• Насловна
• Политика
• Топ 0

Кога „прозива“ Вуковић Куч: Имали смо разних атрактивних понуда

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Посланица ДПС-а Александра Вуковић-Куч

Док су годинама држали кључеве државе, институције и „европски пут“ под катанцем, из ДПС-а сада поручују да их власт не занима – осим ако је, наравно, европска и стабилна, и ако у њој обавезно има мјеста за њих. Потпредсједница ДПС-а Александра Вуковић Куч у интервјуу за Побједу тврди да та партија неће бити дио „политичке трговине“, да је без ДПС-а немогућа проевропска влада и да је управо њихова политика била кључна за европски пут Црне Горе.

Истовремено, одговорност за стање у безбједносном сектору, правосуђу и институцијама – бар према њеним ријечима – лежи на свима осим на партији која је деценијама управљала системом. У наставку преносимо интервју у цјелости.

Како коментаришете случај бјекства Милоша Меденице, да ли је само потврда неспособности безбједносног сектора и какав епилог очекујете? Да ли ДПС може тврдити да нема никакав терет одговорности имајући у виду да је ријеч о особи која је у родбинској вези са бившом предсједницом Врховног суда из периода Ваше власти?

Уколико сам добро разумјела – ваше питање је да ли ДПС осјећа одговорност зато што је Милош Меденица недоступан органима гоњења након изрицања првостепене пресуде. Да будем потпуно јасна – не. Не осјећамо било какву одговорност тим поводом, будући да већ шесту годину дјелујемо из опозиције и да немамо никакве везе с извршном власти. Такође, из вербалних пинг-понговања јавних функционера као и челника судских, тужилачких и безбједносних институција, чини ми се, да је недвосмислено утврђено да је одговорност за околност да је Меденица недоступан на Управи полиције. Вјерујем и да је најновији случај потврда оног на што указујемо већ мјесецима уназад, а то је да је сектор безбједности у колапсу и да таква околност изазива трагичне посљедице – од незапамћене трагедије на Цетињу до убистава на црногорским улицама.

Ипак, и даље се не назире ни трунка одговорности код оних који су одговорни за овакве пропусте. Што се тиче саме пресуде, познат вам је став Демократске партије социјалиста да не коментаришемо неправоснажне судске одлуке и ни овај случај у том смислу није изузетак.

Може ли овај случај бити подстицај да се додатно ојачају механизми одговорности и транспарентности у правосудном систему, без обзира на то ко је био на власти у датом тренутку?

Нијесам сигурна каква, у конкретном случају, постоји одговорност било кога из правосудног система, да би овај случај представљао примјер за неопходност јачања механизама одговорности. Дакле, у овом случају постоји јасна политичка одговорност челника безбједносног сектора и професионална одговорност челника Управе полиције. И то је, чини ми се, категорички утврђено. Видимо, међутим, према најавама које смо имали прилику да чујемо, да очигледно не постоји та околност и тај догађај који би могао наћерати било кога од наведених да заиста и положе рачуне за своје пропусте.

С друге стране, познати су ставови Демократске партије социјалиста када је у питању рад правосуђа, са посебним акцентом на рад Специјалног државног тужилаштва. Више пута смо указивали, и чини ми се једини у црногорском друштву, на примјере селективности у раду као и на непостојеће механизме контроле у ситуацији када је СДТ концентрисало неограничену моћ у поступању чијом злоупотребом настоји да по потреби утиче на политичке прилике у држави и гони политичке неистомишљенике или личне противнике.

Како тумачите одлуку Стејт департмента о пооштравању имиграционе политике према Црној Гори – да ли је ријеч о административној мјери или поруци незадовољства стањем институција и владавине права?

Политика Сједињених Америчких Држава, на глобалном плану, под новом администрацијом, обилује бројним непознаницама. Ипак, чини ми се да је један од фокуса те политике питање имиграционе политике што веома често, као што видимо, доводи и до немилих сцена у самој Америци. Чини ми се да је пооштравање услова за улазак и издавање виза грађанима Црне Горе, као и још једном значајном броју држава, рефлексија те политике и да је више посљедица унутрашњих политичких прилика неголи стања у Црној Гори.

Додуше, неозбиљност ове власти најјасније се огледа у скандалозном укидању виза турским држављанима због кривичног дјела које су починили грађани Азербејџана на X-налогу премијера и хајке која се данима спроводила према турским држављанима због пропуста безбједносног сектора и дезинформација чији је извор тај сектор био.

Да ли је издвајање милион еура из буџета Општине Будва за СПЦ, у тренутку озбиљних комуналних и социјалних проблема, политичка порука или преседан који нарушава принцип секуларности државе? Да ли гласање ДПС и ПЕС за исти буџет у Будви потврђује спекулације о политичком приближавању или је ријеч искључиво о тактичком преклапању интереса на локалном нивоу? Што је одборнике ДПС у тој општини опредијелило да направе такву одлуку?

Тешко да могу додати нешто ново у односу на оно што су моје колеге већ саопштиле на ову тему, а што је јавност већ више пута имала прилику и да чује. Ипак, због читалаца, поновићу још једном. Демократска партија социјалиста не подржава голема издвајања из будванског буџета за потребе изградње храма у Будви. Тај новац могао се искористити за унапређење комуналне, путне или образовне инфраструктуре у Будви. Ипак, став према овом питању надмашује једну буџетску ставку и усмјерен је на укупан контекст дешавања у посљедњих годину дана, као и на перспективу сарадње са Николом Јовановићем, лидером групације Будва наш град.

Вјерујемо да је у протеклих годину дана дошло до стабилизације политичких прилика у Будви ђе дјелује коалиција која је успјела да заустави хаос у метрополи црногорског туризма и да грађанима омогући ефикасну локалну самоуправу, без вашарских политичких представа и дегутантних излива национализма и шовинизма. У Будву се враћа медитерански дух, бар се мени тако чини, и Будви се враћају сви грађани Црне Горе, без обзира на националну и вјерску оријентацију. Постиже се да у Будви имамо урбану политику око које се гради идентитетска основа за грађански концепт, модерност и савременост насупрот дојучерашњој провинцијализацији једне од колијевки европске цивилизације на Јадрану.

Подсјетићу вас и да је захваљујући таквој коалицији, у Будви послије 10 година прослављен Дан независности и да се култура поново враћа у град који мора бити замајац развоја Црне Горе. Будва није пројекат ни за идеолошке опите, ни за сезонске интересе, Будва је град с урбаним идентитетом који тражи озбиљно управљање. Партије на власти морају у то управљање укључити грађане који су обликовали овај град, без обзира на њихова партијска опредјељења и показати меритократски и инклузивни приступ у владању.

Такође, Никола Јовановић први је лидер српске националне оријентације који се показао отпорним на политичко-обавјештајне ударе званичног Београда и који недвосмислено каже да је Црна Гора његова кућа. Гласањем за будвански буџет одлучили смо се да сачувамо даљу перспективу те сарадње јер вјерујемо да би у случају њеног успјеха и на државном нивоу били створени услови за дугорочну политичку и друштвену стабилност. Што се тиче односа између Демократске партије социјалиста и Српске православне цркве, наши су ставови познати и вјерујем да смо након изгласавања Закона о слободи вјероисповијести 2019. године и рушења Владе због неадекватне садржине Темељног уговора показали спремност да платимо и велику политичку цијену због својих увјерења, идеологије и програма. Показали смо да између интереса Црне Горе и власти бирамо интересе Црне Горе, иако је, по моме мишљењу, интерес Црне Горе да ми будемо дио власти.

Чланови ДНП напустили су Владу и подгоричку владајућу већину, да ли ДПС можда сада у томе види прилику за улазак у извршну власт или ипак сматрате да је у овом тренутку одговорније остати у опозицији?

Све што се дешава потврђује озбиљну кризу парламентарне већине на свим нивоима. Подсјетићу вас да постоји криза власти у Тивту, да у Котору не постоји већина за избор пресједника општине, а да је власт у Главном граду и фактички пала напуштањем ДНП и Слободне Црне Горе. Такође, иако и даље има неопходне бројеве, Влада се налази у озбиљној кризи која свакодневно емитује нове проблеме.

Дијагноза је јасна, и на њу упућујемо већ дуже вријеме – ово је дисфункционална парламентарна већина која навикава друштво на стање трајне кризе и која не може увести државу у Европску унију. То је већина која је развила какистократију као облик владавине, непотизам, клијентелизам и негативну селекцију као извор подршке, уцјењивачком парадигмом дјеловања заробила институције.

Ово је већина која је демонстрирала колико је лоше по државу и друштво кад је она у парламенту ,,покривена“ подршком 54 посланика, па јој се чини да је све могуће и дозвољено, да се од великог покривача неће виђети њена непочинства. Ријалити већина са много буке и скоро без садржаја сигурно је пролазна фаза у развоју политичке и демократске културе Црне Горе у којој ће грађани изградити негативан однос према нормализацији неозбиљности, политичком блефирању и урушавању идеолошко-моралне вертикале црногорског друштва.

И одговор на ову дијагнозу је недвосмислено јасан – Црној Гори је потребна поуздана и постојана проевропска Влада која ће систематски приступити акумулираним проблемима, довршити интеграциони процес и покренути фазу интензивног развоја након петогодишње стагнације. Јасно је да такве Владе нема без Демократске партије социјалиста и наших традиционалних партнера. Да ли ће бити зрелости и одговорности са друге стране да до таквог договора дође, остаје да се види. Оно што је сигурно је да Демократска партија социјалиста неће правити штетне политичке аранжмане и опортунистичке компромисе зарад привида власти. Није нам циљ власт, него суштински преображај Црне Горе, њена сигурна ЕУ лука у 2028. години.

