Код Сузане: Паја и остали под Синђином заставом са вучјом главом

У подгоричком Вишем суду данас је настављено суђење оптуженима у монтираном политичком процесу поводом афере „Државни удар“.

Пред Судским вијећем Сузане Мугоше настављено је саслушање Мирка Паје Велимировића.

Он је више пута мијењао исказе, чиме је кредибилитет његовог свједочења у потпуности срозан.

Један од лидера ДФ-а Милан Кнежевић казао је раније да ће свједочење Паје Велимировића бити наставак крпљења ове, већ просуте, оптужнице.

„Читава Црна Гора зна да је Паја Велимировић у родбинским односима са специјалним тужиоцем“, казао је Кнежевић.

Претходно је свој исказ завршио свједок-сарадник Саша Синђелић. Адвокати одбране су затим износнили примједбе на исказ свједока сарадника, током којих су оцијенили да би Синђелићу требало одузети тај статус због, како су казали, лажног свједочења.

Током испитивања свједока-сарадника Саше Синђелића од стране адвоката одбране, читав исказ свједока сарадника је компромитован, а колапс његовог „свједочења“ није спријечило ни Судско вијеће честом забраном питања.

Синђелић је, иначе, правоснажно осуђен за убиство. Такође, према сопственом признању, ради се о сараднику више обавјештајних служби.

Вијеће судије Сузане Мугоше одлучило је раније да раздвоји поступак против оптуженог Милоша Јовановића.

Како је раније најавио портал Глас Москве, пензионисани српски генерал Братислав Дикић направио је „дил“ са Тужилаштвом и биће пуштен из затвора.

Дикић је, у међувремену, од подгоричког Вишег суда затражио да му укину притвор. Такође, присјетио се и да му је Синђелић споменуо да „српска опозиција“ припрема протесте испред Скупштине Црне Горе.

Подсјетимо да је Судско вијеће Сузане Мугоше неколико пута одбило захјеве за одређивањем алтернативних мјера притвора другим српским грађанима Драгану Максићу, Србољубу Ђорђевићу и Милану Душићу. Максић је остао и спушком затвору чак и након одлуке Уставног суда да се тамо налази нелегално, те да ЗКП препоручује друге мјере затвора.

Оптужени Србољуб Ђорђевић, Кристина Христић , Бранка Милић, Милан Душић и Драган Максић, који су раније саслушани, негирали су кривицу.

Оптужницом Специјалног тужилаштва обухваћени су и двојица наводних руских држављана, Едуард Шишмаков и Владимир Попов, те српски држављани Немања Ристић и Предраг Богићевић.

Оптужницом су обухваћена и три црногорска држављанина – лидери Демократског фронта (ДФ), Андрија Мандић и Милан Кнежевић, као и Михаило Чађеновић, службени возач ДФ-а, док се поступак против преводиоца ДФ-а Ананија Никића води посебно.

Одлуком Сузане Мугоше лидери ДФ Милан Кнежевић и Андрија Мандић удаљени из суднице до краја доказног поступка.

Када је Паја први пут видио „кућу за оружје“?

Адвокат Душан Радосављевић предложио је на почетку рочишта да се преслушају неки од снимљених разговора, а специјални државни тужилац Саша Чађеновић казао је да се Тужилаштво не противи томе, с тим да се чују и још неки разговори из тајног надзора.

У судници се преслушавају телефонски разговори које је предложио адвокат Радосављевић.

Сведок Велимировић наводи да се сјећа првог преслушаног разговора и да је ријеч о његовом разговору са „човјеком из Тужилаштва“, од којег је, како је казао, добио телефон и са којим се чуо у вези са доласком. Додао је да га је упознао 12. 10, када је и пријавио случај, „тамо код хотела на Биочу“.

„Први пут смо се срели кад ме одвезао од суда до тамо. Они су ми после рекли да ћу имати контакт са тим човјеком“, казао је сведок.

„Кад каже да се нађемо код куће, мисли на кућу коју сам ја обезбиједио за оружје“, појашњава Велимировић, казавши да се не сјећа баш добро свега јер мисли да је отишао прво у Тужилаштво, а „онда то што је договорено – у ту кућу, не могу свјега да се сјетим“.

Каже и да се нашао са тим човјеком, те да су потом отишли до куће у којој је „требало да остави оружје“.

Адвокат Радосављевић каже да је свједок Велимировић контрадикторан у вези са изношењем одговора о томе када је први пут видио кућу у којој је требало да смјести оружје.

На питање адвоката о ком је оружју ријеч и да ли је сабом имао оружје, сведок одговара да није, али да је све то била прича за Синђелића. Појаснио је да је „прича за Синђелића“ била да он смјешта оружје у кућу и слика га, па да онда иде да се опет види са њим.

„Не могу да се изјасним колико сам се и гдје тачно задржао“, тврди Велимировић.

Одговарајући на питање адвоката, сведок каже да је Синђелићу објаснио да је кућа на главном путу, близу града, али да није у самом центру и да му је све то испричао на сусрету у Рашкој.

Адвокат пита како објашњава промјену броја телефона са којег га је позвао „човјек из тужилаштва“.

„Ако су у међувремену промијенили број, па ме звали да ми јавили, ја не знам“, казао је сведок.

Пуштен је и трећи разговор, прилично неразговјетан, од 15- 10. ујутро. Велимировић каже да је то био исти тај човјек из Тужилаштва.

Адвокат указује на то да је сведок раније изјавио да није комуницирао ни са ким током преласка царине, а разговор који је управо преслушан, по сведоковој изјави, одвија се на самој граници. Велимировић тврди да се раније није сјећао овог детаља да је са неким комуницирао везано за прелазак границе.

У наредном разговору који је преслушан, а за који је сведок потврдио да га се сјећа, Велимировић каже истом човјеку да „треба да преда кључеве од куће“, а адвокат указује на то да у датом времену, према ранијем исказу Велимировић тада нема кључеве код себе.

„Нису кључеви били код мене, али сам рекао њему да зна да треба да се предају кључеви. Добио сам кључеве 15. 10. увече“, казао је сведок.

Настављено је преслушање телефонских позива имеђу Велимировића и осталих особа, међу којима је разговор са Бојаном Ковачевића из Зубина потока. Приликом притања гдје се у том моментру налазио поменути Ковачевић, Велимировић је рекао да је био у манастир Острог.

Велимировић је рекао да је тада тражио списак људи од Ковачевића, јер по налогу Синђелића у „једној од прича“ је он од Велимировића тражио списак људи како би их „наградио“ након одрађеног посла. Међутим, Велимировић каже да та списак никада није добио.

Приликом једног од разговора са Ковачевићем, Велимирових је рекао да је био нервозан јер није знао куда ће са својим људима, јер се тада Никола није јављао.

Велимировић је рекао да је у једном моменту 15.10. својој групи рекао „идите ви, снаћу се ја“.

Велимировић опет мијења исказ, Мугоша „и ово је објашњење“

Адвокат одбране је ухватио Велимировића да мијења исказ у више наврата, јер се не поклапа вријеме телефонских разговора са Бојаном Ковачевићем и Стефаном Велимировићем са његовим исказом од раније, гдје он тврди да му они суфлирају „зови тог Синђу“, док данас он тврди да су они већ били у манастир Острог, па је јасно да му је неко из Тужилаштва суфлерисао. Међутим Велимировић је рекао да се тачно не може свега сјетити, на шта је судија Мугоша  додала „и ово је објашњење“.

Велимировић је рекао „гдје год би ми Синђелић рекао, ја бих отишао“, тако да је чекао тачну локацију од Синђелића како би преузео опрему.

Након адвоката одбране, оптужени су имали право да поставе питање свједоку Мирку Велимировића.

Душић је питао Велимировића да ли зна одакле сазнање особама који су били са њима у „бетоњерци“ рекли „ви се снађите, а ми сјутра идемо“ и сјутри дан су ти исти људи пуштени. Велимировић је рекао да нема сазнање о томе.

Михаило Чађеновић је питао Велимировића да ли је док је још био у служби хапсио Синђелића, на шта је Велимировић одговорио негативно.

Велимировић: Ја сам послао људе под Острог

Велимировић је рекао да је он одредио својим људима да иду под Острог 15. 10. 2016. Осим њих, под Острог, по његовим ријечима био је и Саша Алексић. Суд је питао Велимировића како да објасни свој исказ да је прије „њега неко све издао“, Велимировић је рекао да је то изнио као своје мишљење након свега што се десило.

Велимировић је опет рекао да га Тужилаштво није послало да купи оружје, већ након што је он изнио њима план Синђелићев, они су му онда рекли да купи оружје.

Велимировић је рекао да је Дикићу испред Делте поменуо ДФ, те да му је то Синђелић рекао да каже Дикућу.

Слушају се снимљени телефонски разговори

Слушају се снимљени телефонски разговори које је предложио специјални тужилац Чађеновић. У првом разговору Велимировић зове снаху, Стефанову мајку. Каже јој да се не брине, да крећу и да Стефан нема допуну и да се зато не јавља.

Велимировић наводи да у другом преслушаном разговору комуницира са Синђелићем. „Према договору, треба да га обавијестим јесам ли нашао викендицу, и он ми каже да не журим са повратком“, одговорио је Велимировић, и додаје да је био у колима.

Након преслушаног четвртог разговора, свједок каже да је разговарао са таксистом који га је возио. „Нијесам знао гдје треба тачно да се нађем са Синђелићом“, наводи Велимировић, „Таксисти нијесам рекао да треба са Синђелићем да се нађем.“

Велимировић наводи да је разговарао са Синђелићем да је донио оружје. „Он тражио од мене да се вратим што прије, када кажем мајице – мислим на опрему. Пиће се односи на оружје. Слика која се помиње јер слика оружја из те куће, требао сам да је однесем да му је покажем“, наводи Велимировић.

Саслушани су и остали разговори из тог периода. Велимировић наводи да се не сјећа тог разговора, али да мисли да је разговарао са Пеђом Богићевићем. „Богићевићу сам тада рекао да идем до Острога и да ми се жури.“

Након овога, слушају се разговори из 15. 10. 2016.

Велимировић каже да разговара са људима који су били на жељезничкој станици, са Бранком Милић и Драганом Максићем. „Требао сам да се нађем са њима, да им дам новац за трошкове. Дуго су чекали, људи су их дуго гледали, вјероватно је због тога Максић рекао да их таксисти посматрају“, нагласио је Велимировић.

У наредном разговору Велимировић опет разговара са Синђелићем, гдје Синђелић помиње шифру „ракија кајсијевача“. Свједок је опет нагласио да је шифра „ракија“ оружjе.

Преслушан је и разговор са Чаругом. Чује се да Чаруга, између осталог, каже: „Дош’о Александар по своје људе. Они попиздили, потрошили паре. Где си ти?“ Велимировић је рекао да су разговарали о Бранки, Драгану, о онима који су на станици.

Након преслушаног разговора сведока са Пеђом Богићевићем, сведок каже да не зна ко су Вики и Дуле, које је помињао Богићевић да су са њим. „Није ми познато да је неко дошао, ни колико њих, ни куда… Синђелић је са Богићевићем требало да договори детаље, ја о томе не знам ништа.“

Барјак са вучјом главом

На питање тужиоца Чађеновића како би се сви они окупили на протесту, Велимировић каже да му је Синђелић рекао да сви треба да се окупе под барјаком са вучјом главом.

Сведок каже да је Чаруги рекао за детаље уласка у скупштину, протесте, али да не зна је ли то Чаруга пренио даље.

„Рекао сам Чаруги и Александру да тим људима пренесу план за скупштину“, казао је он.

Каже да му је познато име Чека Дачевића, али да он нема везе с догађајима.

Тужилац Чађеновић поставља питања у вези са скупом у Горњем Заостру. Тамо је са сведоком Велимировићем био, како је казао, и Предраг Богићевић.

Тужилац тражи да му сведок појасни која су му све питања постављана на полиграфу. Сведок каже да су му постављана питања да није дошао због новца, да га није послао неко из Србије, да га није послао неко с Косова…

Не познаје особу имена Селими, каже сведок, потврдивши да се једно од питања на полиграфу односило на то лице.

Адвокат Младен Дубак пита да ли може сведок да појасни зашто се предомислио. 11. 10. увече је донио одлуку да то пријави, а неколико сати прије тога уговарао је куповину оружја. Судија не дозвољава питање јер се сведок већ изјаснио о томе.

Није могао да одустане од регрутације људи који ће доћи у Црну Гору, каже сведок. „Већ је постојао план, договорио сам се са Синђелићем… Нисам знао да ли он има некога ко ме прати. Плашио сам се и за то да он не сазна за оружје. Сматрао сам да за демонстранте да није неки криминал да се дође, а за оружје је друга прича, нисам хтио да дозволим да пређе у Црну Гору“, каже он.

Суђење је за данас завршено, а наставља се 22. 2. у 9 часова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: