Које су животињске врсте заувијек нестале у 2018. години

Сасвим је природно да на сцену плаве планете долазе, и са ње нестају небројене врсте. Томе нас је, на крају крајева, још веома давно и без и мало устезања научио Опстанак, који смо често гледали сломљених срца, али свјесни да у борби за живот не може свака животиња бити побједник. Међутим, када је стопа изумирања животињских врста око 1.000 пута већа од природне, јасно је да ријеч природно више нема много заједничког са ситуацијом.

Једна студија објављена у научном журналу Science Advances нашла је да смо већ ушли у шесту историјску еру масовног изумирања. У посљедњих 540 милиона година, десило се укупно пет овако драматичних догађаја, који су са лица Земље збрисали преко половине живог свијета. Међутим, оно што посљедњи међу њима одваја од осталих, је то да је за катализатор имао не природу – већ човјека, наводи Национална географија.

Година која је иза нас се, нажалост, ни по чему битном не разликује од претходних. Као директна посљедица сјече шума, експлоатације рудних налазишта, загађења водних ресурса и манипулисања рјечним токовима, климатских промјена и криволова, и током 2018. са лица Земље заувијек је нестало неколико животињских врста. Оне које су једва успјеле да преживе годину, нашле су се на црвеној листи Интернационалне уније за очување природе (IUCN) – посљедњем мјесту на ком животиња жели да се затекне.

У наставку, погледајте неке од врста које смо заувијек изгубили у 2018. години, али и оне које су се нашле на црвеној листи IUCN, у категорији „пред истрјебљењем“.

Плава ара

Прослављена у популарном анимираном филму Рио, једна од најљепших врста птица, плава ара или спикс макау (Cyanopsitta spixii), више не постоји у дивљини. Љепота, карактер и љубав ка социјализацији са људима учинила је ову птицу идеалним кућним љубимцем, а тиме и савршеним плијеном у свијету криволова егзотичним животињама. Још један разлог за изумирање ове фантастичне врсте је интензивна сјеча шума, и смањење њеног природног станишта, које се налази у џунглама Бразила.

Око сто јединки плавог папагаја и даље живи у заробљеништву, али студија објављена прошле године налази да је ова врста истребљена у дивљини. Посљедњи пут виђен 2016. у природном станишту, један примјерак спикса је на тренутак вратио наду да би врста могла да преживи. Међутим, како није било каснијих виђања, вјерује се да је у питању била птица која је побјегла из заробљеништва. Готово као у филму Рио.

По’оули

Ова мала птица пјевачица родом са острва Мауи на Хавајима, откривена је тек прије 45 година. Како је њихов број претходних година рапидно опадао, учињени су напори да се неки примјерци заробе и да се покуша размножавање у заробљеништву.

Сви покушаји су пропали, те је 2014. године остао познат само један пар ових птица, након чега више ни једна никад није опажена. Горепоменута студија је поули птицу ставила на листу препоручених изумрлих врста.

Источна пума

До почетка двадесетог вијека, ове дивље мачке су неометано лутале пространствима сваке америчке државе источно од ријеке Мисисипи, када је њихов број почео драстично да опада. Стављене су на листу угрожених врста 1973. године.

У 2018. су званично проглашене изумрлом врстом. Као посљедица екстензивног лова и заробљавања, источна пума није опажена у дивљини посљедњих 80 година. Вјерује се да је посљедњег познатог примјерка убио ловац у Мејну 1938.

Philydor Novaesi i CichlopatesI Mazarbanetti

Још један пар птица пјевачица је нестао из природе током претходне године. У питању је скупљачица лишћа са Алагоаса, једне од бразилских држава, позната и под називом Philydor Novaesi, као и врста слична њој, CichlopatesI Mazarbanetti.

Прва врста је откривена 1975, али је било потребно да прође 37 година док и друга није била препозната као засебна врста, и моментално стављена у угрожену категорију. Обје птице су живјеле у дјелићима сачуваних кишних шума сјевероисточног Бразила, једном од региона који су претрпјели највиши степен дефорестације.

Врсте на рубу истрјебљења:

Вакита

Вакита је најрјеђи водени сисар, и заправо је врста морског прасета. Свјетска фондација за заштиту дивљих животиња (WWF) ставила ју је прошле године на листу критично угрожених врста, што значи да би могле да нестану сваког тренутка.

Тренутно је у дивљини остало око 30 јединки. Масовно су истријебљење углавном захваљујући криволову у Мексичком заливу. Имају тамне кругове око очију, могу бити тешке до 60 килограма, а званично име за ове животиње је Phocoena sinus.

Сјеверни бијели носорог

У марту протекле године, посљедњи познати мужјак врсте сјеверног бијелог носорога умро је у заробљеништву. Судан је био стар 45 година, и након његове смрти остале су само двије женке, а самим тим, нестале су шансе да се ова врста икада опорави.

У резервату Ол Пејета у Кенији, гдје живе посљедњи бијели носорози, учињени су велики напори да се ова врста спаси од криволоваца и рапидног изумирања, међутим безуспјешно. Смрћу преостале двије женке, ове моћне животиње ће заувијек нестати са наше планете.

Извор: Космодром

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: