Кохорта

Пише: Батрић Бабовић

Кохорта је старо име за нова открића. Науци са умноженим дијапазонима методологија свих врста истраживања никад краја. Није било тако давно када се Савезној Републици Југославији догодила 1999 година. Са том годином збило се бомбардовање са уводима у касније ирачке, сиријске и украјинске хаосе на основу промјена војних доктрина колективног Запада. Пали су на светињу Србије и Црне Горе уранијуми 238, 235, 234 и много непознатих агенаса из група Мендељејевих чеда која творе компартмане непознатих биолошких оружја.
Разорене су рафинерије нафте и гаса, хемијске и тешке индустрије, ваздух, вода, храна, екосистеми, флора са фауном. Спржени су медицина са епидемиологијом и све моћи кохорте као методе истраживања. Ако је полувријеме распада уранијума 4.5 милијарди година шта ће се за то вријеме догодити са Земљом као планетом? Или да питање буде прецизније шта се све може догодити без уранијума и њему сличних и различитих токсина? Може се истаћи у даљим токовима анализа које се базирају на овом проблему и његовом (не)решавању и (раз)решавању, шта се збива ако у неком организму борави 2 а у неком 5 000 дана? Како реагују здрави а како болесни организми? Како реагују они организми са једном, а како они организми са више болести? Питањима се нуди бездан. Одговора нема ни на видику. Студије за ово питање не постоје, методологије за ову врсту истрага се гасе у коријену, а дилемама и безизлазним лавиринтима никад краја. Према првим процјенама подаци о бомбардовању говоре да је уништено 60 генерација уранијумима три разнобројна типа. Доба кад су гени активни и хиперпродуктивни износи 30 година. Шездесет генерација са умношком тридесет година дају осамнаест вјекова. Колико је за културе, религије и цивилизације свих народа дуго и важно осамнаест вјекова? Срби су уранијум бескраја. Могу бити са високим степеном вјероватноће допуна постојећем или нови Мендељејев систем периодних елемената. Кувања и варења уранијума трају, а уранијумске каше и кухиње тек настају. Непознат је експрес лонац за ову кулинарску операцију без преседана. Национ за кулинарске подухвате већ је обојен и препарисан. А о нафти, гасу, водама, шумама, горама, интеракцији уранијума и маскираним ” уранијумима” са свим набројаним нема ни помена.

Нема ни ријечи српског језика о разорним последицама 1999 године. Остаје недоумица да ли може бити кохорте која ће обухватити разорности и уранијумске последице дуге 1800 година? Епидемиологија српског уранијума биће Апокалипса Јованове Апокалипсе. Српским ћутањима, калкулисањима и кукавичлуцима нема краја, док су немогуће студијске варијанте на почецима – у умовима најхрабријих. Обоје је реално и природно стање српског бића. А овога пута као и много пута до сада, ћутање (ни) је злато! Да ли је спас од свега у одсутностима и свим врстама апсанса? Мајсторско решето је на потезу!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: