• Насловна
• Поглед

Кобајаги Црна Гора кобајаги ушла у НАТО

1 min read

8 година ‎ Дан

Пише: Борис Јовановић

Црногорци. Кобајаги. Можда Гороцрнци. Црни бијелци. Или бијели црнци. Кобајаги званично. Кобајаги фактор. Кобајаги мира и стабилности кобајаги. Кобајаги државица у којој живе кобајаги задовољни кобајаги грађани и презадовољне кобајаги грађанке.

Државица, родна грудица, која је ових дана кобајаги званично порасла до кобајаги неслућених висина са којих се кобајаги далеко види. Кобајаги ушла у НАТО, а заправо НАТО ушао у кобајаги Црну Гору. Разлике у нијансама, кобајаги бисмо рекли, али није тако, муцрујемо кобајаги…

Кобајаги Црна Гора кобајаги ушла у НАТО и то је званично кобајаги. И зашто би се то кобајаги тицало било којег гороцрнца, бијелог црнца или црног бијелца у овој кобајагијевштини? Ушла, кобајаги ушла, па шта и ако је кобајаги ушла? Улазили су и други, а можда ће ући и они који никада неће кобајаги ући у мрски злочиначки кобајаги савез који је кобајаги гарант кобајаги мира и кобајаги сигурности на кобајаги цијелом кобајаги свијету. Ушла и кобајаги ушла и што би се то мене кобајаги тицало? Остајем шта сам, остајем кобајаги гдје сам, остајем са ким сам и досад кобајаги живио. Да ли сам бијели црнац или црни бијелац, то само понекад и само кобајаги може да буде важно…

Боље је кобајаги да будемо своји на своме него да кобајаги живимо у страху и неизвјесности. Чист рачун и дуга кобајаги љубав. Бијелим црнцима, црним бијелцима и осталим гороцрнцима и јесте мјесто у кобајаги напредној кобајаги свјетској породици. Нама је кобајаги породица од давнина била кобајаги одистинска кобајаги светиња. А и навикавали смо се од прадавних дана да кобајаги живимо у бројним и кобајаги сложним породицама у којима се одувијек кобајаги знало ко коси, а ко воду носи… Сада смо званично кобајаги породицу само кобајаги проширили и пристали да кобајаги будемо чланови напредне кобајаги обитељи…

Кад су се већ наши кобајаги овнови предводници постарали да нам све буде кобајаги, зашто не бисмо прихватили и овај кобајаги званични почетак кобајаги срећнијег живота? Коначно ћемо и ми бијели црнци и црни бијелци, једном ријечју гороцрнци, добити оно што смо заиста заслужили. И с тим злочиначки кобајаги НАТО савез и нема пуно везе…

Шта ли је то ушло у кобајаги људе па су кобајаги људи одлучили да уђу у поменути злочиначки кобајаги савез? Дакле, битније је шта је ушло у њих, него гдје су они кобајаги ушли, а што се тиче овога који ово кобајаги пише могу ући гдје год хоће и кад год хоће, а особито у једну идиличну установу из које се тешко излази ако такве уопште и постоји за поменуте кобајаги људе. Јер затвор је за људе, а кобајаги људи очигледно ни за бајбок нијесу.

Ушли су кобајаги људи баш тамо гдје им је и мјесто. А мјесто им је кобајаги тамо гдје је мјесто и свим кобајаги људима широм овог шареног свијета. Ушло је у кобајаги људе много зла прије него су они кобајаги приступили злом престолу. И сада је и одвише касно и потпуно свеједно. Феријалци, извиђачи, хипи-комуна, ђетићи цвијећа, аеро-клуб или друштво љубитеља боквице и мајчине душице, и тако би могло да се зове оно у шта су кобајаги људи кобајаги званично ушли. Могла би то да буде и друштво лијечених ажохоличара или недолијечених наркомана, друштво недовољно удатих или неодољиво ожењених, сасвим је свеједно. Гдје год да су ушли кобајаги су ушли, јер су они који улазе кобајаги људи. А наши кобајагаши нијесу ништа гори од кобајагника који несрећом усрећују овај срећно унесрећени свијет…

Некада су кобајаги људи изашли из државне заједнице коју су кобајаги људи звали кобајаги државом. И није важно што су изашли колико је важно шта је из њих требало да изађе да би кобајаги људи изашли из државне заједнице која је кобајаги постојала захваљујући кобајаги људима. Кобајаги људи који су истински изашли из кобајаги државне заједнице су исти ови кобајаги људи који су ушли у истинску алијансу зла. Када су кобајаги људи изашли из кобајаги државне заједнице из њих је изашло исто оно што је ушло у њих када су кобајаги људи одлучили да уђу тамо гдје се не улази чистог образа и мирне савјести…

Али, све то је кобајаги важно. Јер међу кобајаги људима све је кобајаги. Једина истина у њиховим животима је лаж коју морају да плате и зло које морају да продају. Покољење за зло створено ствараће зло које се у новоговору кобајагнуло и постало добро…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: