Пише: Милан Гајовић
Дана 9. децембра 2020.године, само пет дана након избора нове Владе, Црна Гора се на међународном тржишту капитала (Лондонској берзи),у тајном поступку, задужила за 750 милиона евра. Тачније, Министарство финансија и социјалног старања је, у име и за рачун државе Црне Горе, продало државне обвезнице у том износу, са роком враћања дуга од седам година и са годишњом каматом од 2.875 одсто.
Како су пренијели медији, припрему за излазак на међународно тржиште капитала (Лондонску берзу) заједно су одрадили тимови старог Министарства финансија и новог Министарства финансија и социјалног старања, у кратком року након 23.новембра. Министар финансија и социјалног старања радосно је изјавио да је „Црна Гора добила економску будућност“. Непорециво је да су, све до 4.децембра, господин Спајић и његов тим су били неформална група грађана, па је поступак до тог датума, логично, спроводило Министарство финансија Владе премијера Мила Ђукановића (Душка Марковића).
Поступак око јавне понуде и укључивања (пласмана) обвезница (у конкретном случају, државних) на међународно тржиште капитала, по стручним процјенама, траје најмање 4 – 5 седмица.
Није спорно да су кључни макроекономски показатељи упућивали на изузетно тешко стање у црногорским јавним финансијама, те да се Црна Гора налазила пред банкротом, односно пред проглашењем мораторијума (једностраног обустављања плаћања дугова иностранству) и немогућношћу покривања буџетских и фондовских расхода у земљи. И по ријечима господина Спајића, Црна Гора би, без новог задуживања, банкротирала 21.марта текуће године. Значи, било је неопходно обезбиједити средства за плаћање иностраних дугова који доспијевају у 2021. години, те за покриће фискалних и парафискалних обавеза, прије свега, према грађанима.
По процјенама стручњака, црногорски БДП је у 2020. години пао за чак 15,3 одсто, а за економски опоравак је потребно најмање пет година. Према висини БДП-а, од око 4,2 милијарде евра, вратили смо се у 2017.годину. И по Монстату, пад БДП-а, само у последњем кварталу прошле године, био је 7,5 одсто. То је последица пада потрошње и инвестиција, али и драстичног, узрокованог пандемијом, пада прихода од туризма који у стварању БДП-а учествује са више од четвртине.
Међутим, јавност има право да зна све детаље око поступка задуживања, односно око јавне понуде и пласмана државних обвезница на Лондонску берзу. Ово тим прије што је Законом о тржишту капитала („Службени лист ЦГ“,број 1/2018) (у даљем тексту: Закон) прописана транспарентност поступка.
Шта је прописано Законом?
По члану 23 став 1 тачка 1 Закона, понуда хартија од вриједности је јавно обавјештење које даје довољно информација о условима понуде, што инвеститорима омогућава да донесу одлуку о куповини и да, истовремено, на најбољи начин заштите свој интерес. Надаље, по члану 50 Закона, понуђач је дужан да прије јавне понуде сачини проспект који одобрава или одбија Комисија за хартије од вриједности Црне Горе (у даљем тексту: Комисија).
Проспект мора да садржи све податке који су потребни инвеститорима да тачно процијене бонитет понуђача, односно макроекономске показатеље и стање црногорских јавних финансија. У конретном случају, ради се о професионалним инвеститорима (субјектима који имају одобрење за рад на финансијским тржиштима). Рок за доношење одлуке Комисије је десет радних дана од подношења захтјева (члан 71 став 1 Закона).
Јавна понуда хартија од вриједности и поступак њиховог пласмана (укључивања) на међународно тржиште капитала је високо стручан посао који захтијева ангажовање правних и финансијских савјетника. Јавност има право да зна: Ко су били савјетници и колика је била њихова провизија?
Такође, поставља се и питање: Да ли је конкретно задужење Црне Горе било предвиђено буџетом или ребалансом буџета за 2020.годину?
Ако је Влада премијера Кривокапића, овај сложен и високо стручан посао са елементом иностраности, завршила за свега пет дана, поставља се логично и оправдано питање: Која је политичка (ванекономска) цијена тога, односно које је политичке услове нова Влада морала прихватити?
Индикативно је да је, недуго послије избора Владе, премијер Кривокапић најприје снисходљиво посјетио сједиште НАТО пакта у Бриселу, а не Београд или Москву, што су била очекивања грађана који су подржали изборну листу коалиције „За будућност Црне Горе“. Такође, премијер је брзо одустао од кључних ставки изборног програма коалиције, чији је био носилац посланичке листе?! Те ставке су биле, између осталог, опозивање одлуке о признању лажне државе Косово, укидање санкција Русији,опозив одлуке о отказивању гостопримства амбасадору Србије, промјена државних симбола, неодложно развлашћивање ДПС-а, хитне кадровске промјене, прије свега, у тужилаштву и полицији др. Умјесто тога, премијер је честитао дан независности тзв. државе Косово, што је израз непоштовања суверенитета и територијалног интегритета државе Србије ,те јавно изнио опредјељење за постепене еволутивне промјене „достигнућа“ Ђукановићеве власти.
Уочи Нове, 2021.године, премијер је признао: „Стране амбасаде (читај: америчка и британска) нијесу хтјеле да разговарају са мном док не потпишем да нећу повући признање Косова и санкције Русији. Не бих имао њихову подршку да то нијесам урадио“?!
Руковођен политичко – државничким амбицијама и под спољним (вањским) притисцима, премијер Кривокапић се све више удаљава од коалиције „За будућност Црне Горе“ и наступа као „слободни стријелац“, иако је био носилац њихове посланичке листе!? То је противно природи пропорционалног изборног система и добрим парламентарним обичајима, без обзира што је Уставом прописан тзв. слободни мандат. Наиме, постоји политичка и морална обавеза поштовања и спровођења изборног програма партије или коалиције, преко чије изборне листе је добијен функционерски посланички, премијерски или министарски мандат.
Господин Кривокапић, чак, најављује, још за вријеме свог премијерског мандата, формирање нове политичке партије?! У интевјуу дневном листу „Дан“, казао је:
„…Да ли ћу основати партију у овим околностима сматрам логичним…“?!
Напријед наведено, упућује на разуман закључак да су западни центри моћи одобрили ескпресно тајно задуживање Црне Горе примјеном тзв. “стратегије условљавања“ и пристајањем господина Кривокапића на политичке (ванекономске) услове који су неспојиви са изборним програмом коалиције „За будућност Црне Горе“ и очекивањима учесника величанствених литија по Црној Гори и који Кривокапићеву владу фактички све више чине владом континуитета за Ђукановићевом (Марковићевом) владом?! Једном ријечју, то је противно интересима државе Црне Горе и велике већине њених грађана.
(Аутор је дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Има добра стара изрека да се го не скида, па је прича да је нова влада имала некаквог избора, али га нијесу користили, прича за малу дјецу!
Банкрот Монтепркна је одложен на кратко и то је суштина приче!