Разних атрактивних понуда смо већ имали и то нас апсолутно не занима ако није пакет за стабилизацију и сигурну европску интеграцију Црне Горе. Били смо главни актер европског пута Црне Горе и упркос великој деструкцији довели га до краја, нећемо у финишу пристати да будемо дио политичке трговине и уцјене. Није било давно кад је актуелни предśедник Скупштине Црне Горе предводио демонстрације против ЕУ и НАТО, а његов савјетник палио НАТО заставу, док је ДПС био и остао баштиник евроатлантске интеграције. Та вриједност нема цијену и рок трајања и у сусрет обиљежавању 20 година независности Црне Горе умјећемо да подсјетимо на њу и да је политички заштитимо и афирмишемо. Моћни капитал ДПС је што данас ту вриједност дијели и велики број политичара и грађана који нијесу подржали независност Црне Горе. Показало се да је наша идеја била надвременска, а наш програм еманципаторски.

Како тумачите изјаву Василија Чарапића из ПЕС којом је у циљу бржег доношења одлука које се односе на процес приступања ЕУ најавио представљање ,,потпуне промјене парадигме парламентарног дјеловања“?

Не бих коментарисала изјаве господина Чарапића. Вјерујем да ће он сам у перспективи објаснити на што је мислио. Вјерујем да је Демократска партија социјалиста показала конструктивност и у дјеловању из опозиције и да смо потврдили да нам је у првом плану увијек државни интерес. То смо у овом мандату потврдили низом примјера – од договора у вези са пописом, преко изгласавања ИБАР закона, закључно са договором о изборном законодавству.

Такође, активно смо подржали и гласали за сваки закон са плавом заставицом, а вјерујем и да мој колега, потпресједник Демократске партије социјалиста – Иван Вуковић, даје јединствени допринос са позиције пресједника Одбора за европске интеграције. Успио је да оствари сарадњу са послаником Јованом Суботићем на високом нивоу и да подстакне подршку свих клубова посланика и независних посланика за Приједлог резолуције о интеграцији Црне Горе у ЕУ.

Црној Гори су потребни образовани, паметни, мудри и умјерени политичари и такве политике у овим мјесецима којим се исписују вјекови црногорске борбе за државно достојанство, међународно признање и чланство у ЕУ. Ко није свјестан овога тренутка, важности опште сагласности, озбиљности прилике која нам се указала новом политиком проширења ЕУ, није му дорастао и треба сам да се повуче из политичког круга.

Како оцјењујете начин на који држава и Главни град воде процес изградње постројења у Ботуну – да ли се занемарује глас локалне заједнице зарад политичких и инвеститорских интереса и очекујете ли можда промјену одлуке о изградњи?

Када је у питању изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, наша позиција је више него јасна. Локацију није бирала ни Демократска партија социјалиста нити било која друга странка на власти – локацију су бирали најеминентнији стручњаци из ове области. Разумијемо бригу грађана Ботуна, али сматрамо да је од Владе и Главног града изостала правовремена комуникација која би отклонила све дилеме. Сада је, за такав дијалог, вјерујем, касно.

Један од закључака највиших органа Нове српске демократије да је останак у актуелној парламентарној већини неопходан како би се спријечио повратак ДПС на власт. Да ли такву поруку видите као политичку стратегију, покушај хомогенизације сопственог бирачког тијела или као признање да без ДПС нема стабилне европске алтернативе?

Не дамо се заварати. Од свих великих стратешких циљева за које се борила Нова српска демократија – заједнице са Србијом, од признавања Косова, изласка Црне Горе из НАТО-а и проруске геополитичке оријентације – након политичког узмицања и одрицања остао је тек банални порив, лишен сваке идеологије: да се ДПС ни по коју цијену не врати на власт, а да се НСД по сваку цијену задржи у фотељама. Ово није борба с ДПС, већ борба за карактер државе. На једној страни смо ми – антифашистички, грађански и државотворни концепт; на другој Андрија Мандић и политика национализма, шовинизма и антидржавности, коју у пракси спроводе Марко Ковачевић и Дарио Вранеш. Та порука јесте и признање да без ДПС нема стабилне европске власти ни функционалне државе.

Уједно, то је потврда да смо и даље најснажнији политички мотив и кључни такмац свим нашим опонентима – нарочито онима који су били и остали противници сопствене државе, њеног суверенитета, националног идентитета и европске будућности. Андрија Мандић боље него ико зна да је наша побједа уједно и тријумф Црне Горе, као што зна и да са девет посланика не може нанијети озбиљну штету европским интеграцијама државе. Зато се грчевито држи европског брода и не пушта га. Под притиском мале парламентарне групације тај брод не може скренути, већ убрзати пловидбу ка чланству у Европској унији. А ако покуша да отме кормило, чека га оркан звани ДПС.

Како коментаришете поступке предсједника Јакова Милатовића, односно његове јавне наступе и поступке око враћања на потписивање закона који су прошли скупштинску процедуру а затим и њихово потписивање? Што то значи за наш европски пут?

Поступци пресједника Црне Горе Јакова Милатовића су такви да више не заслужују коментарисање. Он је толико деградирао своју улогу и свео је на тривијалности да ни на што више не може утицати. Збиља немам инспирацију да коментаришем личност која је имала шансу да промијени ток ствари и у главном граду и у држави, али је изабрала да буде контролисана фигура без капацитета за државничко вођство.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: