Које би суплементе требало узимати током зиме?
1 min read
Савјети за бригу о здрављу, посебно о исхрани, остају исти и током зиме. Без обзира на то да ли је минус или не, сигурно ћемо носити дуге рукаве, дан је краћи, а уживање у храни почиње већ паљењем прве новогодишње свијеће, па се често током празника преједамо.
Да бисте се што боље изборили са разним прехладама, вирозама, досадним кашљањем или шмркљањем, али и имали адекватан ниво енергије, ипак је важно да водите рачуна о исхрани. Ово је посебно важно када је на располагању мање свјежег воћа и поврћа, мање се крећемо и боравимо на свјежем ваздуху, а са друге стране претјерујемо са уносом масти, шећера и алкохола.
Све то ће се видјети на нашој кожи која постаје сува, перутава и склона иритацијама и затезању. Коса ће такође бити сува, а нокти ломљиви. Другим ријечима, неадекватна исхрана ће утицати на наш изглед, расположење и ниво енергије.
Подразумијева се да се здраво хранимо током цијеле године, а то не подразумијева потпуно одрицање од празничних посластица, већ умјереност. Ипак, здрава исхрана је основа, али је током зиме пожељно посегнути за додацима исхрани, а неке од њих треба да унесе свако од нас, јер не можемо кроз храну да подмиримо потребе за овим хранљивим материјама.
1. Витамин Д
Први витамин на листи додатака исхрани је свакако витамин Д за подршку имунолошком систему, правилну апсорпцију калцијума, а самим тим и за здраве кости. Најпознатији и најважнији извор витамина Д је сунце, али га зими нема довољно и не излазимо напоље у кратким рукавима по дану. Недостатак витамина Д се утврђује тестовима крви. Узимање витамина Д треба схватити озбиљно јер његов недостатак може бити окидач за бројне аутоимуне болести, али и друге здравствене проблеме.
Изаберите витамин Д3 без рецепта, који има бољу биорасположивост. Ако се анализама крви утврди недостатак витамина Д, лекар ће преписати витамин Д у терапијским дозама са много већим бројем међународних јединица у поређењу са витамином Д који можемо купити у слободној продаји.
2. Омега-3 масне киселине
Признаћемо себи да рибу не једемо довољно често, односно, према препоруци, најмање два пута недјељно. Ту се, прије свега, мисли на плаву рибу као што су скуша, лосос, сардина и нешто ређе туњевина. Рибљи штапићи, похована риба и слично и даље се сматрају прерађеном храном.







