачком” чланству Црне Горе у овој организацији. Неки скептици говоре о томе да је тобоже ”Русија изгубила Црну Гору после стуапња у НАТО”. Не слажем се са сличним тврдњама. Историја Црне Горе памти шест вјекова окупације од стране Османског царства у току којих су Црногорци сачували вјеру, традицију и самоуправу.

Актуелно присуство НАТО-а у земљи треба посматрати као привремену страну окупацију, коју су у смутна времена призвали локални колаборационисти ради очувања сопствене власти. Али ова непријатна околност не треба да смета црногорским снагама да и даље развијају сарадњу са Русијом.

За Русију Црна Гора је братска земља и сарадња са њом је важна. Ипак, Москва треба да изради нове прилазе и механизме сарадње, како не би поновила сопствене грешке из прошлости. Црна Гора треба да постане важан правац Балканске стратегије Руске Федерације“, закључио је Колбановски.

Извор: Информер

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: