Кокошков: Репрезентација је вечна, ми смо пролазни

Из авиона на јутарњи тренинг. Отприлике тако је изгледао почетак ове недеље Игору Кокошкову. После заокружене мисије са репрезентацијом и пласмана на Евробаскет, селектор Србије је после путовања из Тбилисија ка Истанбулу имао тек два сата да се одмори пре нових, клупских обавеза.

– Сами по себи прозори су комплексан систем, кад се томе дода да живимо и радимо у доба пандемије онда то додатно компликује ситуацију. Циљ је остварен, репрезентација је и поред таквих услова завршила прва у групи и квалификовала се за Европско првенство. Заслуге иду на адресу играча који су се врло мотивисано и професионално понашали у свим овим акцијама. Често смо мењали састав што је условљавало да смо морали да се прилагођавамо ситуацији. Нисмо имали континуитет ростера зато што много играча игра Евролигу, много играча њих није било у могућности да игра, а на крају крајева пар играча је на жалост било позитивно и нису могли да се појаве у претходна два прозора. Али, најважније је да смо план испунили – почиње причу Кокошков.

Селектор Србије примером илуструје зашто каже да су „прозори компликовано такмичење”.

– Једна Литванија која је, баш као и Србија, земља кошарке била је на шут од испадања! Постојала је шанса да је Данска која је по нашим стандардима, посебно у оним потцењивачким мерилима некошаркашка земља могла да их остави „код куће”. Данас сви играју кошарку, „мале” репрезентације које играју у пуним саставима, посебно у прозорима, су довољно добре да могу помрсе рачуне неким земљама кошарке као што су Литванија и Србија. Имају континуитет, играју у пуним саставима, са тренерима који са њима раде седам, осам година и уиграност им је већа него тимова који се састављају. Ако се не варам, за ова три прозора, одрадио сам 12 тренинга и седам и по утакмица. Тога треба бити свестан и нека препотенција коју понекад имамо не стоји, треба бити објективан и реалан.

У грузијском прозору добили смо и репрезентативца за следећих десетак година.

– Једна од светлих тачака у последњим утакмицама био је Филип Петрушев. Одиграо је добро, љубитељи кошарке су сигурно задовољни оним што су видели. Он, додуше, има зрелу сезону у тиму за који игра и за мене то није изненађење.

На констатацију да је Александар Петровић недавно истакао да су прозори прилика за нове генерације, Кокошков се надовезао:

– Не знам шта је Аца Петровић причао. Тамо има „фул-тајм” посао, на крају крајева сама бразилски савез није неко ко би нама могао да буде мерило у погледу стратегије и организације. Принуђени смо да правимо екипу од оног што је испред нас, кошаркаша који су слободни, од играча који не играју Евролигу и који су на овом континенту. Сигурно, и међу њима има играча који на прави начин репрезентују државу. Не могу да дајем велике комплименте систему такмичења, који ће очигледно трајати још дуго. У међувремену морамо да се прилагођавамо, радимо најбоље што можемо и побеђујемо у тим мечевима. Од кукања нема ништа, треба се прилагодити и пролазити квалификације. Наравно, одлична је идеја да се пробају млади играчи, али пре свега је важно да се утакмице побеђују.

У овом тренутку крај конфликта ФИБА и Евролиге чини се као утопија. Ипак, са мало више слуха свима би живот био значајно олакшан. Примера ради, да су се мечеви Евролиге у недељу прозора играли уторком и средом, селектори би могли да рачунају на репрезентативце из клубова учесника овог такмичења.

– То је толико логично, али заиста мислим да је неостварљиво. Неће се десити, јер не постоји добра воља. Можемо само да констатујемо ситуацију и побеђујемо на терену. На вишим инстанцама, на нивоу савеза, комуникацијом између савеза може да се дође до неког договора и заједничког става, направи неки предлог и оствари комуникација са Евролигом. Али, нисмо ни близу тога, не очекујем да ће се у скорије време тај конфликт решити.

Пандемијски поремећај календара у НБА довео нас је у ситуацију да клубовима наших репрезентативаца прижељкујемо да не прођу у плеј-оф како би крајем јуна могли да играју у олимпијским квалификацијама.

– Разматрамо све опције. Пратимо играче, у комуникацији смо. Не интензивној, јер они имају заиста много свакодневних обавеза и усмерени су на своје тимове. Било би преурањено да одлуке доносимо данас, јер толико ствари ће се десити до јуна. Имамо више идеја, планова и варијанти. Рачунамо на играче који су се играли у прозорима, на оне који су били на ужем и ширем списку за квалификације, као и оне који из објективних разлога нису били ту, јер играју Евролигу и НБА. Све опције су на столу, пратимо играче, не чекамо лето, јер до тада има доста посла.

На констатацију да на Николу Милутинова на жалост нећемо моћи да имамо у тиму, селектор каже:

– У комуникацији сам са свим играчима, никог не бих отписивао. Ни Николу, ни Богдана који се враћају из повреда. У наредних пет месеци свашта позитивно може да се деси у рехабилитацији и враћању. Не бих заиста о именима, највише бисмо били фер да их не помињемо. А добро знамо ко су ведете и водећи играчи у својим тимовима, они ће сигурно бити и носиоци у националном тиму.

Закључујући причу о првом репрезентативном искушењу које је успешно пребродио, селектор је истакао да стратегија није у домену његовог посла. Ипак…

– Мој посао је тренерски, селектирање и припрема екипе за такмичења која предстоје. Али, постоји и шира слика, тако да не размишљамо само о овом лету, већ и како усмерити нову генерацију и направити мост. Кошарка ће се играти, репрезентација постојати и кад све ово прође, зато је моја обавеза да дам све од себе, сво знање и искуства да државни тим иде у позитивном правцу. Јер, репрезентација је вечна, а ми пролазни – нагласио је Кокошков.

(Спортски журнал)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: